"Bilo je nebrojeno silovanja, osuđenici prinuđeni da ćute": Bivši upravnik Padinjaka svedočio pred sudom

Suđenje zaposlenima KPZ "Padinska Skela" Slađanu Kovačeviću, Dušanu Komazecu, Stefanu Pavloviću, Zoranu Krstiću i Vesni Sredojević za nesavestan rad u službi, koji je za posledicu imao smrt Stanimira Brajkovića, nastavljeno je danas u Višem sudu u Beogradu saslušanjem nekadašnjeg upravnika zatvora Vladimira Bukvića.

Bivši upravnik ispričao je pred sudom da za Stanimira, pre nego što je preminuo, nije znao ko je i da je za njega saznao kada mu je kolega Lazarević rekao da je preminuo u zatvoru oko 22.30 sati.

Preporučujemo

- Ujutru, kad sam došao na posao, dobio sam informaciju da je najverovatnije preminuo od izliva krvi u mozak, a moguće da mi je spomenuto i srce. Načelnik Saša Popović me je informisao o tome. Zvao sam doktorku Vesnu i niej me iznenadilo što je preminuo jer se u zatvoru dešava da neko prirodno premine. Doktorka mi je rekla da je bio lošeg zdravstvenog stanja kad je došao, da je ranije imao moždani udar i da se otežano kretao. Rekla je da je imao povrede na telu i donela mi je fotografije povreda. Ono što sam na njima video je delovalo bezazleno - ogrebotina na glavi, masnica kod lakta i modrica kod rebara. Rekla mi je da je uzrok povredama pad i da je bio sklon padanju - ispričao je bivši upravnik zatvora.

Kako je rekao, tokom narednih dana trebalo je da izveste Stanimirovu porodicu o njegovoj smrti, ali to nije bilo lako.

- Tokom narednih dana, njegovu porodicu je trebalo da izvesti Popović i on mi je rekao da ne može da nađe njegovu porodicu i da mu je sin u inostranstvu. Rekao sam da mora da ga pronađe. Nakon tri ili četiri dana rekao je da ga je našao i da će sin da dođe. Kad je došao dao mu je mu lične stvari Brajkovića i izvestio me da je završio to. Ja sa sinom nisam imao kontakt, načelnik Saša je uvek bio u tim situacijama, ja se sa porodicama nikada nisam sretao. Nismo ništa krili, uvek smo bili transparentni, da porodice znaju šta je sa njihovim najbližima koji su u zatvoru - dodao je.

Kako je ispričao, bio je upravnik od 1. juna 2018. godine do 1. marta 2024. godine, a onda je postao zamenik upravnika u KPZ "Padinska Skela" za drugi objekat i to je bilo po njegovom zahtevu za premeštaj, nevezano za slučaj Stanimira Brajkovića.

- Ceo mart sam bio na odmoru i trebalo je da se 1. aprila javim na posao. Od kolega iz Valjeva sam saznao da je od mene pokrenut disciplinski postupak i vratio sam se u Beograd. Tražio sam 7. jula da poslednje mesece pred prenziju provedem u drugoj ustanovi i da 13. maja odem u penziju - ispričao je Bukvić.

Odgovarajući na pitanje zašto su prekršajno osuđeni bili u zatvorenom delu zatvora, Vladimir Bukvić je istakao da je u pitanju bezbednosna procedura.

- Kad sam došao na mesto upravnika, prekršajno osuđeni su bili svuda i njihovo kretanje je bilo potpuno nekontrolisano, pa sam pozvao stručni tim da u zatvoru napravimo neki sistem, jer su nekontrolisano išli gde su hteli, a ja na to nisam pristajao. Deo paviljona B smo uredili za bolesne, a u drugom delu su bila krivično osuđena lica. Po zakonu oni moraju da budu odvojeni. U B paviljonu je bio jedan komandir i odlučili smo da prekršajno osuđene stavimo u zatvoreni deo jer su najveći broj bili migranti bez podataka ili lica koja su ranije imala više krivičnih kazni. Migranti su bili izuzetno skloni nasilju i bili su vrlo problematični. Kad bismo otvorili sobe u kojima su migranti, svaki put bi došlo do tuče. Deluje da su prekršajni najlakši osuđenici, ali u stvarnosti nije tako. Kad kamandir otvori vrata, napadali bi ga cigaretama, to nisu naivne situacije. Među njima je bilo i onih koji nemaju takvu istoriju, ali to je na onima koji sa njima rade u koju sobu će da ih stave - ispričao je Bukvić odgovarajući na pitanja.

Objašnjavajući kako je određivano ko će da ide u koju sobu, rekao je da u sobu zajedno mogu da se smeste ljudi sličnih profila ili godina, ali ukoliko bi stavili zajedno sve starije ljude, njima ne bi imao ko da pomogne i da im prinese. Zbog toga su, rekao je, starije ljude stavljali sa mlađima, kako bi imali pomoć.

