2 velike tragedije u Srbiji za deset dana: Dva dečaka se utopila u Dunavu, dvojica tinejdžera na Adi Ciganliji

Srbiju su za 10 dana pogodile dve velike tragedije, 4 mlada života izgubljena su u vodama Srbije. U Dunavu kod Apatina prvo su nestala dva dečaka starosti 9 i 10 godina. U reku su ušli 29. maja i nisu isplivali. Dvojica tinejdžera (16) udavili su se na Adi Ciganliji 6. juna.

Potraga za dečacima nestalim u Dunavu kod Apatina i dalje traje

Potraga za dečacima P. B. (9) i A. M. (10) koji su nestali u Dunavu i dalje traje, a na terenu su i dalje sve nadležne ekipe, ronioci Žandarmerije nastavljaju da "češljaju" reku, tu su i brojni meštani, dobrovoljci, a porodica poslala je apel za pomoć.

"Molim sugrađane, a i šire, da nam pomognu u potrazi za sinom i drugim dečakom. Apelujem na ljude koji imaju čamce da izađu na Dunav. Molim i pecaroše da ukoliko nešto primete odmah jave", rekao je otac jednog od dečaka i dodao da se zahvaljuje volonterima koji su došli.

"Momci iz apatinske marine i apatinska Šumska uprava Vojvoidina šume dali su čamce, krstare Dunavom. Volonteri ronioci iz Beograda su takođe došli, kao i Somborac sa čamcem, posadom i sonarom, te nekoliko Apatinaca sa čamcima".

Dečaci su podsetimo, nestali prošlog ponedeljka oko 14 časova, a na obali nađeni su njihovi bicikli i obuća. Prema rečima očevidaca, bila su trojica dečaka, a dvojica su se izula i ušla u vodu i samo nestala.

Inače, ronioci Žandarmerije pretražuju reku, pretražuje se i dno Dunava sonarom.

Otac nestalog dečaka veruje da su deca oteta.

"Verujem da su moj sin i njegov drug oteti i da se nisu utopili u Dunavu. Patike su im na obali reke složene pored bicikla kao da ih je neko namerno tako ostavio da bi izgledalo da su dečaci ušli u vodu i nestali. Ako su deca zaista oteta, nek mi se ti otmičari jave, spreman sam da im dam 100.000 evra da vrate dečake", priča Zoran Mišković za Informer.

Roditelji nestalih dečaka zajedno sa rođacima, prijateljima, policajcima i roniocima Žandarmerije već nedelju dana tragaju za mališanima.

"Tog dana, prošlog ponedeljka, oko tri sata po podne krenuli su da voze bicikl, a ja nisam bio kod kuće jer sam radio. U prvi mah smo pomislili da su kod prijatelja, rođaka, ali nije ih bilo tamo. Tek oko pola osam uveče rekli su mi ljudi da su na obali pronađene njihove patike i bicikli. Dečaci nikada nisu sami odlazili na Dunav i nisu bili plivači! Nisu išli ka Dunavu nikada, obično bi se igrali na fudbalskom igralištu, oko kuće. Policiju smo pozvali čim smo posumnjali da su upali u Dunav", rekao je Zoran, i dodao:

"Ljudima svaka čast, traže ih i na reci i na obali. Policajci se nadaju da su dečaci živi, a ja mislim da su nam decu ukrali. To temeljim na osnovu tragova koji su ostali na obali. Patike su uredno složene, a tako ih ni u kući ne ostavljaju. Mi mislimo da je sve to namešteno da bi izgledalo kao da su dečaci u vodi. To je moje mišljenje. U međuvremenu, danima i noćima ih tražimo, ne spavamo...

Zoran napominje da se ni on ni porodica nestalog P. B. nikome nisu zamerili da bi im oteo decu, ali on uprkos tome veruje da su deca oteta.

"Čuo sam priče da su deca sedela na stepenicama i prala noge, navodno su izašla iz vode i više se nisu vraćala do reke. To nam je jedan očevidac potvrdio. Pitao sam i ljude koji rade u blizini mesta gde su nađene patike i bicikli, svi su mi odreda rekli da nisu toga popodneva videli ni bicikle ni patike, nađeni su na obali tek uveče. Zato sumnjam da ih je neko oteo, a onda namerno ostavio bicikle i patike kako bi izgledalo kao da su se udavili. Ovo je velika muka, ne daj Bože nikome ovo! Ako nam je neko ukrao decu, neka nas zovu, daćemo im 100.000 evra, nije problem, daćemo sve samo da nam vrate decu... - očajan je Zoran.

Tinejdžeri skakali s pontona u Adu: Pružio drugu nogu da se uhvati, on ga povukao u vodu

M. S. (16), jedan od dvojice dečaka koji su se u utorak utopili na Adi Ciganliji u Beogradu, nastradao je spasavajući druga. S. Č. (16) njegov prijatelj iz osnovne škole skočio je u vodu i davio se, pa je M. držeći se za ponton ispružio nogu, za koju se dečak uhvatio i povukao ga u jezero. Tu su se obojica najverovatnije upetljali u travu i nastradali, prenose Novosti.

