Milica bi napunila 26 godina da je ubica nije isekao nožem: Majka joj rođendan obeležila na groblju

Printskrin: Youtube/Radio-televizija Vojvodine

"Moja jedinica bi 2. februara napunila 26 godina da se pre deceniju nije dogodila užasna tragedija. I sada sam, kao i svih prethodnih godina, na njen grob odnela buket ruža i čestitku". Ovako počinje svoju bolnu ispovest Svetlana Simendić, čija je ćerka Milica Barašin (16) brutalno ubijena pre tačno 10 godina u Subotici, a njen ubica nikada nije pronađen.

- Nedeljno jutro, 2. februara, donelo bi slavlje u moju kuću povodom 26. rođendana moje Milice. Umesto toga, rođendan joj obeležavam na grobu. Ove godine sam joj odnela 26 ruža, koliko bi moja devojčica napunila godina. Svake godine je u buketu jedan cvet više. Odnela sam joj i malu čestitku, na kojoj sam napisala: "Volim te neizmerno, dušo moja mila" - kroz suze za Kurir priča Svetlana, koja svih ovih godina pokušava da sazna ko joj je ubio dete i zbog čega.

Preporučujemo

- Kažu da vreme donosi zaborav, da se čovek pomiri sa sudbinom, a bol utihne, ali ja u to ne verujem. Bol je sve dublja, srce mi je slomljeno. Bila mi je moja Milica sve u životu i slušala me je, a te kobne večeri 2010. čekala sam je na pragu kuće, ne sluteći najcrnju vest - priča majka.

Foto: Privatna arhiva

Ona kaže da pravda još nije našla svoj put i čini se kao da još nije dostižna, a monstrumu ubici, koji je i dalje na slobodi, kao da je izgubljen svaki trag.

- Svake godine idem u policiju da vidim da li ima bar neki detalj koji vodi bliže ubici, ali dosad pomaka nema. Kažu mi da kada dođu do motiva, naći će i ubicu. Iako je zločin učinjen mesarskim nožem, nije nađen nož, a forenzičari jesu utvrdili način na koji je ubijena. Policija čak ima DNK osobe koja je ubila moje dete, ali objasnili su mi da nemaju sa čim da ga uporede, jer taj DNK ne postoji u bazi. Tada se pričalo da je viđen muškarac sa kapuljačom, nedaleko je viđen i luksuzan crni automobil, ali zlotvora nema. On deset godina slobodno šeta među nama, možda ga i poznajem i viđam svakog dana - kaže Svetlana.

Foto: Naše Novine

Svetlana kaže da su joj svih ovih 10 godina pred očima slike od tog kobnog dana.

- Sećam se da sam imala neku čudnu nervozu, dok sam čekala da Milica dođe. Pitala sam se zašto kasni kući, a ne javlja se na telefon. A onda mi je policija saopštila najgoru moguću vest. Svake godine čekam da se desi neko čudo - kaže neutešna Svetlana.

Milica se 6. oktobra 2010. oko 21 sat vraćala od drugarice, kada joj je ubica prišao s leđa u naselju Zorka i zaklao je. Nesrećna tinejdžerka nije opljačkana. U ušima je imala slušalice, pa nije čula da joj se neko približava. Kamere na mestu zločina nisu radile kobne večeri.

(Telegraf.rs/Kurir)