Nemanja ubio vršnjaka kod škole u Leskovcu: Brutalno ga tukao, pred sudom nije pokazao ni trunku kajanja

Sedamnaestogodišnji Andrija Ilić ubijen je 27. novembra 2024. godine u Vlajkovoj ulici, preko puta Hemijsko-tehničke škole u Leskovcu, nakon što ga je krvnički napao vršnjak Nemanja A. (18).

Susret, za koji su prolaznici mislili da nije ništa više od prolaznog konflikta se, u jednom trenutku koji niko nije uspeo da zaustavi, pretvorio u brutalno nasilje sa smrtnim ishodom, nasilje koje je trajalo dovoljno dugo da postane jasno da se ne radi o običnoj tuči, već o nečemu što će zauvek promeniti živote svih koji su se tog dana našli na tom mestu.

Preporučujemo

Bio je to običan novembarski dan u Leskovcu, kada su prolaznici, učenici i nastavnici, gotovo na nekoliko koraka od škole, postali svedoci nasilja koje je u svega nekoliko minuta odnelo jedan život.

Ljubomora kao motiv

Motiv koji je tokom istrage isplivao deluje gotovo banalno u odnosu na posledice koje je ostavio, jer se, prema navodima iz postupka, sukob između dvojice mladića dovodi u vezu sa ljubomorom i devojkom sa kojom su obojica bili u kontaktu, što je, u kombinaciji sa nasiljem koje se razvilo u tom trenutku, dovelo do ishoda koji niko nije mogao da zamisli.

Naime, Nemanja je odveo Andriju u pratnji sa tada još jednim maloletnim dečakom u ulicu preko puta škole i sve je, prema dostupnim informacijama iz istrage i izjava koje su kasnije dospele u javnost, počelo bez duže rasprave. Tada je Nemanja podigao pesnicu i zadao prvi udarac, a zatim nastavio.

Sve se u deliću sekunde pretvorilo u brutalno prebijanje naočigled maloletnika, koje nije prestajalo ni onda kada je Andrija izgubio snagu da se brani, dok su sekunde prolazile, a svaki sledeći udarac bio bliži granici iza koje više nije bilo povratka.

Nemanja A. je, kako su naveli svedoci, počeo da zadaje udarce rukama u predelu glave, a kada je Andrija pao na zemlju, napad se nije završio, već je postao još brutalniji, pretvarajući se u niz udaraca i šutiranja koje je trpeo dok je već bio bespomoćan, bez mogućnosti da ustane ili da se skloni, dok su oni koji su se zatekli u blizini pokušavali da shvate šta se dešava, ali nisu uspeli da spreče ono što se već otelo kontroli.

Prema pojedinim navodima koji su se pojavili tokom istrage i suđenja, u napadu je korišćen i tvrdi predmet, što je dodatno pojačalo težinu povreda koje je zadobio, iako je već i samo prebijanje rukama i nogama bilo dovoljno da izazove povrede opasne po život, što je kasnije potvrđeno i medicinskom dokumentacijom.

Sve se to odigralo pred očima svedoka, među kojima je bio i maloletnik koji nije učestvovao u napadu, ali je bio neposredni očevidac događaja, dok su drugi prolaznici, kako su kasnije govorili za medije, u prvi mah mislili da se radi o tuči kakve se među mladima dešavaju, ne sluteći da će se završiti smrću.

- Sve se desilo brzo, niko nije stigao da reaguje, u jednom trenutku su stajali, u sledećem je već bio na zemlji - ispričao je jedan od očevidaca za medije nakon tragedije, pokušavajući da objasni kako je moguće da se sve odigralo pred ljudima, a da niko nije uspeo da ga zaustavi.

Teško povređen, Andrija Ilić je prevezen u bolnicu, gde su lekari satima pokušavali da ga spasu, boreći se za njegov život zbog težine povreda koje je zadobio, ali uprkos svim naporima, oko 15.45 časova proglašena je smrt, čime je jedan život ugašen usred dana.

Vest o njegovoj smrti brzo se proširila gradom, a ispred škole, na mestu gde se napad dogodio, već istog dana meštani Leskovca su se okupili da pale sveće, dok su učenici i građani ostavljali cveće i poruke, pretvarajući to mesto u tiho svedočanstvo jednog nevinog dečaka koji je pred sobom imao blistavu budućnost.

Ko je bio Andrija Ilić?

Za one koji su ga poznavali bio je dete koje je tek trebalo da počne da živi, učenik trećeg razreda Škole za tekstil i dizajn, povučen i miran, kako su ga opisivali njegovi poznanici, dečak koji nije bio sklon sukobima i koji nije tražio pažnju.

Odrastao je sa bratom u hraniteljskoj porodici, gde je proveo veći deo svog života, a oni koji su ga poznavali govorili su da je bio zahvalan, tih i nenametljiv, što njegovu smrt čini još težom, jer se, kako su isticali, radilo o detetu koje nije bilo deo problema, već neko ko je pokušavao da živi svoj život daleko od konflikata.

