Kekini ljudi već 14 godina žrtve brutalnih likvidacija: Ubijena najmanje šestorica, on na nepoznatoj lokaciji

Državljanin Švedske i državljanka Južnoafričke republike uhapšeni su u Beogradu zbog sumnje da su planirali da ubiju bliskog čoveka Dejana Stojanovića Keke, ali su u toj nameri osujećeni pre nego što je ispaljen metak iz pištolja koji je Šveđanin navodno nosio. U spomenutom pištolju, metak je bio spreman u cevi za potencijalnu žrtvu. Ipak, muškarac koji je tog dana sedeo u restoranu na Senjaku nije jedini Kekin čovek koji se našao na meti.

Naime, u restoranu na Senjaku je, u danu u kom je planiran napad, sedeo Aleksandar Nešović poznatiji kao Bajač, navodno bliski čovek Dejana Stojanovića Keke, kao i Žarko V, te se sumnja da je neko od njih dvojice bio meta, ali to nije pouzdano utvrđeno ili, ukoliko jeste, nije obelodanjeno javnosti.

Uhapšeni J. C. G. N. (26), državljanin Kraljevine Švedske, i S. C. G. (28), državljanka Južne Afrike, sumnjiče se da su kao saučesnici pripremali teško ubistvo.

Prema do sada informacijama iz istrage, osumnjičeni dvojac je na teren izašao dobro pripremljen. Do restorana u Ulici Vase Pelagića stigli su skuterom marke "piaggio" koji nije imao registarske oznake. Šveđanin je bio obučen kao dostavljač hrane, što se sve češće događa u slučajevime egzekucija u srbiji.

J. C. G. N. je upravljao motorom sa zelenom kacigom na glavi, dok je devojka sedela pozadi sa belom kacigom. Plan je bio precizan - ona preuzima upravljanje skuterim i drži motor u radu radi brzog bega, dok on završava "posao"“.

Šveđanin je tako ušao u restoran, poluautomatski pištolj marke "stoeger", koji je imao pripremljen metak u cevi, navodno je izvadio iz torbe za dostavu i stavio ga u kacigu koju je skinuo sa glave.

U restoranu su za prvim stolom sedela četvorica muškaraca. Osumnjičeni je hladnokrvno prošetao pored njih do šanka, osmotrio situaciju, a zatim se vratio do njihovog stola. Prema navodima iz istrage, on im se direktno obratio rečima: "Kako si?", nakon čega je odmah krenuo ka izlazu. Veruje se da je ovo bila konačna potvrda identiteta mete.

Kako im je situacija bila sumnjiva, dvojica muškaraca iz restorana krenuli su za dostavljačem hrane. U momentu kada je sedao na skuter, jedan od muškaraca ga je zgrabio za doceću i povukao. U potpunom metežu, devojka koja je čekala na skuteru je pritisnula gas, ali je, verovatno u panici, udarila u stub, što je gostima restorana omogućilo dvojici muškaraca da je zadrže na licu mesta. Šveđanin je uspeo da se otrgne i pobegne u pravcu parka Vojvoda Putnik, ali je potera policije rezultirala njegovim brzim hapšenjem.

Policija je tokom uviđaja nedaleko od mesta hapšenja Šveđanina pronašla pištolj, koji je bacio tokom bekstva. Jedan metak bio je u ležištu cevi, odnosno spreman za ispaljivanje, dok je još 13 metaka bio u okviru.

Oboje uhapšenih na saslušanju su se branili ćutanjem, a pojavile su se informacije o tome da je Šveđanin, koji je navodno trebalo da izvrši likvidaciju, poznat policiji u svojoj matičnoj državi, gde ima kriminalni dosije zbog krivičnih dela koja su povezana sa sukobima među narko grupama i krivičnih dela sa elementima nasilja, o čemu, nakon hapšenja u Srbiji, pišu švedski mediji.

Kako navode, uhapšeni muškarac je najverovatnije pripadnik jedne od kriminalnih grupa iz te skandinavske države, a sumnja se da je u Srbiju došao sa zadatkom da likvidira Kekinog bliskog saradnika. Švedski mediji dodao da nije novina da na Balkanu deluje švedska kriminalna grupa "fokstrot", koja važi za jednu od najbrutalnijih, a na čijem se čelu nalazi švedski državljanin srpskog porekla Vanja Mijić, koji je uhapšen u Beogradu u oktobru 2023. godine i u međuvremenu izručen Švedskoj.

