"Sve što čujemo je: 'Nisam kriv'": Potresne reči roditelja Eme Kobiljski ubijene u školi "Vladislav Ribnikar"

Foto: Tanjug/Rade Prelić

Parnični postupak po tužbi osam porodica ubijenih u masovnoj pucnjavi u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" nastavljen je danas. Suđenje je trajalo skoro pet sati, a sa davanjem svog iskaza nastavila je majka ubijene devojčice Eme Kobiljski, dok je danas po prvi put govorio i njen suprug Dragan.

Nina Kobiljski na prethodnom ročištu detaljno je ispričala kakvi su bili njihovi porodični odnosi, kao i kako se osećala kada je saznala da joj je ćerka ubijena na mestu za koje je smatrala da je za nju najbezbednije - u školi.

Preporučujemo

Ona je danas nastavila da davanjem iskaza i govorila o tome kako se oseća posle tog 3. maja, kao i o odgovornosti roditelja dečaka koji je pucao, kao i Osnovne škole "Vladislav Ribnikar".

- Nikad ne bismo pomislili da bismo se pronašli u narodnim izrekama. Život ide dalje, to je istina. On ne staje, ali smo mi stali tog 3. maja. Pitanje je da li ćemo da uspemo da nastavimo za životom, ako ne sa njim. Nije istina ono što kažu da Bog svakom da onoliko koliko može da podnese. Za nas je sada uspeh povratak u funkcionalnost i ništa više og toga. Šta znači da čovek ostane jak? To je samo sposobnost da čovek zadrži zdrav razum. Ne možemo da vratimo svoju decu, prihvatili smo tugu i patnju kao doživotne saputnike. Ova bol nije kraj uništenja naših života, to je naša borba. Naša patnja je opipljiva - rekla je pred sudom Nina Kobiljski.

Kako je rekla, "oseća se kao da jo jsrce stalno krvari". Svaki dan kad ide na posao, prolazi putem na kom je saznala da se u školi dogodila pucnjava. Svaki dan plače dok vozi i moli se da bezbedno stigne na odredište.

Foto: Nikola Tomić

- Osećam se kao hodajuća tuga koja isijava patnju. Ljudi treba da budu srećni, zato se krijem od njih. Stalno gledam dole da bih stvorila distancu, da ne uznemirim nekoga. Protok vremena donosi smenu problema, ne i rešenje. Osećanje nemoći je konstatno, to je nemoj da nešto promenimo, zaštitimo nekoga, griža savesti, pitanje da li smo je slagali jer smo je usmeravali kako jesmo. Stradala je na mestu na kom je trebalo da bude bezbedna. Kakav je savet trebalo da joj dam da bi mogla da se skloni i spasi? Od 3. maja osećam samo izneverenost i žal, a ništa se nije promenilo - dodala je.

Istakla je da je do tragedije doveo niz roditeljskih i sistemskih postupaka. Kako je rekla, "misli na roditelje zločinca". Potom se obratila punomoćnici tuženih Marini Ivelji, koja je na prvom ročištu porodicama prenela reči saučešća Vladimira i Miljane Kecmanović i rekla joj da " ne može u tuđe ime i za tuđ račun da izjavljuje saučešće".

- Po nekome se prenose pozdravi i čestite, saučesništvo u bolu se izražava lično. Zahtevamo da neko kaže: "Žao mi je", da možemo da pitamo da li im je žao što su držali oružje u stanu, što su dete vodili u streljanu i izlagali ga sadržaju koji nije dobar za njegov emotivni razvoj i stanje. Da li im je žao što nisu primetili da im dete nema razvijenu osnovnu ljudsku osobinu - empatiju? Sam zločinac je rekao da ga je mama tukla jer se smejao dok je tukla njegovu sestru - istakla je majka Eme Kobiljski.

"Sve što čujemo je: 'Nisam kriv'"

Ona je dodala da je dečak koji je pucao u školi pre šest godina bio u istoj psihijatrijskoj ustanovi u kojoj se trenutno nalazi zbog krize svesti, kao i da su roditelji dobili sva ispitivanja koja treba dalje da budu urađena.

