Puzao sam i izvlačio ljude!: Vlasnici izgorelog doma u Barajevu izneli odbranu, krivicu prebacuju na ove ljude

Odgovorna lica Doma za smeštaj starih i odgraslih lica "Ivanović" u Barajevu, otac, majka i sin, danas su u Višem sudu izneli svoju odbranu u vezi sa požarom u njihovom domu u kom je nastradalo 11 osoba.

Direktorka doma Gorica Ivanović izjavila je saučešće porodicama stradalih u požaru u njenom domu. Ona je ispričala pred sudom da je jedini direktor i odgovorno lice od osnivanja doma.

Preporučujemo

- Od kad se dom otvorio, bilo je mnogo inspekcijskih nadzora i niko mi nije rekao da ima nezakonitosti zbog kojih dom ne može da radi i da treba da se zatvori. Kad bi rekli da nešto treba da se ispravi, mi smo se trudili da ispravimo, ali niko nije ukazao na neke velike nedostatke. Za zaštitu od požara smo angažovali firmu jer se mi u to ne razumemo. Posle radova, dom je prošao tehnički pregled. Imao je licencu koja je redovno produžavana. Mi ne bismo dobili licencu da dom nije ispunjavao standarde - ispričala je Gorica Ivanović pred sudom.

Kako je opisala, pušenje je u domu bilo dozvoljeno samo pored vrata u dnevnom boravku i na spratu pored vrata za spoljne stepenice. Istakla je da joj je tokom inspekcije rečeno da treba da obezbede prostoriju u kojoj će korisnici doma moći da puše, ističući da nije znala da je pušenje zabranjeno, ali nije ispričala šta je po tom pitanju urađeno.

- U dvorištu smo imali rezervoar sa vodom, kao i hidrant na metar ili dva od zgrade doma. Imali smo i creva za gašenje požara, koja su se nalazila ispod stepeništa i u kotlarnici - dodala je.

Direktorka doma rekla je da je domar bio Goran Čamdžić, ne napominjuči isprva da je u pitanju njen brat, kao i da je u njihovom domu radila i Željka Jagodić i da su oni imali završen protivpožarni kurs. Istakla je da je sve odluke oko doma donosila samostalno ili u dogovoru sa suprugom.

- Miloš je bio ispomoć radnicima. On nije radio u domu i za to nije bio plaćen. On bi jednom ili dva puta mesečno došao ili menjao neku radnicu na dežurstvu. Inače se bavio krečenjem i košenjem trave. Imao je nekoliko vikendica koje je održavao. Miloš je živeo u babinoj kući u Velikom Borku, a suprug i ja u Sremčici. Ja sam 19. januara zamolila Miloša da menja radnicu kojoj je sutradan bila slava, da ona uveče može da sprema slavu. On je otišao da bude u domu i u zoru je zvao i rekao da dom gori i da dolazimo odmah. Mi smo krenuli tamo i, pošto sam bila mnogo uzrujana, ostala sam u babinoj kući u kojoj Miloš živi, a suprug je otišao do doma. Goran je počeo da dovodi štićenike u kuću rekao je da gori sprat i da je požar izazavao Milan Dimitrijević - ispričala je direktorka doma.

Ona je istakla da želi da odgovara na pitanja samo svog branioca, te je odgovarajući, ispričala da su u prvoj smeni pakovali lekova u dozere, kako bi sve bilo spremno za noćnu smenu, koja je potom imala obavezu samo da dežura i obilazi štićenike doma. U sobama, kako je rekla, nije bilo dozvoljeno pušenje, već su štićenike izvodili napolje da puše.

"Prijavio sam sina kao suvlasnika doma"

Goričin suprug Aleksandar Ivanović takođe je, pre iznošenja odbrane, izjavio saučešće porodicama nastradalih. On je rekao da je njegova supruga bila direktor doma, a da se on sa njom dogovarao oko odluka.

