Golub je svom sinu (16) donirao koštanu srž, ozdravio je ali ne ide u školu: Sad on brine o bolesnom ocu

Foto: Privatna arhiva

Golub Stevanović (49) i njegov sin Luka (16), iz sela Lipovica kod Despotovca, bukvalno gladuju i žive u uslovima koji nisu dostojni čoveka u 21. veku. Stevanović je učesnik ratova devedesetih, dve godine je proveo na području Krajine. Takođe, osam meseci bio je i na Kosovu i Metohiji u borbama sa teroristima OVK.

Godine na ratištima ostavile su posledice na njegovo zdravlje, a sada je u veoma teškoj i kritičnoj situaciji, te nije u mogućnosti, kako sam kaže, ni da preživi.

Preporučujemo

Situacija u vezi njegovog zdravlja se dodatno pogoršala kada je Golub svom sinu Luki donirao koštanu srž, te se od tada otežano kreće, ne sme da ustaje, a zbog posttraumatskog stresnog sindroma tresu mu se ruke i ne može da kontroliše mnoge pokrete.

Luka je sada zdrav, ali ne ide u srednju školu, već ispite polaže vanredno, kako bi mogao da brine o bolesnom ocu.

- Živim sa maloletnim sinom koji je morao i školu da napusti, jer nemamo uslove da pohađa nastavu, nemamo čak ni za hranu, ni ogrev, bukvalno gladujemo. Nemam ni za lekove, a da moja muka bude još veća, pre pet godina sam izgubio ćerku od 19 godina. Ona je poginula, bio je to nesrećan slučaj, pala je iz traktorske prikolice. Od nje imam unuče koje živi sa ocem. Ja sam Srbin i vojnik i uvek ću stati na branik otadžbine moje Srbije. Ako je neko u mogućnosti i želi od srca da mi pomogne, hvala mu. Mnogo mi je teško i žao što se moje dete muči - dodaje Stevanović.

Sami, izolovani, bez komšija i asfalta

O boravku na ratištima na području Korduna i Like, ali na Kosovu i Metohiji, u okviru rezervnog sastava poilicije, Stevanović pokazuje vojnu knjižicu.

On i sin Luka žive u kući koju je sagradio još njegov pradeda, koji se borio na Solunskom frontu. Kuća je stara i oronula, bez kupatila, u jednom od zaseoka Lipovice, u brdima, na tridesetak kilometara od Despotovca. Njih dvojica ovde žive sami, izolovani, bez komšija, bez asfaltnog puta, prevoza i svega drugog, a jedina tekovina civilizacije koja je do njih stigla je struja.

Luka kaže da mu je hladno, da stara peć ne može da zagreje sobu u kojoj boravi sa ocem.

- Želim da tata ozdravi i da preživimo zimu, a ostalo nekako će doći na svoje. Školu ću završiti vanredno, to sad nije problem, već lekovi koji pomažu tati - kaže Luka.

Obišli ih Golubovi saborci iz Zemuna i Kruševca

Na apel oca i sina prvi su se odazvali njegovi saborci iz Zemuna i Kruševca. Obišli su Stevanoviće i odneli im grejalicu, hranu, sredstva za higijenu i uručili nešto novca za lekove.

- Hvala svima koji ovo pročitaju i pomognu. Ja ne tražim bogatstvo, već samo pomoć da mogu da preživim. Živim samo sa sinom i nikog rođenog nemam. Oprostite braćo moja, Srbi moji, nije mi žao i ako sutra umrem i to će biti volja Božija. Naša deca, za koju smo se borili i ginuli, treba da žive - poručuje Golub Stevanović.

Svi koji žele da pomognu, mogu to da urede uplatom na sledeći način:

Dinarski račun: 200-126358580 88

Devizni račun: RS35200000012635836942

Golub Stevanović Lipovica Serbia SWIFT SBPORSBGXXX Poštanska štedionica

(S. Tasić)