- Najčešće te upitnike rade načelnik službe za tretman, doktorka i načelnik službe za obezbeđenje, ali taj upitnik se radi ako je kazna viša od 30 dana. Kako je Stanimir Brajković osuđen na 30 dana, kod njega to nije rađeno. Ako dođu van radnog vremena, o smeštaju odlučuje vođa smene, ali smo u praksi bili obazrivi i uvek su se konsultovali sa nadređenim i dešavalo se da su sutradan, kada ponovo dođu na smenu, pravili korecije ako vide da neko ne može da bude u sobi - dodao je bivši upravnik.

On je rekao da nije imao nikakve informacije o dešavanjima u sobi u kojoj je bio Stanimir Brajković.

- Kažnjavao sam ljude za svaku sitnicu, tako da bih sigurno da je neko od mene krio šta se dešava, ne bi smeli da me sačekaju. Smrt se desi možda jednom godišnje, ali nikada se nije desila tako ružna stvar. Slađanu Kovačeviću ne bih ništa zamerio, osim malo više energije. Reč je o poštenom čoveku. Jednom sam sa njim imao problemčić jer je tvrdoglavo branio pravo osuđenika na šetnju. Prekinuo sam šetnju jer se desio incident, a on za to nije znao i branio je prava osuđenika da šetaju. Ja nisam protiv Kovačevića pokrenuo disciplinski postupak, smatrao sam da je to ishitreno, jer sam tada verovao da je Stanimir Brajković preminuo prirodno. Tada je u KPZ vladala konfuzija. Dobio sam usmenu informaciju od jednog zaposlenog da se od strane nadzornika Nišića i Lazarevića na pojedine optužene vrši pritisak da promene svoje iskaze u vezi sa ovim slučajem, o tome šta znaju i gde su bili. Koliko sam čuo, Slađan Kovačević se tereti da nije izvestio o smrti Brajkovića. Ja ne vidim razlog da se nešto krije. Nikada ništa nisu krili. Zašto bi zaposleni branio osuđena lica? Ne vidim nameru doktorke da krije nečije povrede ili da ja o svemu ćutim tri meseca pred penziju - istakao je Bukvić.

Bukvić je rekao da je okrivljeni Zoran Krstić "čovek pred penziju", da je radio korektno šta je mogao i u skladu sa godinama.

- Nije se očekivalo da trči za osuđenicima, ali je bilo važno da neko iskusan bude na bloku. Kao upravnik sam izveštaje komandira čitao samo kad se desi nešto vanredno. Redovno sam sprovodio nadzor zaposlenih, više puta nego što je propisano. To su bili obilasci zatečenog stanja. Postoji knjiga obilazaka i u polovini slučajeva sam zatekao nepravilnosti i zapisao sam ih. Mislim da sam 4. februara dobio izveštaj da je nadzornik Nišić vanredno obišao zatvor i da je naveo da je sve u redu, a 6. februara sam napisao dopis načelniku službe za obezbeđenje da ne mogu da shvatim da, kao upravnik, kad obilazim uvek imam neku primedbu, bar nešto sitno, na primer da nisu upalili svetla, a nadzornik koji je radio sa njima nikada nije imao nikakvu primedbu i stanje mu je uvek redovno. To je bilo u periodu kad smo znali da je Stanimir Brajković preminuo, ali smo mislili da je prirodnim putem - ispričao je bivši upravnik.

Dodao je i da je krajem januara ili početkom februara bio i obilazak Komiteta za sprečavanje torture i da je tu takođe navedeno da je stanje redovno.

- Kad naiđu komandiri hodnikom, morate da se prikrijete da čujete šta se dešava u sobama. Ako pričate ili prilazite, kad osuđenici čuju glas komandira, oni se iste sekunde svi utišaju, ućute se. Imali smo nebrojeno slučaja silovanja u zatvoru, a da komandiri to ne čuju, jer ako osuđenici čuju nešto, odmah prestanu i zalepe uho za vrata. Zlostavljanje u zatvoru je jako teško sprečiti i zato sam ja sprečavao da prekršajci hodaju po krugu od četiri hektara i stavljeni su u zatvoreni deo. Žrtve nasilja su prinuđene da prikrivaju nasilje koje trpe u zatvoru i zato je nasilje teško otkriti. Stanimir Brajković je sigurno bio preplašen, ali ne znam da li je možda pokušavao nekom nešto da kaže. Česte su torture i silovanja u zatvoru, a žrtve o tome ćute. Ti ljudi u zatvoru su problematični, inače ne bi bili tu. Zavod je pokriven kamerama, ali su snimci slabog kvaliteta. Informatičari su mi rekli da su kamere licencirani i trebalo bi da plaćamo 100 ili 200 po kameri da bi bile kvalitetne, a da upravi treba da se obratim da se plati 70 kamera ne bih mogao, a ja taj novac nisam imao. Dovijali smo se na razne načine da oni funkcionišu. Osnovni problem kamera je što ih niko ne gleda jer bi za to morali da budu zadužena dva komandira. Mi snimcima sa kamera lečimo posledice, preventive nema, jedino ako komandir slučajno vidi da se nešto dešava, a naterajte ga da i to radi pored tih obaveza. Svaki nestanak struje donosio je problem sa kamerama i poremećajem u sistemu - objasnio je.

