Nikola išao po selu i ubijao komšije, meštani teret zločina osete i danas: 18 godina od masakra u Jabukovcu

Selo Jabukovac doživelo je sudbinu da, kada bude spomenuto, svi prvo pomisle na užas - masovno ubistvo koje je počinio Nikola Radosavljević, oduzevši živote devet ljudi. Njegova najmlađa žrtva imala je samo 15 godina. Juče je bilo tačno 18 godina od dana kada je Nikola Radosavljević počinio masovno ubistvo u tom selu. Reporterke Telegrafa ove godine posetile su Jabukovac i sa meštanima razgovarale o tom kobnom 27. julu 2007. godine.

Nikola Radosavljević je 27. jula 2007. godine brutalno pretukao svoju suprugu, polomivši joj nos i vilicu, a potom pokušao da izvrši samoubistvo tako što je skočio u bunar.

Preporučujemo

U toj nameri sprečio ga je komšija Dragoslav Badžikić, kom je Nikola rekao da pobegne ili će ga ubiti, a potom je krenuo da seje smrt po selu. Ubio je Srđana Badžikića (15), Dragana Đorđevića (22), Branislava Badejevića (31), Jelicu Banković (37), Draginju (55) i Branislava Borongića (57), Veljka Đorđevića (58), Aniku Čogić (62) i Marinu Barbucić (78). Dve osobe je ranio.

Neki meštani čije su kuće bile na putanji na kojoj je Nikola Radosavljević tog dana ubijao u Ulici Albanske spomenice, imali su tu sreću da ne budu kod kuće. Kada su se kući vratili, ostali su u šoku. Policija je bila svuda.

- Tog dana ja nisam bila kod kuće, bila sam na salašu, ali su moj muž i sin bili na selu. Kada sam došla do svoje kapije, policija je već bila tu. Srećom, Nikolina kuća nalazi se nešto niže od moje i on je krenuo na drugu stranu, nije išao ka nama. Promenio se život posle toga, oseti se teret i posle 18 godina. Svi su po inostranstvu, kuće su prazne. Oni koji su ostali, umiru, jedno po jedno - priča za Telgraf.rs meštanka Jabukovca.

Druga, koja živi nešto bliže kući Nikole Radosavljevića, opisala je da je njen sada pokojni suprug umalo imao direktan susret sa pomahnitalim ubicom.

- Bili smo u dvorištu, čuli smo kako puca. Niko ne zna zašto je to uradio. Svađao se sa ženom, ona je pobegla, a onda je skočio u bunar. Jedan komšija je došao po mog muža da ga zove da pomognu Nikoli. Ispričao je da mu je Nikola rekao da ide kući, inače će da ga ubije. Kada je moj muž to čuo, rekao mu je da, ako je Nikola tako rekao, neće da ide kod njega - priseća se.

Kako je objasnila baka koja sada, u već pustom selu, živi sama, dok je njen suprug još razgovarao sa komšijom, počeli su da odjekuju pucnji.

- Baba iz komšiluka je izašla ispred kuće, a on ju je upucao. Ona je imala sreću da preživi. Nakon nje je izašao zet Veljko Đorđević, a potom i unuk Dragan. Obojicu je ubio. Nikola Radosavljević je kupio kuću i došao ovde. Neko vreme je radio i u Austriji. Majka i otac su mu ostali u kući nakon ubistva, bili su tu dok nisu umrli. Sa njegovom majkom sam pričala kad se sretnemo, ali nisam bila bliska sa njihovom porodicom, nismo išli jedni kod drugih na kafu - dodaje.

Ono što je karakteristično za meštane Jabukovca danas jeste da veoma teško govore o svemu što se dogodilo. Niko o tome, kažu, više ne priča. I kada iz njih izađe po koja reč o kobnom danu kada je Nikola Radosavljević ubio devetoro ljudi, često menjaju temu na nešto veselije - svoju porodicu ili unuke. Nemaju snage da pričaju o zlu koje im je, maltene, bilo na kućnom pragu.

Svesni su da selo u kom žive zamire, a pusta Ulica Albanske spomenice i spomen ploče na kućama svakodnevno ih podsećaju na jezivi zločin koji se dogodio i činjenicu da su oni, ili članovi njihovim porodica, mogli da budu žrtve, da je Nikola Radosavljević odlučio da krene na drugu stranu.

Nikola Radosavljević ubio devetoro ljudi

Nikolin krvavi pir odneo je devet života, a šest porodica zavio u crno. Ispalio je tačno 12 metaka. U svaku osobu koju je ranio ili ubio, pucao je samo jednom. Poštedeo je dve žene - jednu koja je telom štitila svoje dete i staricu koja je, u panici, pala.

Nikola Radosavljević je 27. jula 2007. godine brutalno pretukao svoju suprugu, polomivši joj nos i vilicu, a potom pokušao da izvrši samoubistvo tako što je skočio u bunar. U toj nameri sprečio ga je komšija Dragoslav Badžikić, kom je Nikola rekao da pobegne ili će ga ubiti, a potom je krenuo da seje smrt po selu. Ubio je Srđana Badžikića (15), Dragana Đorđevića (22), Branislava Badejevića (31), Jelicu Banković (37), Draginju (55) i Branislava Borongića (57), Veljka Đorđevića (58), Aniku Čogić (62) i Marinu Barbucić (78). Dve osobe je ranio.

