NEPREPOZNATLJIVA! Srbija je pamti u suzama, ovako danas izgleda Marina Andrejić: Slobodna i potpuno DRUGAČIJA

"Godinama sam govorila da nisam ubila svog sina. I dan danas me nazivaju ubicom deteta. Pa, ja, ljudi, ne mogu ni kokošku da zakoljem, a kamoli da ubijem željeno dete...Težak je bio život u nemaštini i sa mužem koji je pio, ali ja sam se borila za decu. Njih dvoje su mi sve u životu... - ispričala je pre nešto više od tri godine za Telegraf.rs Marina Andrejić, majka koja jezbog smrti sina u pritvoru provela 703 dana, da bi, naposletku, bila pravosnažno oslobođena otužbi.

Bio je to jedan od poslednjih intervjua koje je dala i jedno od poslednjih pojavljivanja u javnosti. Čak i njene fotografije koje mogu da se vide na društvenim mrežama stare su gotovo dve godine. Ipak, daju uvid u to kako Marina Andrejić izgleda sada.

Preporučujemo

Seća se Marina tog 22. jula 2010. godina kada je povela Đorđa u njivu da beru mladu boraniju. Ponela je i motiku kako bi nakopala i krompira za ručak.

- U jednom trenutku motika mi je pala na nogu i posekla je. Nisam mogla da koračam. Tada sam samo razmišljala kako sinu da pomognem da ode kući. Rekla sam mu: "Sine Đorđe, kad vidiš nekoga pritrči mu i reci mu ko si, ko su ti roditelji i gde živiš. Ja ću čekati ovde da neko dođe po mene". U jednom trenutku čula sam ga kako mi je rekao:"Mama, vidim put". Više ga ni čula ni videla nisam. Kući sam došla tri dana kasnije. Međutim, njega nije bilo. Od tog dana, pa do danas ja nosim etiketu - ubica deteta. Ljudi me vređaju, nazivaju pogrdnim imenima. Uzalud se pravdam, osuđena sam bez kazne...- tvrdi Marina i dodaje da ne zna kako je tri dana povređena izdržala dok je koračala po njivama i tražila put do kuće - ispričala je ranije za Telegraf.

Koračala je, kako sama kaže, uz pomoć proklete motike.

Foto: Facebook

- Nisam bila gladna, ali bez vode je bilo teško. Snalazila sam se kako sam znala i umela. Bolovi su bili jaki, a vrućina velika. Bilo mi je čudno da nikoga na njivama nisam srela. Ni tokom dana ni noći - dodala je Marina Andrejić.

Nakon izlasska iz pritvora odselila se iz sela Majilovac. Dok je bila iza rešetaka i suprug joj je preminuo. Najpre se preselila kod majke, a potom je jedno vreme živela u Novom Pazaru, gde se preselila sa ćerkom. Govorilo se i o tome da je otišla u inostranstvo. Po selu se pričalo da se, posle smrti muža udala za drugog čoveka. Poslednje fotografije koje je objavila na društvenim mrežama, a koje mogu da se vide su sa proslave za koju se Marina sredila.

Foto: Facebook

U razgovoru za Telegraf.rs, marina Andrejić se prisećala da su danima tražili Đorđa i policija i psi, rođaci, prijatelji.

- Nađena je lobanja, ali to nije glava mog deteta. Našao ju je lovac, ali dalje od tog mesta gde je nestao moj sin. Ko zna kome pripada. Kažu da je oprana varakinom. Nadam se da pre nego što umrem da ću videti Đorđa - rekla je Marina Andrejić.

Đorđe Andrejić nestao bez traga

Trinaestogodišnji Đorđe Andrejić nestao je 22. jula 2010. godine, u selu Majilovac kod Velikog Gradišta kada je sa majkom Marinom krenuo iz porodične kuće ka bašti koja se nalazila oko kilometar i po od kuće, između sela Majilovac i Kurjača, uz ivicu šumskog pojasa Beljanice. Pre nego što su krenuli, Marina i Đorđe su ostavili poruku njegovom ocu Dejanu da idu u baštu i da će se vratiti kasnije tog dana.

Prema Marininoj verziji događaja, tog dana su se, vraćajući se iz bašte, izgubili u šumi. Ona je, kako je izjavila, bila povređena pa je Đorđe otišao ispred nje kako bi pronašao put. Đorđe je tada, prema njenom svedočenju uzviknuo "Mama, vidim put", samo da bi se ubrzo nakon toga začuo vrisak, a Đorđe je nestao bez traga.

Dva dana kasnije 24. jula, Marina se pojavila na zemljanom putu kod sela Kurjače u blizini Manastira Nimnik. Pronašli su je muž i žena, koji su tuda prolazili kolima, a po njihovoj priči, Marina je bila bosa, izgrebana i blatnjava sa povećom rasekotinom na nozi. Oni su joj ponudili prevoz i odvezli je do kuće gde je, prema navodima, rekla Dejanu da je Đorđe nestao.

Policija je odmah obaveštena i potraga je pokrenuta, a kako je poslednji put viđen upravo sa majkom, ona je postala glavna osumnjičena u njegovom nestanku. Potraga je trajala gotovo deset dana , a učestvovali su pripadnici vojske, policija, žandarmerija, lovci, meštani i psi tragači. Šuma, bunari, livade i teško pristupačni predeli pretraživani su danima, ali od Đorđa nije bilo ni traga.

U tom preiodu, Marina kao glavna osumnjičena u policiji i prilikom istrage daje više različitih iskaza. U početku je pričala kako su se izgubili i da je dete nestalo u šumi, da bi kasnije promenila priču i rekla kako je sina udarila motikom i da je izgubio svest, ali da se probudio. Na kraju je, kako se navodi u medijima, pod pritiskom policije, priznala da je Đorđa usmrtila udarcem motike i da je njegovo telo prekrila lišćem i granjem u šumi. Marina je tada odvela policiju na mesto gde se, kako se sumnja, dogodilo ubistvo, ali uprkos masovnoj potrazi i pretrazi terena Đorđevo telo nikada nije pronađeno u celosti. Prilikom pretrage terena, lovci su pronašli lobanju 40 metara od mesta na koje je Marina odvela pripadnike policije i obavestili policiju, koja je mačetama morala da raskrči put kako bi prišla samoj lokaciji, a DNK analizom utvrđeno je da pripada nestalom dečaku. Ostatak skeleta nažalost ni 15 godina kasnije nije pronađen.

Marina Andrejić, optužena da je počinila krivično delo teško ubistvo, prvostepeno je osuđena 15. marta 2011. godine u Višem sudu u Požarevcu na 20 godina zatvora. Tu presudu Apelacioni sud je vratio na ponovno suđenje, međutim presuda je ponovo bila ista. Marina Andrejić je tada provela ukupno 703 dana u pritvoru, nakon čega je Apelacioni sud poništio presudu i pravosnažno je oslobodio od optužbi zbog nedostatka dokaza koji je dovode u vezu sa krivičnim delom.

Nakon oslobađajuće presude, Marina Andrejić je tužila državu za nezakonit pritvor i dobila parnicu, a država joj je isplatila 2 miliona kao odštetu. Tada je podnela i tužbu Evropskom sudu u Strazburu, ali slučaj i dalje nije okončan.

(Telegraf.rs)