- Miloš nam je pomagao, kosio je travu u dvorištu, pomagao je da se seku drva, nekad je donosio hranu. On je retko dežurao umesto radnica, radio je na građevini, moleraj, spoljen fasade, održavanje vikendica. Kad je imao 20 godina, ja sam uzeo njegovu ličnu kartu i prijavio sam ga kao suvlasnika doma. To je bilo nakon što smo dobili licencu za rad, ali ne znam koji je bio razlog za to. Više desetina puta je dolazila inspekcija i u većini tih nadzora ja sam bio udaljavan iz doma, govorili su mi da nema šta da budem tu. Mislim da je to važno zbog svega. Godine 2014. smo dobili prvu licencu i postupak dobijanja licence je trajao više od godinu dana, a ona je produžena 2021. godine. Angažovali smo firmu da nam predaju projekat protivpožarne zaštite koju samo predali MUP, a potom smo angažovali firmu da projekat uskladi sa stanjem u objektu. Posle svega toga smo dobili licencu. Utvrđeno je da je sve urađeno po projektu - rekao je Aleksandar Ivanović.

On je rekao da je sproveden inspekcijski nadzor 2021. godine i da je tada produžena licenca za rad doma. Istakao je da "niko za 10 godina nije naložio nikakvu meru domu, niti najavio da dom može da bude zatvoren".

- Pušenje u domu je bilo uz nadzor zaposlenih i to smo tako sproveli prema preporuci radnice Centra za socijalni rad. U rezervoaru je u svakom momentu bilo 30 kubika vode. Hidrant je bio na metar od zgrade doma u dvorištu. U domu su bila četiri creva od po 25 metara. Inspektori su kontrolisali protivpožarnu zaštitu i dali su nam nalog, a mi smo angažovali firmu iz MUP koji je sve pregledao i rekao da je sve u redu. Dobili smo mandatnu kaznu i od tada do požara više niko iz MUP nije dolazio - dodao je.

Kako je ispričao, njegov sin Miloš Ivanović je kobne noći pozvao u tri sata nakon ponoći i rekao da odmah dođu jer gori dom. Istakao je da su odmah krenuli iz Sremčice, gde su živeli, ka Velikom Borku, gde se nalazio dom.

- Pošto se žena tresla od plača ostavio sam je u kući svoje majke. U četiri sata sam stigao u dom. Domar Goran je gasio požar kad sam stigao nekim crevom, a tu su bila i dva vatrogasca koji nisu smeli da uđu jer nisu imali svu opremu. Miloš je tada izašao iz doma, kašljao je i pao je u dvorištu. On je izveo korisnike i vratio se unutra. Potom su došle dve vatrogasne ekipe koje su evakuisale ljude, a onda su došle još tri ekipe i Hitna pomoć. Kada je svanulo odvezli su nas u policijsku stanicu 29. novembar i tamo su nam rekli da smo uhapšeni - ispričao je Aleksandar Ivanović.

Aleksandar Ivanović takođe je pristao da odgovara samo na pitanja svog branioca i ispričao je da je u domu bilo više od 10 protivpožarnih aparata, kao i da nije bilo nemarnog odnosa prema štićenicima doma.

- Neki od njih nam čak nisu redovno ni plaćali, ali ih nismo razdvajali od drugih. Niko nikog nije terao da bude tu, kome se nije sviđalo mogao je da ode. Mi nismo imali režim posete, svako od srodnika je mogao da dođe kad god želi i da bude tu sa članom porodice koji je u domu i da se uveri kako je u domu. Bilo je mnogo korisnika čiji je staratelj bio Centaz za socijalni rad i obilazili su ih jednom nedeljno - zaključio je.

Aleksandar i Gorica Ivanović; Foto: Privatna arhiva

Miloš Ivanović je takođe svoje iznošenje odbrane započeo izjavom saučešća, a ponovio je da nije kriv za stradanje 11 ljudi.

