8 porodica nastradalih iz rudnika "Soko" otvorilo je dušu za Telegraf: Njihove reči kidaju i najtvrđa srca

Porodice stradalih rudara ogorčene su stavom Osnovnog javnog tužilaštva u Aleksincu da niko nije kriv za nesreću u rudniku „Soko“ koja se dogodila 1. aprila ove godine kada je zbog gušenja metanom poginulo njih osmorica.

Kako objašnjavaju, s obzirom na to da su sumnjali da će država kazniti one za koje smatraju da su odgovorni što su ostali bez svojih najmilih, podneli su kolektivnu tužbu protiv rudnika.

Dragoljub Zlatković iz Aleksinca, čiji je sin Darko iz jame iznet mrtav tog kobnog dana, kaže da neko mora biti odgovoran za to što se njegov život pretvorio u pakao.

- Nemoguće je da niko nije kriv, neko mora biti, neko je morao da zaštiti te ljude koji su radili tako težak i odgovoran posao. I sam sam bio rudar, nažalost znam šta se dešavalo onda, a što je i mog sina koštalo života. Juri se proizvodnja, samo se o tome brine, da se izvuče što više uglja, a nikoga nije briga za ljude koji su u jami. Taj deo gde su stradali rudari nije bio ispitan, nije se smelo tako olako dozvoliti da se u njemu radi. Ne verujem u rezultate istrage prema kojima niko nije odgovoran za tu strašnu nesreću. Pretpostavljali smo da će se nešto slično desiti, pre petnaest dana smo podneli kolektivnu tužbu. Ne bih sad o tome da detaljišem, to je sve u rukama našeg advokata – kazao je Zlatković.

Porodica pokojnog Radovana Grujića iz Žitkovca, takođe je iznenađena rezultatima istrage.

- Ne bih da prejudiciram nečiju krivicu, nisam merodavan da ja kažem da li je za nesreću kriv ljudski faktor. Međutim, ako se sumnjalo da u jami nešto nije u redu, da ima mulja, vode, metana ili bilo čega drugog što bi ugrozilo rudare, trebalo je preduzeti mere da se opasnost otkloni. Najlakše je reči, priroda je uradila svoje, ali je bitno zbog čega se nije sprečilo da se to desi. Ne možete tek tako spustiti nečiju decu u jamu pa ako izađu, izašli su a ako ne, nikome ništa. Da sam ja znao da postoji rizik, ne bih bratu ni dozvolio da počne da radi u rudniku. Radio je samo pet meseci, poginuo je dan pre godišnjeg odmora. I šta sada, osudili, ne osudili, za nas se ništa neće promeniti. Dobili smo novčanu pomoć, sve je to badava, evo, ja ću im dati duplo, neka mi vrate brata. Šta ću sa tim parama, da se luksuziramo, da gradimo, nešto, pa to je novac zato što mi je brat ubijen i kako da ga trošimo – rekao je Vojkan.

Njegova majka Desanka potvrđuje da se pokajala što je sinu dozvolila da postane rudar, ali da nikada nije posumnjala da je rudnik „Soko“ toliko opasan.

- Da sam znala, ne bih ga pustila na posao pa da mu milijarde plaćaju. Šta nam vredi sada bilo kakav novac, kad moj sin u grobu skapava, kako bilo šta što bih kupila, može njega da zameni. Samo da sam slutila, ne bih ga pustila u jamu pa da pomremo i gladni i žedni. Sve nam se srušilo, suprug Petronije je već bio teško bolestan, ponovo je završio u bolnici, opet su mu sekli noge. Ne možemo se nikada oporaviti od takvog gubitka – jadikovala je Radovanova majka.

Supruga Bojana Stajića iz Aleksinačkog Rudnika, nakon njegove smrti ostala je sama sa jednomesečnim sinom Lavom koji će, kako kaže, tuđom krivicom oca poznavati samo preko slika.

- Nasućivali smo nepravdu ali smo se ipak nadali istini i pravdi. Iz medija sam saznala da nećemo dobiti ni jedno ni drugo što je sramotno i žalosno. Ali mi nećemo odustati, jer dvanaestoro dece bez očeva zaslužuju da znaju zbog čega ih više nemaju. Kako da vaspitavam svoga sina da poštuje zakon, da veruje u pravdu, kada ni jedno ni drugo nije postojalo za njegovog oca. Najlakše je reći da su krivi oni kojih više nema, ali to nije istina. Pitam gde su oni koji su ih terali a silaze u jamu, koji su garantovali njihovu bezbednost, što ih nema da progovore. Žalosno je što moj muž sa 33 godine trune u zemlji, što ga naš sinčić nikada neće upoznati... Pitam, kako spavaju oni koji su za to krivi, da li kada pogledaju svoju, pomisle na dvanaestoro dece koja više nemaju očeve. Vreme ne ublažava bol, dišem ali ne živim, tumaram, moram da budem jaka zbog bebe, ali je svakim danom sve teže. I nikada neće biti lakše, nikada neću prihvatiti da Bojana više nema. Dane provodom kraj njegovog murala ili pored groba, ne znam gde bih drugo mogla da odem – plačući priča Bojanova udovica Dragana Stajić.

Sanja Trivunac iz aleksinačkog sela Subotinac, supruga stradalog Nenada, ne krije ogorčenost saznanjem da niko neće odgovarati za njegovu i smrt još sedmorice rudara.

- Očekivala sam takvu odluku jer sam znala da država neće sama sebi skakati u stomak. To nisu čista posla, pa ćemo mi uzeti stvari u svoje ruke, nećemo stati. Šta njih briga da li je neko poginuo, bolestan ili šta već, kako je nama, malim ljudima. Ali mi ćemo ići dalje, nešto će biti, videćemo šta. Osećam se poniženom, sve je to toliko providno, jadno, što bi neko nešto uradio za nas, za naše muževe, pa mi smo niko. Ostala sam sama sa dvoje dece, muči me bes, nervoza, tuga, ljutnja, sve se to pomeša a nekad inat preovlada a onda odlučim da se borim. Osam dobrih duša više ne postoji, neka su na duši onima koji su krivi što ih više nema – zaključuje Sanja.

Osnovno javno tužilaštvo u Aleksincu saopštilo je danas da je završilo istragu nesreće u rudniku“ Soko“ i ustanovilo da nema osnova za bilo čije krivično gonjenje zbog eventualne odgovornosti za smrt osmorice rudara.

- Povodom događaja od 1. aprila ove godine obaveštavamo javnost da je nakon pribavljenog izveštaja stručne komisije formirane od strane JP „PEU Resavica“ u čijem je radu učestvovala i Republički inspektor za rudarstvo Zorica Vukadinović, te pribavljenog izveštaja Zavoda za sudsku medicinu u Nišu o izvršenoj obdukciji leševa pokojnih rudara i nalaza i mišljenja Komisije veštaka Rudarsko geološkog fakulteta u Beogradu i dopune nalaza, kao i nakon analize ovako prikupljenih dokaza Osnovno javno tužulaštvo u Aleksincu dana 26.7.2022. godine donelo odluku da nema osnova za pokretanje krivičnog postupka protiv bilo kog lica, jer u njihovim radnjama nisu ostvarena obeležja nekog od krivičnih dela za koje se godini po službenoj dužnosti – navela je ova pravosudna institucija.

Zbog gušenja metanom stradali su rudari Branko Čokorilo, Bojan Stajić, Bratislav Živković, Branislav Zlatanović, Petar Petrović, Darko Zlatković, Nenad Trivunac i Radovan Grujić.

(Telegraf.rs)