Niko ne zna gde je

Dejan Stojanović Keka otišao je iz Srbije 2006. godne. Povezivan je sa brojnim krivičnim delima, ali je Srbija za njim raspisala poternicu zbog krađe. Ta poternica je u međuvremenu zastarela.

Policija ga je tražila i van granica Srbije jer se sumnjalo da organizuje prevoženje velikih količina kokaina i da njime snabdeva tržište zapadne Evrope. U Sao Paolu je bio optužen za međunarodni šverc droge kao pripadnik grupe Gorana Nešića Cige. Za njim je raspisana Interpolova poternica, ali ju je sud u Brazilu 2013. godine ukinuo jer nije bilo dovoljno dokaza protiv Keke.

Nije poznato gde se danas nalazi Dejan Stojanović Keka. Spekuliše se da živi u nekoj od država Južne Amerike, ali i da odatle "vuče konce" u srpskom podzemlju. I dok se Keka nalazi na nepoznatoj lokaciji, njegovi bliski ljudi poslednjih 14 godina u Srbiji, ali i inostranstvu, gube živote.

Misteriozna smrt u Kolumbiji

Poslednji javnosti poznat napad na Kekinog čoveka pre sprečenog napada u restoranu na Senjaku dogodio se 2020. godine, kada je Dejan Stanimirović pronađen krvav i ranjen pored puta u kolumbijskom gradu Gvamal, a 71 dan kasnije sahranjen je na oronulom, zapuštenom Centralnom groblju u gradu Viljavisensio.

Iako su mediji prvobitno izveštavali da je Dejan Stanimirović nastradao igrajući ruski rulet, ispostavilo se da je pijana svađa u noći 31. marta 2020. godine pokrenula niz događaja u kolumbijskoj pokrajini Meta, kada su, osim Stanimirovića, ubijeni i navodni lokalni šef mafije, kao i dva policajca. Inspektori koji su vodili istragu istragu tvrdili su da na nekoliko ključnih pitanja nemaju odgovore, ali pojedini detalji ukazivali su na aktivnosti organizovanih balkanskih kriminalnih grupa u Kolumbiji.

Dejan Stanimirović, rođeni Beograđanin koji je vodio karate klub u Španiji, u Kolumbiju je ušao iz Ekvadora preko mosta Rumićaka sredinom marta 2020. godine. Inspektori koji su radili na istrazi rekli su da je Stanimirović tj. "Markos" kako su ga tamo zvali, dolazio u Kolumbiju i ranije, najverovatnije u januaru.

Pukovnik Gustavo Berdugo Garavito iz Kolumbijske nacionalne policije u pokrajini Meta objasnio je da je Dejan Stanimirović po ulasku u državu prešao oko 1.000 kilometara do grada Gvamal u Meti, do kuće Hozea Visentea Rivere Mendose. Prema raznim navodima, Rivera ili "Soldado", tj. vojnik, trgovao je drogom u Meti, kolumbijskoj pokrajini gde se Andi spajaju sa najzapadnijim delovima tropske savane Los Ljanos.

U vreme kada je Dejan Stanimirović došao u Kolumbiju, korona virus je postao globalna opasnost, pa je nekoliko dana po njegovom dolasku Kolumbija zatvorila svoje granice. Stanimirović više nije imao načina da ode iz zemlje. Retko je napuštao Riverin dom i jedva da je razgovarao sa bilo kime. Izvori iz istrage govorili su o tome da je danju uglavnom spavao, a noću gledao televiziju u svojoj sobi.

- Pričao je samo sa Soldadom - rekao je jedan od istražitelja.

Prema izvorima iz istrage, 31. marta Rivera i Stanimirović su proveli u Riverinom domu sa njegovom porodicom, a nakon ručka su otišli u posetu obližnjoj farmi. Oni koji su ostali u kući u Gvamalu počeli su da piju aguardiente, što u bukvalnom prevodu znači „vatrena voda“, lokalno žestoko piće sa ukusom anisa koje se pije na eks. Kada su se Rivera i Stanimirović vratili oko osam sati uveče, pridružili su se pijanci.

Istražitelji kažu da je Stanimirović navodno okupljenoj grupi rekao da obično ne pije alkohol zbog lekova koji su mu prepisani. I sam Rivera se klonio alkohola, jer su mu konkurentski trgovci drogom često radili o glavi. Soldado je veoma pazio na svoju bezbednost, nije često napuštao kuću i bio je veoma oprezan.