- Ja sam sin vlasnika doma. Otac me je stavio za suvlasnika firme i ja to nisam znao. Saznao sam tek u ovom krivičnom postupku. Nisam pitao oca zašto mi uzima ličnu kartu, nije me to tada zanimalo. Imao sam poverenja u njega. Dešavalo se i kasnije da mi uzme ličnu kartu, a ja nisam pitao šta ćem mu. U domu sam kosio travu i menjao radnice isključivo u noćnoj smeni. To je bilo jednom ili dva puta mesečno, a nekad ni toliko. Živeo sam odvojeno sa ženom i troje dece. Kad sam dolazio u dom u noćnu smenu zahtevao sam od roditelja da svi korisnici budu u krevetima sa datom terapijom, da ja nemam odgovornost oko toga, a ja sam ih samo obilazio noću. Žena koja je radila u dnevnoj smeni, Željka, rekla je kad sam došao da je jednog korisnika vezala jer je ranije bežao i da je to u dogovoru sa njegovom ćerkom. Kasnije sam saznao da je to Milan Dimitrijević - ispričao je Miloš Ivanović.

On je rekao da je te večeri bio u prizemlju, u dnevnom boravku, kada mu se jedna baka oko 10 uveče požalila da je boli stomak. Kako je ispričao, pozvao je Željku, ženu koju je menjao, da bi mu rekla koji lek da joj da.

- Oko jedan sat je jedan korisnik sišao sa sprata i rekao da mu drugi ulazi u sobu, da ga uznemirava i budi. Ja sam čuo da gore neko hoda, ali sam mislio da idu u toalet. Ja sam gore otišao u desno krilo i tamo sam video čoveka kako stoji, to je bio Milan Dimitrijević. Uhvatio sam ga za ruku i odveo ga do kreveta. Delovao je kao da ne zna gde je. Nisam palio svetla, već sam osvetlio mobilnim i video sam da su prekrivač i jastučnica kojom je bio vezan na podu, a jastuk ispod kreveta. Stavio sam ga da legne i opet sam mu vezao ruke jastučnicama, a onda sam ih doneo još i vezao sam mu noge. Jedno pola sata sam sedeo ispred, a onda sam ušao u sobu i video da svi spavaju, pa sam se vratio dole - dodao je.

Miloš Ivanović je pred sudom ispričao da je oko tri sata posle ponoći osetio dim i popeo se na sprat, gde je video da sim izlazi iz sobe u kojoj je bio Milan Dimitrijević. Kako je ispričao, jednog muškarca izvukao je iz te sobe, a Milanu nije mogao da pomogne.

- Video sam Milana kako gori, ceo dušek i posteljina su bili zahvaćeni vatrom i nije bilo šanse da ga spasim. Izveo sam i čoveka iz sobe pored. Pozvao sam vatrogasce i oca i rekao sam da su u domu i nepokretni ljudi i da požure. Uzeo sam tri protivpožarna aparata, jedan je bio pored ulaza u sobu, a drugi malo dalje i gasio sam vatru. Potrošio sam dva, možda tri. Ulazio sam u sobe i izvlačio ljude. Bilo je toliko dima da sam morao nešto da vežem preko usta i puzao sam po podu i izvlačio ljude. Vatrogasci su došli bez maski, pa nisu hteli da ulaze, kako se nešto i njima ne bi desilo, pa da kolege moraju da izvlače i njih, a ja sam im govorio da su unutra ljudi. Domaru Goranu su dali crevo da gasi vatru spolja, a ja sam se vratio unutra da spasem još nekoga, ali se ne sećam da li sam tada nekoga izvukao, tu imam prekid sećanja. Sledeće što se sećam je da mi Hitna pomoć daje kiseonik i da mi je otac pored - ispričao je Miloš Ivanović.

Miloš Ivanović; Foto: Facebook

Nakon što su mu dali kiseonik, Miloš Ivanović se, prema svom kazivanju, vratio unutra i pomagao vatrogascima da izvuku ljude.