- Razredna starešina iz druge smene je rekla da je dečak u prethodnom odeljenju osećao nelagodu i nezadovoljstvo, a da je razlog tome bio da nije bio pozvan na rođendan nekog od drugara iz odeljeneja. Ona je tada savetovala njegove roditelje da za njega potraže stručnu pomoć. Ipak, to se nije desilo. Gledala sam fotografije sa jezičkog kampa na koji su išli u Francusku. To dete ni na jednoj fotografiji nije imalo osmeh, a imao je isti onaj prazan pogled. Dete u posvećenoj sredini ne može da sakrije osećanja. Da se mesecima sprema za masakr, da tri dana ima pištolj kod sebe, pravi spiskove, gleda dokumentarce, pravi Molotovljeve koktele, a da roditelji o tome nemaju pojma... To je nemoguće u funkcionalnoj porodici - rekla je majka.

Ona je ispričala da je za dečaka prvi put čula kada joj je ćerka rekla da će i on da ide u jezički kamp u Francusku. Ema joj je rekla da je dečak u njihovo odeljenje došao iz druge smene i "da je čudan". Kad se se devojčica vratila iz kampa, rekla je majci da se družila i sa njim, da je dobar, da su igrali karte kod njega u sobi, ali da je "stvarno čudan" i da je "sve vreme spavao u fotelji umesto u krevetu, a u sobi je bio sam".

- Razredna je zvala posle kampa i rekla da se javila majka dečaka da se zahvali što su ga tako lepo prihvatili. Na sahrani mi je razredna rekla da je on na tom kampu tri do četiri dana spavao u fotelji. Ljudi koji su bili u kampu su rekli da je imao vojničku urednost. Ne znam da li to ukazuje na to da tokom celog boravka tamo nije spavao u krevetu ili da ga je zaista uredno nameštao. Kada su bile prijave za letnji kamp, Ema je rekla da on ponovo ide i ponovila da je čudan - istakla je.

Foto: Nikola Tomić

Istakla je da prema dečaku ne oseća mržnju, već žal. I dalje s epit azbog čega mu nisu pomogli i ističe da "ovako nešto nije smelo da se desi".

- On je u kriznoj situaciji primenio ono što je naučio od roditelja. On ne deli probleme, on uzima oružje, puca u decu, leči depresijui frustraciju baš onako kako ga je otac učio. Ne kažem da je bilo ko to želeo, ali govorim o životu u skladu sa sopstvenim ubeđenjima i izborima. U kući živite kako želite, ovde se problem iz njihove kuće izlio na naciju. U crno je zavio stotine svetova. Svi smo istorijski zabeleženi, obe strane, Vi sudija i svi u ovoj prostoriji - dodala je.

Napomenula je da su roditelji dečaka imali odgovornost da spreče da do tragedije dođe, ali da je nisu ispunili.

- Trećeg maja su dobili odgovornost jer je problem potekao iz njihove kuće, a to je najgori zločin na svetu u toj kategoriji, uzevši u obzir njegove godine. Mi ne sedimo ovde samo u svoje ime. Bake i dede, koje su sa nama gajile decu od kile mesa nemaju prava da sednu ovde i kažu da i njih boli. Ako je neko čist to je dete, ako nekom verujemo, to su lekari, ako je neko mesto bezbedno, to je školska klupa. Ovo je inicijalna kapisla zla koju mi kao društvo moramo da spoznamo. "Da se nikad ne ponovi" je fraza. Kecmanovići bi trebalo da imaju osećaj odgovornost prema društvu i makar da kažu da nisu hteli, da su pogrešili, da prihvataju odgovornost. Da pokažu da to tako nije smelo. Neka se oduže društvu kad ubijenoj deci ne mogu - rekla je Kobiljski.

Ona je rekla da ima želju da oprosti, da ne živi u besu, da tuguje u miru. Napomenula je da joj niko iz porodice Kecmanović nije rekao da im je žao. Jedine reči koje roditelji ubijene dece čuju su: "Nisam kriv". Za masakr se, kako kaže, "ne sudi nikome".