Te večeri, međutim, Rivera i Stanimirović su se opustili i pridružili se proslavi rođendana Riverinog sina. Grupa je navodno igrala igru u kojoj se vrti flaša kako bi se odredilo ko će sledeći da pije, pa je moguće da je ovo poslužilo kao osnova za netačne izveštaje da se Stanimirović ubio igrajući ruski rulet.

Niko ne zna kako je završio sa metkom u glavi

Na videu snimljenom mobilnim telefonom te večeri vidi se da grupa naizgled pijanih ljudi zadirkuje Stanimirovića nazivajući ga „Ruso“, što znači Rus. Kasnije te večeri, nakon mnogo alkohola, Rivera i Stanimirović su se posvađali.

Istražitelji su navodili da u svojoj izjavi policiji Riverin sin Anderson Rivera Beltran navodi da je, po povratku iz toaleta, zatekao oca i Stanimirovića kako se otimaju oko telefona. Iako nije sasvim jasno oko čega je izbila svađa, neki veruju da je uzrok mogla da bude i sasvim trivijalna rasprava oko izbora muzike. Istražitelji kažu da je sin pokušao da razdvoji oca i Stanimirovića, ali da je Stanimirović potegao pištolj, odveo obojicu do spavaće sobe na drugom kraju kuće, pucao tri puta i ubio Riveru.

Iako istražitelji u izjavi za BIRN kažu da je došlo do okršaja između Stanimirovića i Riverinog sina, a nije bilo zvaničnog objašnjenja za to kako je Stanimirović završio sa metkom u glavi.

- Srbin je zgrabio peškir i istrčao na ulicu. Kada je policija pristigla, već je izgubio dosta krvi i nije mogao da priča - naveo je istražitelj.

Policajci ga našli na putu

Prema policijskom izveštaju koji je napisan u ranim satima 1. aprila, Stanimirovića su, i dalje živog, nekoliko minuta nakon ponoći pored puta pronašla dva policajca koja su stigla nakon dojave o pucnjavi. Pronašli su ga kako leži na levom boku, u tamnom šortsu, crvenoj dukserici i kroks sandalama, sa plavim peškirom "stavljenim na vrat" u pokušaju da zaustavi krvarenje iz rane na gornjoj vilici. Kada je pronađen bio je pri svesti, ali nije bio u stanju da izgovori nijednu jedinu reč, navedeno je u izveštaju.

Policija je pratila krvav trag koji je vodio do Riverine kuće, gde su ubijena druga dva policajca. Nekoliko sati kasnije u lokalnoj bolnici u Viljavisensiju Stanimirović je proglašen mrtvim.

O Stanimiroviću se naširoko izveštavalo kao visokorangiranom pripadniku član Kekine grupe, kao i o tome da ga vlasti u Španiji, Nemačkoj i Portugalu traže zbog optužbi za trgovinu kokainom. Španske vlasti su, međutim, rekle da nemaju podatke o njemu, dok nemačke i portugalske vlasti nisu odgovorile na pitanja BIRN.

Kekin kum ubijen na parkingu

Milomir Jovanović (46) iz Vranića, kum vođe novobeogradskog kriminalnog klana Dejana Stojanovića Keke, ubijen je 14. januara 2017. godine na parkingu groblja u Sopotu, gde je bio na sahrani.

Sarhana se završila, ljudi su u tišini napuštali groblje, ali neko je čekao baš Jovanovića. Oko 14 sati, kada je Milomir Jovanović krenuo ka svom automobilu, pao je kao pokošen jer je bio pogođen u grudi hicima iz snajpera. Njegovo obezbeđenje ga je odmah nakon pucnjave smestilo u automobil i odvezli su ga u Dom zdravlja u Sopotu, gde je preminuo.

Automobil ubice je najverovatnije bio parkiran na oko 100 metara vazdušnom linijom u odnosu na Jovanovićev džip. Pretpostavlja se da je ubica čekao baš trenutak da Milomir Jovanović otvori zadnja vrata automobila, jer mu je tada bio na čistoj liniji. Precizno je ispalio četiri hica sa obližnjeg brda.

