Arkan joj je pretio, Mladić zapisao imena ubica? Smrt Dade Vujasinović pod velom misterije i posle 32 godine

Prošlo je trideset i dve godine od kada je istaknuta srpska novinarka Radislava Dada Vujasinović (30) pronađena mrtva u svom stanu na Novom Beogradu, 8. aprila 1994. godine. Ono što je prvobitno označeno kao samoubistvo, ubrzo je postalo predmet sumnji, kontroverzi i višedecenijske borbe za istinu, da bi konačno bilo prekvalifikovano u ubistvo. Ipak, ni nakon tri decenije, pravda nije zadovoljena. U aprilu 2024. godine nastupila je apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja za ubistvo.

Rođena 10. februara 1964. u Čapljini, Dada Vujasinović je nakon diplomiranja na Filološkom fakultetu u Beogradu svoju karijeru gradila u "Privrednom pregledu", a zatim u magazinu "Duga", gde je od 1990. godine, a kasnije i kao članica uredništva (od 1993.), postala poznata po beskompromisnom izveštavanju. Pisala je o jugoslovenskim ratovima, često boraveći na prvim linijama fronta, uključujući i opkoljeno Sarajevo. Zbog potresenosti ljudskim stradanjima, 1992. godine odlučuje da prestane da izveštava sa ratišta i da se fokusira na političku scenu, kriminal i korupciju u Srbiji.

Preporučujemo

Prelazak sa ratnog izveštavanja na fokusiranje na domaću politiku, kriminal i korupciju verovatno ju je doveo u sukob sa moćnim pojedincima i grupama unutar Srbije. Tokom devedesetih, Duga je nastavila sa kontroverznim izveštavanjem, sve do smrti Dade Vujasinović 1994. godine, moguće zbog njenog nelaskavog članka o srpskom vođi paravojne formacije Arkanu.

Njeno izveštavanje bilo je "otvoreno, jasno i istinito", a njeni tekstovi, poput onog o Željku Ražnatoviću Arkanu, u kojem ga sa sarkazmom opisuje kao "nacionalnog proroka", doneli su joj pretnje, uključujući i direktne od samog Arkana. Uprkos opasnosti, za šta je dobila i nagradu "Svetozar Marković" Udruženja novinara Srbije, ostala je neustrašiva.

Ubijena jer je pisala o Arkanu?

Prvi tekst o Željku Ražnatoviću Arkanu pod nazivom "Ratnik ogrezao u svetosavlju", koji je u novembru 1991. godine napisala Radislava Dada Vujasinović, brzo je postao jedan od najupečatljivijih. Ipak, mnogo oštriji tekst usledio je 3 godine kasnije. Drugi članak, na pet strana o istoj ličnosti pod naslovom "Pedagoška poema" objavila je početkom 1993. godine kada je Arkan postao poslanik u Skupštini Srbije.

U tom tekstu, Radislava Dada Vujasinović opisuje uspon Željka Ražnatovića Arkana "od kriminalca do narodnog poslanika", ukazujući na spoj podzemlja i politike devedesetih. Podseća na njegovu kriminalnu prošlost, bekstvo u inostranstvo i aktivnosti koje su pratile policijske dosijee, ali i na reputaciju koju je stekao kao pljačkaš banaka i vođa paravojnih formacija.

Pozivajući se i na svedočenja iz kriminalnog miljea, Vujasinovićeva je u tekstu istakla da je Arkan bio poznat po spektakularnim pljačkama i bekstvima, ali i po autoritetu koji je kasnije pokušao da prenese u političku sferu. Njegov ulazak u parlament videla je kao pokušaj rehabilitacije i stvaranja novog imidža, uz ocenu da je time zapravo izgubio deo svoje nekadašnje "legende" i postao simbol kontroverznog preplitanja kriminala i vlasti.

"Šteta, mislim. Imao je šanse da postane legenda. Olako je pristao da imidž neustrašivog pljačkaša vanserijskog kalibra, strah i trepet za sve policije sveta, velikog bosa podzemlja koji je uvek časno s revolverom u ruci umeo da uzme koliko mu je potrebno zameni za lik skutonoše vlasti pod čijim patronatom može da bunari bez rizika. U toj trampi postao je dvostruki gubitnik", napisala je tada Dada Vujasinović.

Ovo specifično izveštavanje o figuri poput Arkana moglo ju je učiniti metom. Više o tome šta je pisala u svojim tekstovima možete pročitati ovde.

"Ne znam kako da to objasnim, jednostavno se ne bojim", izjavila je u jednom intervjuu na pitanje kako se oseća povodom očigledne opasnosti u kojoj se nalazi. Čuvena je i njena izjava prijateljima: "Ako mi ikada padne saksija na glavu, nemojte misliti da je to bila nesreća." Ova Dadina izjava otkriva njenu svest o opasnosti u kojoj se nalazila i njenu sumnju da bilo kakva šteta koja bi joj se dogodila neće biti slučajna. Nekoliko meseci kasnije, pronađena je mrtva.

Printskrin: NTV Studio B

Od samoubistva do ubistva: Istraga puna propusta

Dadu Vujasinović pronašle su kolege 8. aprila 1994, nakon što se nije javljala na telefon niti došla u redakciju. Pored tela bila je lovačka puška, a prvi izveštaj je kao vreme smrti naveo 1.30 ujutru. Poslednji put je viđena živa 7. aprila u svom stanu sa prijateljem do posle ponoći. Istraga je odmah zaključila da je reč o samoubistvu.