- Niko ne kaže da je Vladimir Kecmanović hteo da deca nastradaju, ali njegovo dete je imalo veštine kojima ga je on učio, a majka je sve to blagosiljala, nije tražila pomoć socijalnih službi. Važno je prihvatiti grešku, odgovornost i reći da vam je žao. Sve to je razarajuće, kao da vam neko stalno kopa po živoj rani. Nisam mislila da ćemo da budemo na dve strane. Mislila sam da ćemo jednako da patimo, mi zbog njih i oni zbog nas. Treba da prigrle svoj promašaj i svoju odgovornost - istakla je.

"Kao da smo zaglavljeni u 3. maju"

Kobiljski je istakla da su deca u odeljenju VII2 uradila sve što su mogla - družila su se sa dečakom, a odrasli, stručno osoblje, kako je tvrdila, "nije ništa preduzelo".

- Razredna starešina nije održavala čas odeljenske zajednice. Tu je mogla da primeti nešto i da dovede do integracije dece u odeljenje. Nije primetila kada je Ema popustila u školi. Ja sam je zbog toga nazvala i rekla da radimo na tome. S druge strane, kada nam je preminuo kum, stara razredna me je nazvala i rekla da dođem u školu, da je Ema popustila i da je tužna. Nova razredna je postupala opušteno i nije ništa primetila, a morala je - rekla je Kobiljski.

Kako je rekla, pati što roditelji dečaka koji je pucao u školi njemu nisu bili uzdanica da će da mu pomognu, što svesno i odgovorno nisu rešili problem. Ništa od ovoga, kako je istakla, nije smelo, trebalo i moralo da se desi.

- Kao da smo zaglavljeni u 3. maju i čekamo neku drugačiju vest. Imamo pokušaje pravdanja, relativizaciju. To je tragedija posle tragedije i svi smo odgovorni da to promenimo. Živimo sa nadom da će Ema da nam dođe u san. Nastavljamo život sa jakim osećajem ljubavi. Ja ih sada zovem naša deca. Živimo sa njihovom konstantnom prisutnošću, ali i sa bolom, jer nisu tu. Naše želje može da ispuni samo san. Trudimo se da preživimo dan. Ne znam kako ćemo, ni dokle ćemo tako - dodala je.

Na pitanje punomoćnice tužene porodice Kecmanović da li je do njih došla informacija da majka dečaka želi da se sastane sa njima i da želi novčano da pomogne, Kobiljski je odgovorila da za to nije čula, već da je samo videla izjave saučešća preko advokata u medijima i u čula ih u sudnici.

"Ema je bila moj život"

Na današnjem ročištu svedočio je i Emin otac Dragan Kobiljski, koji je pričao o njihovom porodičnom životu i odnosu sa ćerkom.

- Imali smo bajku od života. Ništa nam nije falilo. Uživali smo u svakoj sekundi. Mi smo bili svesni toga i trudili smo se da sreću stalno održavamo. Ema je bila i moja treća sreća. Dobili smo je iz trećeg puta. Kada se Ema rodila, počela je jedna od najvećih ljubavi u mom životu. Od kad je bila beba, bili smo veoma povezani. Razumeo sam je od prvog dana. Uvek smo bili par u društvenim igrama, ona je insistirala na tome - ispričao je.

Trećeg maja je bio u inostranstvu, radio je u Rumuniji. Supruga ga je probudila pozivom, plakala je. Rekla je da je u školi bila pucnjava i da je ranjen Dragan Vlahović, čuvar škole. Osećao je nelagodu kakva mu se nikada do tada nije javila.

- Pratio sam situaciju na mrežama. Video sam vest da je ubijen Dragan i osmoro dece. Nina mi se nije javljala da kaže da je našla Emu. Pojavila se Ninina slika na portalu. Zvao sam kuma, pitao da li je to ona na slici. Slagao je da nije. Pitao sam ga šta lupaju mediji, rekao mi je da u pitanju informacija iz policije. U međuvremenu sam saznao da je pucao u učionici u kojoj je bilo odeljenje moje ćerke. Počeo je da me guši stan, izašao sam da šetam, poneo sam mobilni. Bio sam sam kada je Nina javila da nam je ćerka ubijena. Pao sam. Pitao sam zašto. Ostao sam da ležim - dodao je.