- U šoku smo i ne možemo da verujemo da se ispred naše kuće dogodilo ubistvo. Moj šesnaestogodišnji sin bio je na samo pet metara od mesta na kom se nalazio ubijeni. Čuo je neki pucanj, ali je mislio da su petarde u pitanju. Dete je prišlo da pomogne, misleći da je čovek pao zbog leda. Video je da mu curi krv iz usta i pritekao u pomoć, a u tom trenutku su, trojica muškaraca koja su se nalazila u automobilu, izašla i verbalno ga napala, upitavši ga šta je to uradio - rekao je nakon što se dogodilo ubistvo meštanin Sopota, ispred čijeg doma se dogodila likvidacija.

Kako ljudi koji su bili sa Jovanovićem nisu videli trenutak kada je upucan, već su samo shvatili da leži krvav i nisu znali zašto je pao, posumnjali su da je tinejdžer nešto skrivio.

- Dečak ide u školu u Valjevu. Došao je na vikend i u trenutku ubistva je bio sam kod kuće. Izašao je da donese drva i video kako čovek mrtav pada. To je velika trauma za njega, da bude svedok ubistvu - rekao je tada otac dečaka.

Motiv likvidacije najverovatnije su bili nerašćišćeni računi u poslovima sa narkoticima.

Ubica i dalje nepoznat

Jovanovićev brat Milan nestao je u Češkoj oko šest meseci pre nego što je Milomir Jovanović ubijen, a on je od tada pojačao svoje obezbeđenje i svuda je išao u pratnji telohranitelja.

To ubistvo dovođeno je u vezu sa ubistvom Vladimira Bjelanovića (35) koje se u decembru 2015. godine dogodilo na Vračaru. Obojica su, prema policijskim saznanjima, bili u poslovima sa narkoticima, ali i u međusobnom sukobu.

Policija nije odbacila ni veziju po kojoj je Milomir Jovanović ubijen u sukobu sa suparničkom beogradskom ekipom. Ipak, i tu se pojavljuje smrt Bjelanovića, kao jedan od glavnih razloga za organizovanje zločina. Verovalo se da je eventualni atentator neko od "domaćih", ko je znao da će žrtva otići na grob prijatelju, odnosno bio je upoznat sa okolinom i time odakle bi mogao neopaženo da puca.

Navodno su za Jovanovićevu likvidaciju bile pripremljene dve ekipe egzekutora. U slučaju da snajperista iz nekog razloga nije završio posao, Jovanovića su nedaleko od stana čekale ubice sa "kalašnjikovima". Kako se sumnjalo, oni su bili u "šteku" i samo čekali znak da zapucaju.

Jedna od sumnji je i da je direktni izvršilac ubistva najverovatnije došao iz Bosne i Hercegovine i da ga je u Beogradu čekala već pripremljena logistika za dolazak do groblja, ali i za bekstvo. Iako je policija "prečešljala" svu dokumentaciju u vezi sa ulascima u Srbiju u tom periodu, veruje se da je ubica u državu ušao preko nelegalnog prelaza. Ipak, uprkos svim sumnjama, sedam godina kasnije, osoba koja je ubila Jovanovića i dalje nije pronađena.

Kekin kum sahranjen je pod policijskom opsadom i uz veliki broj pripadnika privatnog obezbeđenja.

Ko je bio Milomir Jovanović?

Ubijeni Milomir Jovanović je bio od viđenijih pripadnika srpskog podzemlja, koji je veliki novac zaradio još devedesetih godina, kada je u Srbiju dovodio Ruskinje koje su se ovde bavile prostitucijom.

Njegovo ime potom dugo nije spominjano u javnosti, ali je policija za to vreme prikupljala o njemu prikupljala podatke koji se dovode u vezu sa trgovinom drogom. ,

Što se tiče Milomirovog kuma Keke (43), njega je policija označila kao vođu "novobeogradskog klana" i njegovo ime se dovodilo u vezu sa najtežim krivičnim delima. On je iz Srbije pobegao u inostranstvo i niko ne zna gde se tačno nalazi. Kada su u pitanju optužnice protiv njega u Srbiji, sve do jedne su zastarele.

Kekin advokat Dejan Lazarević rekao je ranije da Stojanović u Južnoj Americi godinama važi za uglednog investitora, koji se bavi izgradnjom i adaptacijom luksuznih objekata. Keka je označavan kao "najveći don u Beogradu", narko diler svetskog kalibra. Povezivan je sa mnogim ubistvima, a spominjan je i kao nezaobilazni faktor u transferima fudbalskih klubova, od čega je, navodno, zaradio veliki novac.