- Rekao sam da u jednoj sobi imaju dve žene, a vatrogasac mi je rekao da ne može da ulazi jer ima decu, pa sam ušao sa drugim vatrogascem i na rukama sam izneo Leposavu koja je iz Velikog Borka i znam je od detinjstva. Posle sam otišao kući. Ništa ne znam o radu doma, ni o nabavci hrane, samo znam da su otac i majka bili srećni kad su dobili licencu. Nisam video da je Milan Dimitrijević imao upaljač kod sebe. Radio sam sa kumom, on je imao firmu i on mi je pronalazio poslove. Radio sam samostalno i sa drugom preko kumovih preporuka moleraj, fasade, gletovanje, krečenje. Firma koju smo otvorili nam je zatvorena zbog inspekcije i osuđen sam za neovlašćeno obavljanje delatnosti. U domu sam pomagao ocu i majci, nisam za to bio plaćen. Te noći nisam spavao - ispričao je Miloš Ivanović, odgovarajući na pitanja.

On je priču o kobnoj noći, odgovarajući na pitanja tužioca, dopunio iskazima da nije prošao obuku za protivpožarnu zaštitu. Ispričao je da ne zna imena korisnika doma, da ih je te noći, kao i do tada, obilazio na dva sata.

- Čovek kog sam prvog izvukao mi je rekao da je Milan Dimitrijević izazvao požar. Milan je jedini u domu bio vezan jer je bežao. Kada sam oko ponoći obilazio sobe spavao je vezan. Jedan protivpožarni aparat je bio pored vrata sobe koja je gorela, drugi kod stola, a treći kod ulaznih vrata i njih sam koristio. Nisam imao vremena da uzmem crevo, da sam to radio verovatno bi više ljudi izgorelo. Nikad nisam razgovarao sa nekim ko je hteo da smesti nekog svog u dom. Kad sam jednom menjao radnicu razgovarao sam sa ćerkom pokojne Leposave jer Leposavi nije bilo dobro, pa sam joj rekao šta joj je, da li sam zvao Hitnu - ispričao je.

Miloš Ivanović je ispričao da je iskorišćene protivpožarne aparate, izbacio kroz prozor sobe u dvorište i odtsavio na kraj hodnika, kod spoljnih stepenica.

Kako je opisao, tog 19. januara je u 18.45 sati došao u dom, nakon toga je obilazio sobe. Kada je ranije dežurao, kako tvrdi, nikad ni kod koga nije video upaljač i cigarete, niti mu je neko dražio iste. Ispričao je i da su sve cigarete i upaljač u domu bili na jednom mestu i da ih korisnici nisu imali kod sebe.

- U jedan sat kad sam obilazio Milana nisam ništa zatekao kod njega. Ne znam odakle mu upaljač. U toku noći sam izašao iz doma da u kotlarnici naložim vatru. Nikad nisam naplaćivao smeštaj korisnika, samo me je otac jednom zvao jer mi je bilo usput da svratim do Železnika i da uzmem novac za nekog korisnika. Bilo je 30 korisnika, možda 32, nisam znao na koji broj korisnika je izdata licenca i da ih je bilo više, to sam saznao tek tokom istrage. Nikad nisam imao dodira sa inspekcijom. Da sam suvlasnik saznao sam tek u ovom krivičnom postupku. Nikada mi ništa nije stizalo za adresu niti sam nešto u vezi sa domom potpisivao.

- Nikad nisam dao saglasnost da neko bude smešten u domu. Imali smo dom "Ivanović i sinovi" u Velikoj Moštanici i tamo nisam bio ništa, jedino sam ponekad donosio hranu kad mi je bilo usput i ponekad sam kosio travu u dvorištu. Mislim da je taj dom u trenutku požara bio zatvoren, a ne znam šta je bilo sa korisnicima - zaključio je Miloš Ivanović.

Odbrana je danas tražila ukidanje pritvora za Miloša Ivanovića, što je sud odbio.

Suđenje će biti nastavljeno 9. aprila, za kada je planirano saslušanje svih oštećenih. Iako je isprva planirano da iskazi oštećenih budu pročitani i da oni ne budu pozivani u sud, nakon današnje odbrane Miloša Ivanovića sud je doneo odluku da oštećeni budu neposredno saslušani, kako bi mogla da im budu postavljana pitanja, u cilju utvrđivanja istinitosti iskaza Miloša Ivanovića.

(Telegraf.rs)