Ovo je sažetak informacija, koje objašnjavaju šta se dogodilo na Adi i kako su se dečaci dobri drugovi utopili, koje je iz policije dobio otac dečaka M. S. Policija je skinula i pregledala snimke nadzornih kamera na Adi. Otac u žalosti, velikom bolu i suzama u očima priča o herojskom pokušaju svog sina da spasi druga od davljenja. Toliko velikom da je i sam sa njim stradao.

- Imam i mlađeg sina, koji je u školi u Sremčici završavao osmi razred i slavili su, pa je M. krenuo kod njega da mu se potpiše na majicu i da se vesele, jer mu je brat najavio da će doći i trubači - priča utučeni otac.

- Negde na pola puta pozvala ga je devojka, koja je osmi razred, da dođe kod nje na Adu, gde ona slavi kraj osnovne škole sa društvom. On se malo dvoumio i odlučio da ode kod nje.

Nenad kaže da ne zna gde se M. sreo i našao sa S. Č., dobrim drugom iz osnovne škole, koji je sad išao u školu u Železniku, ali da su njih dvojica bila na Adi sa razredom M. devojke:

- Kažu mi da je bilo mnogo dece i da je njih 30 skočilo u vodu sa pontona kod tornja na Adi, a sa njima i S. Č. Moj sin nije hteo da se kupa. Onda je S. Č. počeo da viče, da lupa rukama po vodi, a oni su u prvi mah mislili da se on šali, glupira i da ih plaši. Kad je sin shvatio da je ozbiljno i da se davi, devojci je dao telefon i na brzinu se skinuo u gaće da skoči da mu pomogne, ali kako se dečak primakao pontonu, odlučio je da mu pruži nogu da se uhvati, a rukama se držao za ponton. Nažalost, drug kad ga je uhvatio, povukao ga je i on je upao u vodu. Moj sin je bio odličan plivač, ali kažu mi da su se najverovatnije upetljali i zamrsili u travu, koja je tu vrlo žilava i ne može da se iščupa - priča otac za Novosti.

Rampa na Adi

Otac nastradalog dečaka Nenad S. apeluje da se narednih godina zabrani deci da ulaze na Adu Ciganliju, kad obeležavaju kraj školske godine:

- Neka na rampu tog dana stane patrola policije i vraća ih sve u grupama. Na Adi su mi rekli da su terali grupe dece sa pontona i sa plaža, koji su se kupali, ali da oni onda otrče na drugo mesto. Svi treba sa njima o tome da razgovaraju i u školama i roditelji kod kuće.

Nenad kaže da je tad bio kod kuće i da ga je zvala devojka sa sinovljevog telefona.

- Kad je zazvonilo oko 16.50 časova pomislio sam da su se prskali ispred škole mlađeg sina, da su potpuno mokri, pa sad zovu da im donesem suve stvari da se presvuku. Međutim, progovorila je njegova devojka, kaže "dođite brzo, M. je skočio za drugom u vodu i nisu izašli". Rekao sam joj da istrči na šetalište da traži pomoć i ona je to učinila, ali nikoga nije bilo. Druga deca su se uplašila i razbežala. Ja sam dojurio, ni sam ne znam kako. Kad sam došao žive duše nije bilo, da neko priđe i pomogne. Samo je ta devojčica klečala sama na pontonu kraj vode i plakala. Dete je bilo u potpunom šoku.

Otac kaže da nikoga ne krivi, niti osuđuje, da bi on sve isto uradio kao njegov sin i da je jedino želeo da zna istinu kako se sve dogodilo.

M. S. je taj dan završio je drugi razred Saobraćajne škole u Zemunu, smer lakirer. Njegova razredna potpuno potresena i uplakana došla je kod oca da mu izjavi saučešće.

Ona za "Novosti" kaže da joj je bila privilegija i čast što je poznavala stradalog dečaka i bila mu nastavnik.

- On je bio lek za sve nas u školi. Imao je divan odnos sa nastavnicima, uživali smo u njegovom društvu. On je baš voleo da bude lakirer, da radi to. Uživao je. Iz Velike Moštanice je dolazio u Zemun u školu i nikada nije zakasnio. Bio je pomoć svima, šta god da treba, da slika svesku kad neko ne dođe, da pokaže domaći, ma bio je sjajan. Drugari su ga svi voleli. Da me je neko pitao kako dete treba da izgleda i da se ponaša, ja bih rekla kao M. On je bio primer dobrog deteta, a njegov otac dobrog roditelja.

Nenad i dalje pun bola, ali i snage da priča o svom sinu, kaže da je dečak u "Poršeu" pohađao praksu i da su tamo svi bili fascinirani koliko je odgovoran i vredan.

- Imao je u sebi onu vojničku disciplinu. Bio je neustrašiv, jak, razvijen, trenirao je svako veče u teretani. U osnovnoj školi nije bio dobar đak, ali se u srednjoj uz pomoć razredne i drugih nastavnika popravio, počeo da uči i postao odličan đak. Kažu mi da je bio đak za primer u Saobraćajnoj školi, najbolji u razredu. Eto, od svih tamo na Adi, on je jedini pokušao da pomogne drugu - kaže otac.

(Telegraf.rs)