Ipak, ništa nije dokazano i svedeno je na insinuacije, a Keka kao da je postao urbana legenda. Smatra se da je to zbog toga što su pripadnici Kekine grupe izuzetno lojalni i većina nikada nije procesuirana zbog nedostatka dokaza.

Sačekuša u garaži

Miloš Milanović Smajli ubijen je 28. januara 2015. godine u garaži zgrade u Novom Beogradu u kojoj je živeo. Za Milanovića se veruje da je bio član kriminalne grupe Dejana Stojanovića Keke i da ga je ubio pripadnik suparničke grupe. Zločin do danas nije rešen.

Miloš Milanović je likvidiran u Ulici Jurija Gagarina dok je bio u garaži i pokušavao da isparkira automobil. Napadač ga je sačekao na izlazu i navodno su se posvađali, a potom i potukli.

Miloš je otrčao do stepenica kako bi pobegao, ali je napadač krenuo za njim i pucao mu u leđa. Bio je teško ranjen. Kako su tada naveli očevici, čuli su svađu i buku, a potom i jauke mladića. Miloš Milanović je pokušao da dođe do pomoći, ali je ubrzo pao na trotoar, gde je preminuo.

Stanari zgrade videli su mladića kako se tetura i pada i pomislili da je pijan. Spazili su i drugog mladića, koji je u međuvremenu istrčao iz ulaza, ali niko do danas ne zna da li je to bio ubica.

Miloš Milanović je bio rodom iz Užica, a sa porodicom je živeo u zgradi ispred koje je ubijen. On je bio odranije poznat policiji zbog droge i nedozvoljenog držanja oružja. U Novom Beogradu je navodno držao kafić ispred koga je tri godine ranije ubijen Vujadin Pejanović, zvani Vule Balavi. Međutim, u to vreme Milanović nije bio vlasnik tog lokala.

Neposredno posle ubistva Milanovića mediji su pisali da je on ubijen u obračunu bandi za prevlast na narko-tržištu. Budući da zločin nije rasvetljen, ta pretpostavka ostala je do danas. Njegova likvidacijanavodno je povezana sa ratom između grupa Keke i Luke Bojovića.

Ubistva su počela kad je pripadnik Lukine grupe prevario Kekinog čoveka za pet kilograma heroina. Prevaru je platio glavom, a tada je počeo "rat do istrebljenja". M. D. je iz osvete organizovao ubistva Kekinih ljudi.

Ubijen za opomenu Keki?

Nemanja Loncović, vlasnik restorana "Hacijenda Rodizo", likvidiran je 24. maja 2013 godine na parkingu u Ulici Sretena Mladenovića Mike u Rakovici.

Njegova smrt ostala je upisana kao jedna od ključnih tačaka u krvavom ratu unutar kriminalne grupe povezane sa odbeglim vođom Dejanom Stojanovićem Kekom.

Nemanja Loncović nije bio evidentiran kao član takozvane Kekine grupe, koja je najpoznatija po trgovini drogom, ali postoje indicije da su bili prijatelji i da je to ubistvo bilo neka vrsta opomene Keki. Neki tragovi, takođe, ukazivali su na to da su Stojanović i Loncović zajedno ugovarali transfere srpskih fudbalera u inostranstvo, pa je istraga išla i u tom smeru. Sumnjalo se i da su se posvađali zbog posla i da je to Loncovića koštalo života.

Nemanja Loncović je, inače, važio za Kekinog čoveka od poverenja. Keka je nakon bekstva u inostranstvo navodno nastavio da izdaje naređenja, a rat sa odmetnutim saradnicima uzeo je više života.

Likvidacija Loncovića izvedena je profesionalno. Dok je sedeo u svom "mercedesu" nemačkih registarskih oznaka, prišao mu je nepoznati napadač i ispalio nekoliko hitaca, od kojih su ga tri pogodila u glavu. Ubica je uspeo da pobegne, a istraga do danas nije dala konkretne rezultate.,

Pored "Hacijende Rodizo", Loncović je držao i restoran "La Čoza grande" na Senjaku. Bio je poznat po čestim putovanjima u Nemačku, a prema nezvaničnim informacijama, određeni period proveo je i u nemačkom zatvoru. Njegove veze sa Stojanovićem datiraju iz perioda pre bekstva vođe novobeogradskog klana.

