• 13

Ispovest slomljene majke izbodene Anđele: U kolima Hitne, ćerka me pitala samo jedno

"Nesreća uvek udara na sirotinju"

  • 13

"Zašto je ovo mom detetu moralo da se desi, zašto je monstrum iskasapio mog anđela, moju jedinicu, moj ponos i uzdanicu? Nemam reči da vam opišem kako se osećam, tresem se već dva dana, oči od suza ne mogu da sklopim. Samo da moja Anđela bude dobro, da se oporavi, da zajedno izguramo i ovu veliku nevolju koja nas je zadesila."

Ovo za Novosti priča Vera Simić, majka dvadesetdvogodišnje Anđele, koju je u noći između srede i četvrtka u selu Pečenog kod Kraljeva izbo Aleksandar Todorović (26), a potom se obesio. Teško ranjenu devojku, koja je svirepo sedam puta ubodena nožem, najpre su zbrinuli lekari Hitne pomoći, a potom je operisana u Opštoj bolnici "Studenica" u Kraljevu. Odatle je prethodne noći prevezena u kragujevački Kliničko-bolnički centar.

Glasno ridajući i ne skrivajući suze, Vera novinare dočekuje u dvorištu prizemne, trošne porodične kuće u selu Čukojevac.

- Čula sam se telefonom sa ćerkom dok ju je sanitet vozio za Kragujevac. Valjda je i to neki dobar znak da će se uspešno oporaviti. Uplakana, upitala me je: "Mama, je l' istina da se džukela obesila?". Kratko sam joj odgovorila da jeste. Njih dvoje se nisu zabavljali, nije ona htela ništa da ima sa njim, ali ju je taj Aleksandar proganjao, ucenjivao je, iznuđivao novac, pretio da će je ubiti. To mi je tek nedavno priznala - priča majka Vera.

Prema njenim rečima, te kobne noći Anđela joj se telefonom javila nakon završenog posla u jednoj kraljevačkoj igraonici za decu. Krenula je autobusom za Čukojevac, ali nije stigla do stanice gde ju je majka čekala.

- Jedan dečko ju je u Kraljevu ispratio na taj poslednji autobus, koji u selo stiže oko 23 sata. Ali u autobusu je, na stanici na kojoj sam je čekala, nije bilo. Možda je izašla ranije, a taj monstrum ju je pratio. Najverovatnije ju je negde usput presreo i nasilno odveo u Pečenog. Nije mi rekla da li je pokušao da je siluje. I dobro je što je sebi presudio, jer da to nije uradio, ja bih to učinila golim rukama - plačući priča Vera Simić.

Nož, napad nože, ubistvo, pokušaj ubistva, mesto zločina

Foto ilustracija: Telegraf/Shutterstock

Dvadesetdvogodišnja Anđela završila je srednju Medicinsku školu u Kraljevu. Potom je, prema Verinim rečima, privremeno radila kao medicinska sestra u tamošnjoj bolnici, staračkom domu u Vrnjačkoj Banji, Školi za osnovno i srednje obrazovanje dece sa posebnim potrebama, a poslednjih meseci i u igraonici za decu.

- Radila je u igraonici četiri sata za 500 dinara, samo kako bi zaradila neku crkavicu za život. Ja nikakvih prihoda nemam, ostala sam bez posla u propalom "Kablaru". U kući živimo Anđela, moj brat Dragan, moja nepokretna majka i ja. Nesreća uvek udara na sirotinju - dodaje Vera gledajući fotografiju svoje ćerke.

- Lekari u Kraljevu su učinili sve da spasu moju Anđelu, hvala im na tome. U Kragujevcu su mi rekli da mogu da dođem da je posetim, samo još ne znam kako ću da odem. Ma, samo da mi ona bude dobro".

Svima je teško

Nakon što je Aleksandar Todorović u Pečenogu pokušao da ubije Anđelu, a potom sebi oduzeo život, njegova porodica u petak nije bila raspoložena za razgovor sa novinarima. Vrata stana u prizemlju stare zgrade u Kraljevu u kojem je živeo sa majkom i očuhom otvorila je njegova tetka.

- Ne mogu da govorim, a i nemam šta da vam kažem. Njegova majka nije u stanju da priča, svima nam je teško - suznih očiju kratko nam je rekla Aleksandrova tetka.

Pod stalnim nadzorom

Kako "Novosti" saznaju u kragujevačkom Kliničkom centru, zdravstveno stanje teško povređene Anđele Simić je stabilno, ali zbog ozbiljnosti povreda lekari zasad ne mogu davati prognoze o njenom oporavku. Devojka je smeštena na Odeljenju intenzivne nege, a zbog višestrukih teških ozleda u predelu vrata, grudnog koša i trbuha pod stalnim je nadzorom lekara.

(Telegraf.rs/Novosti)

Komentari

  • Brod

    Kuda plovi ovaj brod?

  • Dada

    Želimo devojci brz oporavak. Majko budi hrabra! Trbaš svom detetu❤️🌹😍

  • Andrijana

    Jako me zabrinjava sta se desava sa umom naroda u Srbiji.Zaista ,nikada se lakse noz nije potezao na rod i brata nerod i stranca,nikada ocevi nisu lako cinovali u silovanje svojih ceda kao danas ,nikada lakse metkovi nisu izbrojani u coveka .Sve vise verujem da jedemo otrov ,udisemo otrov i da neko indukovano kontrolise nase umove .U istoriji srpskog roda nije bilo ovoliko monstruoznih umova kao danas .Kako obolesmo ,ko nas je razboleo ...Neka je Gospod upomoc svima nama samo um da sacuvamo ,kancer uma vlada definitivno .

Preporuka sa Weba

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima