"Čekala sam je da se vrati!" Neutešna majka ubijene devojčice iz Ribnikara: Svaki dan umrem i vratim se iznova

Foto: Tanjug/Sava Radovanović

Parnični postupak po tužbi osam porodica ubijenih u masovnoj pucnjavi u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" nastavljen je danas. Suđenje je trajalo skoro pet sati, a iskaze pred sudom dali su roditelji četvoro ubijene dece. Među roditeljima koji su danas govorili bili su i Dragana i Branko Anđelković.

Dragana Anđelković pred sudom je ispričala da teško podnosi sve što se dogodilo tog 3. maja, kada je izgubila svoju ćerku.

Preporučujemo

- Uvek sam htela veliku porodicu, imam troje dece. Mara je bila srednje dete. Da nije bilo mojih sestara i Brankove sestre, koja je sa nama žive dva i po meseca nakon što smo izgubili ćerku, ne znam kako bih preživela. Slomljena sam, nikada neću uspeti da se sastavim. Praznici i rođendani mi jako teško padaju. Svake godine su slavili Novu godinu kog nekog drugog iz društva. Doček 2024. je trebalo da sa društvom slavi kod nas. Bili smo srećni zbog toga - ispričala je pred sudom.

Za ćerku kaže da je "bila svoja", da je brzo posle kretanja u školu sama ispunjavala sve školske obaveze, bez roditeljske pomoći.

Foto: Nikola Tomić

- Sve je mogla sama. Umela je da upravlja situacijom, umela je da organizuje sebe, ali i druge. Voleli smo da putujemo. Išli smo svuda zajedno. Kad su se rodili sestrići, nije htela s nama na letovanje jer su oni prevremeno rođeni i morala je da čeka da izađu iz bolnice. Putovali smo u Austriju na koncert ćerkinog omiljenog benda 22. aprila, a Brankovoj sestri je bio rođendan. Ona je bila presrećna što je imala priliku da vidi tako nešto. Nismo znali da će to da bude poslednji put - dodala je.

Kako je ispričala, htela da je da u Austriji ostnau duže, ali njena ćerka je insistirala da se vrate kako bi 3. maja išla u školu jer nije želela da propusti slikanje. Sa Andrijom Čikićem, koji je takođe nastradao u pucnjavi 3. maja, i njegovim roditeljima provela je 1. maj.

- Drugog smo ostale budne do kasno u noć da joj pomognem da odabere šta će da obuče za slikanje. U sedmom razredu nije bila preterano srećna zbog novog odeljenja. Smatrala je da se mnogo drugara promenilo, ali nije želela da kaže na koji način. Nisu slušali istu muziku, manje su se družili. Takođe, u sedmom razredu su svi imali i više obaveza. Imala je potrebu da u svemu da sve od sebe. Imala je klempave uši. Suprug i ja smo joj ponudili da može to da reši ako je deca zadirkuju. Ona je da je rekla da su njoj njene uši super i da se tkao bolje vide minđuše. Bila je svoja i znala je da brine o sebi i drugima - ispričala je Dragana.

Kada je krenula u sedmi razred, Dragana je manje-više znala ko je u odeljenju njene ćerke. Istakla je da dečaka koji je pucao u školi njena ćerka nikada nije spomenula. Nije znala da je u odeljenje njene ćerke došao dečak iz drugog odeljenja.

"Sin mi je javio da se puca u školi"

- Javljala mi se svaki put kada stigne u školu. Tog 3. maja sam joj nameštala frizuru, ali se njoj to nikako nije sviđalo. Rekla sam joj da treba da krene u školu da ne bi zakasnila. Nisam je ni poljubila. Sin je zvao u 8.40 sati i rekao da misli da se puca u školi. Čula sam decu iz njegovog odeljenja kako plaču u pozadini i razrednu koja pokušava da ih smiri. Čula sam da je rekla da je zaključala vrata i da se spuste ispod stolova. Rekao mi je da je u školi i ime dečaka koji je pucao. Brat njegove najbolje drugarice pobegao je među prvima i javio sestri šta se dešava - dodala je.

Njen suprug je krenuo ka školi, a ona je sve vreme ostala na telefonskoj vezi sa sinom. Suprug joj je u jednom momentu javio da je čuvar škole Dragan Vlahović nastradao. Nije verovala da tako nešto može da se desi u školi.

- Dragan je pamtio ime svakog deteta, znao im je braću i sestre. Branko je javio da su neka deca povređena i da hoće da ide u bolnice da nađe našu ćerku. Rekla sam da sačeka da dođem do škole, da je sigurno uplašena i da neko mora da je sačeka ispred škole. Videli smo policiju i Hitnu pomoć. Čekali smo na malom ulazu. Mislim da nisam poznavala nikog od ovih roditelja. Sve vreme sam se tresla. Na ćerkin broj se niko nije javljao, zvala sam na hiljade puta. Četiri sata smo čekali bez informacija. U međuvremenu sam čula da su neka deca ranjena. Radovala sam se jer sigurno nije bilo u pitanju moje dete. Ona je snalažljiva. Sigurno čeka unutra da da izjavu - rekla je Dragana.

Do nje je došla informacija o tome da je ubijena nastavnica istorije. Shvatila je da možda ima još nastradalih. Potom je stigla vest da svi koji nisu pronašli svoju decu odu u policijsku upravu Vračar.