Ubistvo Loncovića ostaje nerasvetljeno, kao i brojni zločini koji su proizašli iz unutargrupnih sukoba kriminalnih struktura u Beogradu. Dvanaest godina kasnije, senke tih obračuna i dalje su misterija srpskog podzemlja.

Preuzeo Kekin posao?

Vujadin Pejanović (34), zvani Vule Balavi, 14. aprila 2012. godine u sačekuši ispred novobeogradskog kafića "Ki Largo". Vule Balavi je bio jedan od najistaknutijih članova kriminalne grupe Dejana Stojanovića Keke.

Likvidacija Vujadina Pejanovića, po načinu na koji je izvedena, podsetila je na ubistva koja su se dešavala tokom devedesetih širom Srbije. Ubica je sačekao da Pejanović uđe u svoj "opel" i, u momentu kad je ovaj stavljao ključ u bravicu, prišao je i iz "heklera" ispalio smrtonosni rafal od 14 metaka!

Sumnja se da je likvidiran u obračunu narko klanova za prevlast na tržištu droge, međutim, pravi motivi i dalje nisu poznati. Pretpostavlja se da je reč o profesionalnom ubistvu, jer je jedan metak pogodio slepočnicu, a drugi prošao pravo kroz srce.

Prema rečima Marka Nicovića, bivšeg šefa beogradske policije, ovaj metod likvidacije bio je popularan među ubicama zato što je vozač, u trenutku kada stavlja ključ u bravicu, najlakša meta.

Vujadin Pejanović je više puta osuđivan na zatvorske kazne zbog teških krivičnih dela, poput saučesništva u ubistvu. Pejanović je dva puta osuđivan, ali uslovno. Uhapšen je i kao saučesnik Ivana Borovčanina zbog ubistva Milana Vukmanovića (20) ispred Sava centra 1996. godine.

Veruje se da je posle Kekinog bekstva, upravo Vujadin Pejanović, po njegovom naređenju, organizovao prodaju droge. Dovođen je u vezu sa planiranjem atentata na Dragana Jočića, bivšeg ministra unutrašnjih poslava 2006. godine, kao i Milorada Veljovića, direktora policije.

Bio Kekin čovek od poverenja

Miloš Ljubenović Miške (31) ubijen je pre 13 godina u Ulici dr Ivana Ribara u Bloku 45, nadomak zgrade u kojoj je živeo sa porodicom. Miloš Ljubenović je bio prijatelj Vujadina Pejanovića zvanog Vule Balavi, koji je pripadao novobeogradskom klanu Dejana Stojanovića Keke, a koji je živeo u blizini. Pejanović je ubijen u aprilu iste godine.

Tog 24. decembra oko 20 sati nepoznati napadač je Ljubenoviću ispalio četiri hica u glavu dok je sedeo u svom automobilu. Miloš Ljubenović Miške je, navodno, ušao u vozilo i okrenuo ključ u bravi, ali nije uspeo da krene jer je ubica prišao vozilu i zapucao kroz prozor. Likvidiran je dok je razgovarao telefonom.

Miloš Ljubenović je živeo sa suprugom i ćerkom u blizini mesta na kom je ubijen. Komšije su tvrdile da je bio običan mladić iz kraja koji nije pravio veće probleme. Upućeniji su, ipak, tvrdili da je Miloš Ljubenović bio poznat po trgovini narkoticima, ali da zbog toga nikada nije hapšen.

Prvi rezultati istrage pokazali su da je Miloš Ljubenović bio čovek od poverenja Dejana Stojanovića Keke i da je za njega prao novac zarađen od prodaje narkotika. Iako nije imao dosije, policiji je bio poznat zbog istraga koje su vođene u vezi sa otkrivanjem putanja novca koji je Keka prao kroz izgradnju nekretnina. Miloš Ljubenović MIške je u pranju novca navodno učestvovao tako što je direktno ulagao novac.

Nakon ubistva Ljubenovića, na informativni razgovor je pozvano desetak njegovih prijatelja koji su imali policijski dosije, a bili su evidentirani kao pripadnici Kekine grupe, većina narkodileri.

Keka, iako je slovio za opasnog momka, koji je u svoju grupu primao samo one koji imaju pucnjavu ili ubistvo iza sebe, sam nikada nije osuđivan, a jedino delo za koje je bio optužen je teška krađa koja je zastarela.