Vladimir Bukvić je, tokom svedočenja, ispričao da bi svako od zaposlenih trebalo da ima rešenje za svoje radno mesto, ali da on nije mogao da kontroliše da li su bili na tom radnom mestu. Istakao je da se dešavalo da vozač dođe umesto komandira ili da bude na kapiji, jer nema dovoljno ljudi.

- Dušan Komazec je mlad momak, ima drugačiji način rada, on je miran i staložen i pošteno je radio posao. Mladi ljudi mi se nikada nisu suprotstavljali i radili su kako se od njih očekivalo. Stanimir Brajković nije trebalo da bude u toj sobi, ali sam već objasnio zašto su stariji ljudi bili sa mlađima, ali on je mogao da bude smešten i u bolesničkoj sobi ako nije mogao da se kreće. Načelnik službe za tretman je kontrolisao zdravstvene kartone osuđenih i nije bilo većih zamerki na rad doktorke i tehničara. Šta se desilo Stanimiru saznao sam od koleginice u Valjevu, ja nisam bio u Beogradu, bio sam na domoru. Rekla mi je da je Stanimir Brajković ubijen i da se to desilo kod mene, kao i da ću da budem suspendova - dodao je.

Kako je opisao bivši upravnik, bilo je situacija u kojima komandiri nisu dovoljno detaljno opisivali dnevne događaje "jer su bili lenji", ali je istakao da se ozbiljni događaji nikada nisu prikrivali.

- Dešavalo se da napišu u jednoj rečenici i uvek sam sugerisao da treba detaljnije da opišu i nisam video zlu nameru već samo da su lenji da pišu. Nije vanredan događaj što je doktorka Brajkoviću rekla da leži i da ne ide na šetnju i to može eventualno da se pribeleži. Ako doktorka kaže da mora da miruje ili kada cela soba odbije šetnju, to može da se evidentira, ali to je i dalje redovno stanje. Ako osuđenik ima povredu od pada, komandir nije dužan da navede da je to vanredni događaj jer nije u pitanju napad. Ako je doktorka konstatovala da je pad i ako je fotografisala povrede, komandir može to da napiše. Komazec i Pavlović su mladi ljudi i akcenat je na tome koliko su stručni da prepoznaju situaciju koju treba da evidentiraju. Stefan Pavlović je pripravnički staž duže vreme radio na kapiji i nikada nisam čuo ništa negativno o njemu. Ja nisam odustajao od procedura u zatvoru i zato nisam bio omiljeni - ispričao je Bukvić.

On je objasnio da je okrivljeni Stefan Pavlović, ukoliko je zvao doktorku, morao da pribeleži da je bila, kao i u koje vreme, ali da, ukoliko je doktorka dolazila da pregleda Brajkovića u vreme redovne podele terapije, to nije moralo da bude zabeleženo.

- Sprovođenje u bolnice sprovodi doktorka. Stalno su tražili da idu kod zubara i to smo gledali da prolongiramo jer su zahtevi stizali svakodnevno, a hitni slučajevi imali su prioritet. Doktorka bi određivala za koga je neophodno da ga voze u bolnicu. Ako lekar kaže da je hitno, niko to ne može da spreči, nije se dešavalo da se neko ne sprovede ako je doktorka tražila. Više puta smo tražili još stručnog kadra jer jedan lekar i dva tehničara nisu dovoljni za ceo zatvor. Međutim, moji predlozi su odbijeni uz obrazloženje da nema osnova za to i da je necelishodno - dodao je.

Bivšem upravniku je od strane suda skrenuta pažnja da je Stanimir Brajković tri puta imao povrede za koje je rekao da je od pada, ali je upravnik rekao da je doktorka imala dva izbora - sprovođenje u bolnicu ili smeštaj u zatvorski stacionar - ako sumnja u zdravstveno stanje osuđenika. Istakao je da je mogla da se promeni njegova soba pod pretpostavkom da se nije prilagodio ili da trpi zlostavljanje.

- Ako četiri dana osuđenik ne izlazi u šetnju, to već predstavlja problem i to ukazuje na to da se nešto dešava, da treba da se obrati pažnja i da se utvrde pravi razlozi zašto ne izlazi u šetnju - rekao je Bukvić.