- Branko je otišao. Došao je inspektor, pričao sa mojim zetom, videla sam da on počinje da plače. Ipak, nije mi rekao šta se dogodilo. Sin je nazvao Branka da pita gde su ćerka i on. Suprug je zatražio da razgovara sa mnom. Rekao mi je da su vesti katastrofalne. Pala sam i molila ga da mi kaže da vesti nisu katastrofalne. Pošto nije hteo to da mi kaže, bacila sam mobilni telefon. Pokušala sam da uđem u školu, ali su mi rekli da u njoj više nema nikoga. Nisam želela da idem kući. Sela sa na klupu, a sin me je grlio i ubeđivao me da krenemo. Ne znam ni ko me je odvezao do kuće - dodala je.

"Čekala sam da se vrati"

Čekala je da se njena ćerka vrati. Oko ponoći je počela da brine da joj je hladno, gde god da je.

- Šalili smo se, govorila je da nikada neće da ode iz naše kuće i da će uvek da bude tu. Nisam želela da idem na identifikaciju tela, ali sam otišla jer bih, da sam tada ostala kod kuće, i dalje čekala da se vrati. Rekla sam da to nije ona, ona je nosila naočare, nikada ih nije skidala. Branko je potvrdio da je ona, pitala sam se šta to priča. A onda su nam dali njene stvari, među kojima su bile i naočare. Tada sam shvatila da je to ona - ispričala je majka.

Kako je ispričala, ceo njhov život se raspao.

- Kao školjka sam spolja, a unutra nema ničega. Sve se rasprsnulo u deliće i to nikada ne može da se popravi. Svaki dan umrem i vratim se i tako iznova. Njegovi roditelji kažu da nisu odgovorni. Ko je onda odgovoran? Kako psiholog i pedagog i dalje rade u školi, a našu decu nisu sačuvali? Škola je nastavila da radi posle sedam dana, a savet roditelja ima neke sulude ideje da je to i dalje škola, a ne mesto zločina - dodala je.

"Moja ćerka je sa mnom i danas"

Branko Anđelković ispričao je pred sudom kako je za njega izgledao 3. maj. On je otišao pred školu. Tamo su mu rekli da se još oko 60 dece nalazi u školi na ispitivanju, jer su bili svedoci pucnjave. Krenuo je u bolnice. U Tiršovoj je sreo oca Sofije Negić. Njegova ćerka nije bila tamo. Potom je otišao u Urgentni centar, ali ni tamo je nije bilo.

- Kada sam dobio informaciju o tome da je u školi još oko 60 dece, mislio sam da je to neko normalno ispitivanje. U međuvremenu me je pozvao policajac iz Tiršove i rekao da se javim upolicijsku stanicu Vračar. Penjem se na drugi sprat, tamo je Hitna pomoć. Sve mi je bilo jasno. Znao sam da neće na dobro da izađe - ispričao je Anđelković.

Njegova supruga, kako je rekao, nije želela da prihvati informaciju da im je ćerka ubijena. Ipak, kako kaže, njegova ćerka je "sa njim i danas".

- Zločin nije počinio klinac, nego dresirani vojnik. Ne može neko posle tri odlaska u streljanu da pogodi sa toliko metaka. Ujutru pijem kafu i gledam njene slike. Popričamo. To mi je način da komuniciram sa njom - dodao je.

On se osvrnuo na reči oca dečaka, Vladimira Kecmanovića, da je njegova porodica upropašćena.

- Šta je sa ovim upropašćenim porodicama i stotinama drugih ljudi? Ja bežim od realnosti, toga sam svestan. Ne znam kada će da me stigne posttraumatski stres - zaključio je.

Advokatica Kecmanovića dobila opomene

Punomoćnica tužene porodice Marina Ivelja je na početku današnjeg ročišta zatražila spajanje dva parnična postupka, kao i prekid postupka.

- Ovde su enormni troškovi. Vrednost movine tužene porodice je 598.500 evra, dok će se javnom prodajom dobiti i manje. Ovi postupci su za porodice stradalih beznačajno mali, mizerni i iracionalni za njihovu bol. Ovo nema smisla. Imovina ne može da pokrije čak ni jednu porodicu - rekla je Ivelja.

Istakla je da tuženi "nose teret i odgovornost i osećaju bol".

Ivelja je dva puta opomenuta od strane suda zbog priče o novcu.

Foto: Tanjug/Tara Radovanović

- O memorijalnom centru i drugim stvarima možete da se dogovorite van ročišta. Ako ne možete da priđete porodicama, znači da nisu za dogovor van sudskog postupka - rekla je sudija.

Ivelja je potom govorila i o dokazu u vidu video i foto materijala, koji je želela da priloži, a tiče se dozvole koju je dečaku navodno obezbedio streljački klub Partizan, zbog čega su, kako je rekla, roditelji mislili da je dečaku dozvoljeno da odlazi u streljanu i dodala je da je on tamo bio samo tri puta. Tražila je i da se za svedoka pozove sekretar Streljačkog saveza Srbije Nenad Petković.

Punomoćnik porodica stradalih Ognjen Božović, rekao je da bi o spajanju postupaka morao najpre da razgovara sa klijentima, ali da za prekid postupka nema osnova.

Sudija je odbila dokazni predlog punomoćnice Kecmanovića, kao i predlog za saslušanje svedoka.

Na današnjem ročištu su, osim Branka i Dragane Anđelković, danas su svedočili i Nina i Dragan Kobiljski, Bojan i Marija Asović i Slobodan Negić, dok je svedočenje Milanke Negić ostavljeno za sutra, kada će svedočiti i braća i sestre četvoro ubijene dece, a njihova svedočenja biće zatvorena za javnost.

Iako je prvobitno trebalo da na sutrašnje ročište budu pozvani Miljana i Vladimir Kecmanović, oni će svoje iskaze da daju na nekom od narednih suđenja.

(Telegraf.rs)