Da li saobraćajci kažnjavaju prekoračenje brzine prilikom preticanja? Odgovor je krajnje složen

Vozači na putu nastoje da, kada god mogu, prestignu sporo vozilo ispred njih. Pri manevru obilaženja na putu uvek se postavlja pitanje bezbednosti, pa generalno važi preporuka da se sve uradi što pre, kako bezbednost ne bi bila ugrožena. Međutim, među srpskim vozačima postoji nepisano pravilo da je vozač ispred onaj sa ubeđenjem "znam ja da vozim, nećeš ti mene da prestižeš".

Baš zato smo svi iskusili da vozač automobila ispred nas dodaje gas kada vidi da smo ušli u manevar presticanja. Međutim, ubrzavanje, kao i svako ometanje vozila koje je započelo obilaženje je najstrože zabranjeno. Nažalost, u praksi, gotovo nijedan bezobzirni vozač nije kažnjen zbog ovog prekršaja...

Preporučujemo

Zakon je jasan, ali...

Zato se među vozačima postavlja pitanje, da li se kažjava prekoračenje brzine pri preticanju. Iako se čini logičnim, odgovor na ovo pitanje je , u najmanju ruku rečeno, složen.

Foto-kolaž: MUP Srbije

Prema Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima, vozač je dužan da sve vreme poštuje propisano ograničenje brzine na određenoj deonici puta. Zakon ne poznaje izuzetke niti toleriše prekoračenje brzine u situacijama kada se vrši manevar preticanja, što znači da je svako kretanje brže od dozvoljenog prekršaj.

U zavisnosti od toga za koliko ste kilometara na čas prekoračili brzinu tokom preticanja, kazne obuhvataju:

• Novčane kazne (koje variraju u zavisnosti od izmerenog prekoračenja i zone u kojoj se prekršaj dogodio)
• Kaznene poene (za veća prekoračenja brzine)
• Zaštitnu meru zabrane upravljanja motornim vozilom
• Međutim, ima izuzetaka ako vozač koga pretičete ubrzava, pa zbog bezbednosti morate da povećate brzinu.

Iako je vozaču koga pretičete strogo zabranjeno da povećava brzinu ili na bilo koji način otežava i sprečava preticanje (prema Zakonu o bezbednosti saobraćaja), sa stanovišta zakona i saobraćajnih propisa, prekoračenje brzine se i u toj situaciji smatra prekršajem.

Printskrin: Instagram/192_rs

Zakon ne poznaje opravdanje „morao sam da ubrzam radi bezbednosti“ ukoliko je time prekršeno ograničenje brzine. Ukoliko se nađete u situaciji da vozilo koje pretičete počne da ubrzava, ispravna reakcija prema propisima i pravilima bezbedne vožnje jeste da odustanete od preticanja, blago kočite i vratite se u svoju saobraćajnu traku iza tog vozila.

Radar ne prašta

U suprotnom, ukoliko nastavite da ubrzavate preko dozvoljene granice (ili preko ograničenja puta), radarski uređaji, kamere ili policijski presretači će zabeležiti vaše prekoračenje brzine, a prekršajna odgovornost ostaje na vozaču koji vrši preticanje.

Međuti, postoji još jedan scenario, a to je slučaj kada je ozbiljno ugrožena bezbednost. Dakle, ako vas automobil koga pretičete ometa, a postoji opasnost da, na primer, uletite u "makaze", postoji izuzetak.

Makaze, opasnost po život

U situacijama neposredne i ozbiljne opasnosti po bezbednost — kao što je izbegavanje direktnog sudara iz suprotnog smera ili izvlačenje iz opasne situacije (popularno nazvane „makaze“) — u pravu postoji institut krajnje nužde.

Prema Zakonu o prekršajima, prekršaj učinjen u cilju da se od sebe ili drugog otkloni istovremena, opasnost koja se na drugi način nije mogla otkloniti, nije prekršaj, pod uslovom da izazvana posledica nije veća od one koja je pretila.

Foto-ilustracija: Pixabay, Marko Jovanović

U praksi i pred sudom primena ovog pravila izgleda ovako:

Teret dokazivanja: Ako ste morali da ubrzate da biste izbegli udes, tu činjenicu morate i da dokažete (na primer, snimkom sa sopstvene ili policijske kamere, izjavama svedoka ili zapisnikom sa lica mesta iz kog se vidi da je izbegnuta teža nesreća).

Uzrok opasnosti: Sudovi veoma strogo cene okolnosti. Ukoliko ste se u „makazama“ našli sopstvenom nepažnjom, lošom procenom i rizičnim preticanjem koje niste smeli ni da započinjete, sud najčešće neće prihvatiti krajnju nuždu kao opravdanje, jer ste sami izazvali opasnu situaciju. S druge strane, ako je opasnost nastala tuđom nepropisnom vožnjom (npr. vozilo iz suprotnog smera je naglo prešlo u vašu traku ili vas je vozilo koje pretičete iseklo), ubrzanje radi izvlačenja iz opasnosti ima pravni osnov u krajnjoj nuždi.

Printscreen: Twitter/@PolicijaCG

Dakle, zakon prepoznaje situacije spasavanja glave i imovine, ali je u praksi na vozaču da pred prekršajnim sudom nesumnjivo dokaže da je ubrzanje bilo jedini preostali izlaz iz situacije koju sam nije skrivio.

(Telegraf.rs)