- Bio je zlatno dete, nije pravio probleme, gledao je svoja posla - ispričali su za medije ljudi iz njegovog okruženja, pokušavajući da opišu ko je bio Andrija pre nego što ga je nasmrt pretukao vršnjak.

Andrija Ilić Foto: D.K.

Ubica bez kajanja

Nakon zločina, osumnjičeni Nemanja je ubrzo uhapšen, a protiv njega je pokrenut krivični postupak, tokom kog je izneo odbranu u kojoj je negirao krivicu, dok su svedočenja koja su usledila, uključujući i iskaz njegove bivše devojke koja je govorila o njegovom nasilnom ponašanju, dodatno osvetlila njegov karakter i otvorila pitanje da li su postojali znaci koji su mogli da upozore na to da je sposoban za ovakav čin.

- Znao je da bude nasilan, imao je ispade besa - navela je ona tokom svedočenja, što je dodatno opteretilo slučaj i dalo drugačiju sliku o optuženom.

Tokom suđenja saslušani su brojni svedoci, među kojima i oni koji su prisustvovali napadu, a njihovi iskazi ukazivali su na to da je nasilje trajalo i nakon što je Andrija pao na zemlju, što je bilo od ključnog značaja za kvalifikaciju dela.

Za ubistvo 10 godina

Sudski postupak trajao je mesecima, a prva presuda doneta je 2025. godine, kada je Nemanja A. osuđen na 12 godina zatvora zbog ubistva, međutim ta presuda nije ostala na snazi, jer je Apelacioni sud ukinuo odluku i naložio ponovno suđenje, ukazujući na određene proceduralne i činjenične nedostatke.

U ponovljenom postupku, nakon ponovnog izvođenja dokaza i saslušanja svedoka, sud je doneo novu odluku, kojom je kazna smanjena na 10 godina zatvora, što je kasnije i potvrđeno kao pravnosnažno, čime je pravosudni deo ove priče formalno završen, ali je u javnosti ostao gorak utisak da nijedna kazna ne može biti adekvatna za izgubljen život, posebno kada je u pitanju dete.

Kako se navodi u pravnosnažnoj presudi, na prvostepenu presudu žalbu je izjavio viši javni tužilac koji je tražio da se Nemanji izrekne kazna zatvora od 15 godina, ali i njegov branilac advokat Igor Marjanović sa predlogom da se on osudi za blaže krivično delo te da iza rešetaka bude maksimalno osam godina.

Apelaconi sud je smatrao da je žalba branioca koji je tvrdio da se radi o ubistvu iz nehata za šta je predviđena blaža kazna, neosnovana pa je odbio. Sud je smatrao da je delo počinjeno sa eventualnim umišljajem jer je Nemanja bio svestan "da usled njegovog činjenja može da nastupi zabranjena posledica u vidu smrti oštećenog pa je pristao na njeno nastupanje".

Nemanja A. Foto: Facebook/N.A.

Apelaconi sud razmatrao je i žalbu tužioca koji je smatrao da kazna nije adekvatna težini dela odnosno da prvostepeni sud nije dao dovoljan značaj otežavajućim okolnostima zbog čega je tražio kaznu zatvora od 15 godina.

Po oceni suda, pravilno su cenjene olakšavajuće okolnosti kao što su uzrast i lične prilike optuženog, da se radi o mlađem punoletnom licu koje do sada nije osuđivano i da je bez zaposlenja.

Međutim, prilikom odmeravanja kazne uzeo je u obzir i otežavajuće okolnosti u smislu izražene upornosti u izvršenju dela jer je Nemanja žrtvu udarao više puta, pa čak i kada je nesrećni dečak pao na zemlju zbog čega se opredelio za kaznu od 10 godina.

Porodica neutešna

Goran Veličković, čovek u čijoj je porodici i kući Andrija odrastao sa svojim bratom, pratio je suđenje i zahtevao najstrožu kaznu ističući da ih je smrt dečaka o kome su se starali kao o svom detetu, razorila. Naglašavao je da mu je posebno teško palo što ubica nije pokazao nimalo kajanja niti žaljenja.

- Tokom čitavog postupka govorio je da se ne oseća krivim iako su svi dokazi bili protiv njega, uključujući i obducentski nalaz koji je pokazao da je Andriju tukao dok ga nije ubio. Na sudu je svedočila i njegova bivša devojka koju je tužilac pitao da li je bio nasilan. Ona je potvrdila da je tukao te da ga je zbog toga ostavila. Sve to pokazuje o kakvom se mladiću radi, očigledno je da on nema empatije niti brige za druge ljude - kazao je nakon izricanja prve presude Veličković.

- Deset godina za jedan život, to nije pravda - govorili su građani nakon izricanja presude, izražavajući nezadovoljstvo visinom kazne i osećaj da je zločin veći od onoga što pravni sistem može da obuhvati.

Ispred škole, na mestu gde je napad počeo, danima su gorele sveće, a fotografija Andrije postala je simbol zločina koji nije mogao da se sakrije, jer se dogodio pred svima, usred dana, na mestu koje je trebalo da bude bezbedno.

(Telegraf.rs)