Iste noći je uhapšen, ali je na suđenju oslobođen krivice uz meru "obaveznog čuvanja u ustanovi zatvorenog tipa". Smešten je iza rešetaka Specijalne zatvorske bolnice u Beogradu.

Neuropsihijatri su utvrdili da jedan od najvećih masovnih ubica u istoriji Srbije pati od akutne paranoidne psihoze sa osećajem ugroženosti i stalnim umišljajem kako neko hoće da mu naudi.

Nikola Radosavljević; Foto: MUP Srbije

Masovni ubica ove ljude zove iz psihijatrijske ustanove

Nikola Radosavljević nije na slobodi - ali nije ni u zatvoru. On se nalazi u psihijatrijskoj ustanovi odakle se, kako saznaje Telegraf.rs, povremeno javlja prvim komšijama, sa kojima je uvek bio u dobrim odnosima.

Nikola Radosavljević više nema koga da pozove u svojoj kući - otac i majka su mu preminuli u periodu od kada je počinio masovno ubistvo, a supruga, koju je pretukao pre nego što je krenuo u krvavi pir, kao i njegov sin, nalaze se u inostranstvu i nije poznato da li imaju kontakt sa njim. Njegova porodična kuća danas je prazna, a kako je za Telegraf.rs tokom posete Jabukovcu rekla jedna meštanka - "tamo sada žive samo zmije".

Ipak, Nikola Radosavljević se sa psihijatrije javlja svojim komšijama, koje su sa njim i njegovom porodicom ostali u dobrim odnosima čak i nakon masovnog ubistva. Njegova komšinica za Telegraf.rs otkriva o čemu pita, ali i šta se događalo sa Nikolom u danima pre ubistva.

- Sećam se da je tog dana bio haos, kako su svi trčali po selu... Ja sam bila u štali kada sam začula pucnjeve. Kada sam izašla, videla sam da svi trče. Moj suprug je na dan ubistva trevalo da ode da popriča sa njim. Nikolin otac mu je na letnji Aranđelovdan rekao da popričaju jer Nikola nije dobro. To je bilo dan nakon što je pucao. Ipak, nije stigao na vreme, Nikola je 27. jula počeo da puca po selu. Nije bio dobro u periodu pre nego što je to uradio. Ubijao je mačke, mislio je da ga napadaju mačke i zmije - kaže za Telegraf.rs jedna meštanka Jabukovca

Sa porodicom masovnog ubice ostala je u dobrim odnosima, a njen suprug je, kako kaže, Nikolu posetio kada je bio u Centralnom zatvoru.

- I danas zove iz zatvora, pita za sina, za mene. Priča kako je, šta ima novo. O tome kako mu je tamo ne mogu da pričam, to ne možete da me pitate. Razgovara normalno sa nama, ali priča usporeno - dodaje.

Nikola Radosavljević ne nalazi se u zatvorskoj ćeliji, već u bolničkoj sobi jer je na suđenju utvrđeno da je neuračunljiv i da, dok je ubijao ljude po selu, nije bio svestan svojih postupaka. Preciznije, utvrđeno da boluje od akutne paranoidne psihoze. U Specijalnu bolnicu za psihijatrijske bolesti "Gornja Toponica" premešten je 2008. godine. Tamo se nalazi i danas, pod terapijom i budnim okom lekara.

Tokom boravka u Specijalnoj bolnici u Beogradu on je za jedan dokumentarac dao potresnu izjavu novinaru. Iako meštani danas to da je Nikola Radosavljević masovno ubistvo počinio zbog vlaške magije ne spominju, a na pitanja da li znaju nešto o tome odgovaraju odmahivanjem glavom, sam Nikola Radosavljević se u intervjuu koji je dao za jedan dokumentarac dok je bio u Specijalnoj zatvorskoj bolnici, dotakao te teme.

Telegraf.rs preslušao je ceo intervju kako bi verno preneo Nikoline reči koje je izgovorio pred kamerom.

Ležeći u bolničkoj postelji, rekao je da mu je žao što je pobio komšije, ali da mu nije žao jedne žene koja se, prema njegovim rečima, bavila vlaškom magijom. Iako je prilikom hapšenja rekao da ne zna šta je uradio i zašto ga policija hapsi, Nikola Radosavljević pred kamerom je rekao da se seća šta se dogodilo.

- Teško je bilo... Ubio sam sedam ljudi. Žao mi je, dođe mi da plačem za ljudima koje sam ubio ni krive, ni dužne. Ubio sam komšiju sa kojim sam najbolje živeo - rekao je kroz suze.

Nikola Radosavljević tada je rekao da je siguran u to da postoji crna magija.

- Znam koliko puta sam platio, koliko para sam bacio, 7.000 evra sam dao za crnu magiju da mi se skine. Ne znam kako prave magiju, ali ima tamo kod nas u selu jedna žena. Skupljaju crne mačke i crne kerove, izvade oči i sa time rade, ali kako rade ja ne znam. To je bila crna magija. Sada nema više magije pošto sam ubio onu snajinu majku. Možda ćerka više neće da napravi... Za nju mi uopšte nije žao - rekao je.

Verovali u crnu magiju ili ne, sve dok se govorilo o tome da se neko njome bavi, a čovek labilnog psihičnog stanja, verujući u tu priču u ruke uzeo oružje, devet osoba je izgubilo živote zbog crne magije.

(Telegraf.rs)