Međutim, porodica i kolege nisu poverovali u zvaničnu verziju. Ključni preokret dogodio se 2008. godine, kada je balističar Zoran Jovanović, angažovan od strane porodice, utvrdio da su u telu pronađena dva filcana čepa iz patrona lovačke puške, što ukazuje na dva ispaljena metka.

Mogućnost da je reč o samoubistvu gotovo se isključuje u situaciji kada su u telu pronađena dva metka, te je slučaj prekvalifikovan u ubistvo od strane Okružnog javnog tužilaštva u Beogradu u januaru 2009. godine, a Vlada Srbije je u januaru 2013. godine započela reviziju nekoliko sumnjivih ubistava novinara iz 1990-ih, uključujući i slučaj Dade Vujasinović.

Dodatne sumnje izazvali su dokazi kao i nedostatak uzimanja istih. Prvi je bio sam ugao rane, jer je pucanj ispaljen pod uglom od 37 stepeni, s desna na levo i odozdo nagore, što je teško izvodljivo kao samoranjavanje. Fizički je malo verovatno da bi neko mogao da puca u sebe dva puta lovačkom puškom, posebno imajući u vidu onesposobljavajuću prirodu prve rane.

Takođe su na fotelji na kojoj je Dada pronađena, otkriveni tragovi krvi druge krvne grupe, i to je značajan dokaz koji protivreči teoriji o samoubistvu. Bez jasnog objašnjenja za prisustvo krvi druge osobe, snažno sugeriše da je još neko bio prisutan u vreme njene smrti, potencijalno i počinilac. Ovaj nalaz tužilaštvo je 1994. odbacilo.

Istražni sudija i javni tužilac nisu bili prisutni na mestu zločina, što je ocenjeno kao "skandalozno" niti su uzeti otisci prstiju sa puške. Parafinska rukavica je pokazala tragove baruta samo na njenoj čarapi. Postojale su tvrdnje da su dokazi uklonjeni ili sakriveni sa mesta zločina kao što su filcani čepovi, Dadin džemper i, najintrigantnije, "ozloglašena zelena fascikla" za koju se verovalo da sadrži dokumentaciju o kriminalnim aktivnostima visokih funkcionera, navodno dobijenu od Ratka Mladića.

Holandski institut, Mladićevi dnevnici i zastarelost

U pokušaju da se dođe do odgovora, slučaj je 2015. poslat na superveštačenje Holandskom forenzičkom institutu (NFI) u Hagu. Njihov izveštaj iz 2016. nije doneo konačan zaključak, navodeći da je smrt mogla nastupiti kao posledica ubistva, samoubistva ili nesrećnog slučaja, ali su potvrdili da su ključni dokazi uništeni ili sakriveni.

Dodatnu misteriju unelo je i otkriće dnevnika Ratka Mladića, u kojima je, navodno, zapisao da zna ko je ubio Dadu - Goran Vuković i Duško Malović, koji su, prema tim navodima, ubijeni kasnije iste, 1994. godine.

Sumnju dodatno produbljuje činjenica da se Dada Vujasinović u jednom od svojih tekstova o Arkanu pozivala upravo na svedočenje Gorana Vukovića, zbog čega su zapisi iz Mladićevih dnevnika uneli novu konfuziju i otvorili dodatna pitanja u vezi sa celim slučajem. Obaveštajni izvori su sugerisali da je upravo Mladić Dadi dostavio dokumentaciju u spornoj "zelenoj fascikli".

Izveštaji o "ozloglašenoj zelenoj fascikli" koja je nestala iz njenog stana nakon njene smrti navodi da je ova fascikla verovatno sadržala dokumentaciju o kriminalnim aktivnostima.

Nestanak ovog potencijalno osetljivog materijala snažno sugeriše motiv za ubistvo povezan sa njenim novinarskim radom i informacijama koje je posedovala. Ako je Dada Vujasinović došla u posed osetljivih dokumenata koji se tiču moćnih pojedinaca ili kriminalnih aktivnosti, njeno posedovanje ovih informacija moglo ju je učiniti metom atentata kako bi se sprečilo njihovo objavljivanje.

Sestra Dade Vujasinović je izjavila da je Dada možda ubijena zbog onoga što nije napisala.

Slučaj Dade Vujasinović deli zabrinjavajuće sličnosti sa nerešenim ubistvima novinara Slavka Ćuruvije (1999) i Milana Pantića (2001) - manjkave istrage i nestanak dokaza. Iako je bilo određenog napretka u slučaju Ćuruvija, slučajevi Vujasinović i Pantić ostaju potpuno nerešeni.

Dadin otac je verovao da je izveštaj iz Haga u suštini okončao svaku stvarnu mogućnost dalje istrage i da je to bio samo način da se "kupi vreme" dok se slučaj ne zaboravi.

Nasleđe i uporna potreba za istinom

Smrt Dade Vujasinović ostavlja pregršt neodgovorenih pitanja u vezi sa njenom smrću. Radislava Dada Vujasinović postalaje je simbol opasnosti sa kojima se suočavaju novinari koji se usude da istražuju moćnike i mračne strane društva. Iako pravno gonjenje više nije moguće, borba za istinu se nastavlja kroz rad novinarskih udruženja, umetničke projekte poput predstave "Dada - esej u pokretu" i najavljenog filma "Dada: Nepokorni svedok".

Njena priča opominje na važnost slobode medija i upornu potrebu za otkrivanjem istine, makar i samo radi istorijskog zapisa i sećanja na hrabru novinarku koja se nije bojala.

(Telegraf.rs)