Na konstataciju okrivljene doktorke da je, kada prebacuje lica u bolnicu morala pismeno da obavesti upravnika i da on to odobri, a da je, kada je pregledala Brajkovića, bila subota, bivši upravnik je odgovorio da jeste bila subota i da on ne može da utvrdi da je to greška doktorke, te da bi ga ona možda obavestila u ponedeljak.

- U sobama su imali televizore dok ih sve nisu polupali. Kupili smo i tranzistore, ali su i njih polupali. Lekari Hitne pomoći su mi se žalili da ih komandiri zovu bezveze, za bezazlene situacije. Kad nije bilo doktorke i tehničara, komandiri nisu mogli da razluče da li osuđenici foliraju ili ne. Bilo je 10 foliranata koji progutaju nešto i boli ih stomak ili lažu da im je lože, pa se doktori Hitne pomoći ljute na mene i govore da ne zovemo zbog gluposti. Ja sam to preneo načelnicima - ispričao je bivši upravnik odgovarajući na pitanje da li je tačno da nije dozvoljavao da se poziva Hitna pomoć.

On je takođe dodao da ne zna kada je rađena obdukcija Brajkovića i da ne zna da je obdukcioni nalaz ikada dostavljan u zatvor, kao i da se disciplinski postupak protiv njega završio njegovim odlaskom u penziju. Takođe je, s obzirom na to da je na kamerama navedeno da je Stanimir Brajković izvođen iz sobe oko podne, a da su načelnici rekli da se sve odigralo oko osam ujutru, rekao da "postoji mogućnost da je vreme na kamerama bilo pogrešno", ističući da je "češće bilo pogrešno nego ispravno", ali i da ne može da tvrdi da je to bio slučaj konkretnog dana.

Suđenje će biti nastavljeno 28. aprila, kada će biti izvedena pisana dokumentacija, nakon čega bi trebalo da budu iznesene završne reči.

Sin rekao da je razgovarao s upravnikom

Podsetimo, pre Bukvića, u decembru je svedočio sin Stanimira Brajkovića.

Sin pokojnog Stanimira ispričao je pred sudom da mu je najpre bilo rečeno da mu je otac bio star čovek i da je preminuo zbog srčanih problema. On je rekao da živi u Beču, a da je sa ocem bio i dobrim, ali ne i idealnim odnosima i da su se čuli povremeno i po potrebi. Istakao je da je Stanimir Brajković živeo sam jer je tako želeo.

- Nisam znao da јe u zatvoru, niti sam znao za prekršaјni postupak. On јe bio konzervativan čovek, koјi niјe drugima govorio o svoјim problemima. Zvao sam ga par puta, ali niјe bio dostupan, pa sam mislio da јe otišao kod rođaka, јer јe znao tako da ode i isključi telefon. Onda me pozvala komšinica i rekla mi da neko pismo stoјi zakačeno na vratima i da oca nema. Pozvao sam ga, ali se niјe јavio, pa sam јoј rekao da otvori pismo. To јe bio telegram i ona mi јe rekla: "Otac ti јe preminuo" - opisao je Zoran Braјković momenat kada je saznao za smrt oca.

Kako je ispričao, isti dan je krenuo kući u Mladenovac i odmah je otišao u policiju kako bi video šta se dogodilo i saznao zbog čega mu je otac uhapšen i osuđen na 30 dana zatvora, ali nije dobio nikakav odgovor.

- Samo je jedna policajac pokušao da bude duhovit, pa je kao u šali rekao da je deda otišao malo da prezimi, jer su mu skupa drva. Dva dana zaredom sam išao u KPZ "Padinska Skela," ali ni tu mi nisu dali nikakve informacije. Tek u ponedeljak, kada sam u zatvoru preuzeo njegovu garderobu, izašao јe visoki, sedi čovek, predstavio se kao Bukvić i rekao mi: "Žao mi јe, umro јe prirodnom smrću. Bio јe u godinama, on јe stariјi čovek, imao јe ovde svu adekvatnu medicinsku pomoć, ali јe preminuo od srca". Otišao sam po telo u mrtvačnicu i tamo sam video da јe imao povrede i podlive. Na sudskoј medicini mi povodom toga nisu dali nikakav odgovor, već su mi rekli da će sve biti u dokumentaciјi - ispričao јe Zoran Braјković.

On je rekao da su svi okrivljeni zaposleni KPZ "Padinska Skela" imali propuste, kao i da su "svi u neku ruku krivi", te da želi da se ispita i tadašnji upravnik KPZ "Padinska Skela" Vladimir Bukvić, što su ranije predlagali i branioci okrivljenih, te je sudija na kraju glavnog pretresa taj predlog prihvatio.