Foto: Nikola Anđić

Tada je smogao snage da pozove jednog od igrača iz odbojkaškog tima koji je iz Srbije i rekao je da mu je ćerka ubijena. Žena ga je zamolila da ne vozi u takvom stanju, te ga je do Srbije dovezao igrač.

- Kad sam u inostranstvu, često joj pišem poruke na Viberu. Često vidim da gore piše da je poslednji put na mreži bila pre dugo vremena i ta sitnica me strašno zaboli. Nemam mir. Čim se završi utakmica na kojoj smo postigli dobar uspeh, izađem napolje da popričam sa Emom, da joj se zahvalim na zaštiti. Ema je osoba koja je mene volela najviše na svetu - rekao je Kobiljski.

Kako je rekao, uznemirava ga i zabrinjava mogućnost da će porodica Kecmanović u nekom momentu da bude na slobodi. Jako se plašim da će i dalje da žive po istim pravilima i u isotm ambijentu - sa pištoljima, municijom i Molotovljevim koktelima u kući.

- Čovek koji je stvorio zločinca govori da mu ne diraju porodicu, a on je naše porodice uništio. Uznemirava me da takav čovek kaže "nisam kriv". Čovek koji je nesposoban za vojsku, ali ima arsenal oružja u kući, lekar je, a ima bolesnika u kući. Emin izbor je bio da stane ispred njega. Mene je Ema prevazišla u hrabrosti. Ja to ne bih smeo - zaključio je.

Advokatica Kecmanovića dobila opomene

Punomoćnica tužene porodice Marina Ivelja je na početku današnjeg ročišta zatražila spajanje dva parnična postupka, kao i prekid postupka.

- Ovde su enormni troškovi. Vrednost movine tužene porodice je 598.500 evra, dok će se javnom prodajom dobiti i manje. Ovi postupci su za porodice stradalih beznačajno mali, mizerni i iracionalni za njihovu bol. Ovo nema smisla. Imovina ne može da pokrije čak ni jednu porodicu - rekla je Ivelja.

Istakla je da tuženi "nose teret i odgovornost i osećaju bol".

Ivelja je dva puta opomenuta od strane suda zbog priče o novcu.

- O memorijalnom centru i drugim stvarima možete da se dogovorite van ročišta. Ako ne možete da priđete porodicama, znači da nisu za dogovor van sudskog postupka - rekla je sudija.

Ivelja je potom govorila i o dokazu u vidu video i foto materijala, koji je želela da priloži, a tiče se dozvole koju je dečaku navodno obezbedio streljački klub Partizan, zbog čega su, kako je rekla, roditelji mislili da je dečaku dozvoljeno da odlazi u streljanu i dodala je da je on tamo bio samo tri puta. Tražila je i da se za svedoka pozove sekretar Streljačkog saveza Srbije Nenad Petković.

Punomoćnik porodica stradalih Ognjen Božović, rekao je da bi o spajanju postupaka morao najpre da razgovara sa klijentima, ali da za prekid postupka nema osnova.

Sudija je odbila dokazni predlog punomoćnice Kecmanovića, kao i predlog za saslušanje svedoka.

Na današnjem ročištu su, osim Nine i Dragana Kobiljskog, svedočili i Bojan i Marija Asović, Dragana i Branko Anđelković i Slobodan Negić, dok je svedočenje Milanke Negić ostavljeno za sutra, kada će svedočiti i braća i sestre četvoro ubijene dece, a njihova svedočenja biće zatvorena za javnost.

Iako je prvobitno trebalo da na sutrašnje ročište budu pozvani Miljana i Vladimir Kecmanović, oni će svoje iskaze da daju na nekom od narednih suđenja.

(Telegraf.rs)