Zoran (67) je rođen sa spina bifidom, vozio je auto, išao na fakultet: Sada je nepokretan, o njemu brine brat

Foto: Privatna arhiva

Od kako je došao na ovaj svet, svaki dan za Zorana Stoiljkovića (67) bila je borba za normalan život. Po rođenju mu je dijagnostifikovana spina bifida (rascep kičmenog stuba), ali to ga nije sprečilo da, upornošču i duhovnom snagom, prohoda, vozi bicikl i automobil, upiše se na fakultet i zaposli u svojoj struci.

Zahvaljujući svojoj porodici, za sve pomenuto imao je ogromnu podršku, te je svakodnevica mnogo lepše izgledala i Zoran se ni po čemu nije osećao drugačijim od svoje okoline. Ipak, smrt roditelja i godine, okrenuli su stvari u suprotnom smeru.

Preporučujemo

Zoran danas živi sam. Nepokretan je od pojasa nadole, zavisi od žena koje dolaze da ga presvlače i kupaju. Jedina podrška koju ima jeste njegov brat Goran koji mu u pomaže koliko je u mogućnosti.

- Brat je angažovao ženu koja vodi računa o meni, pošto sam sam potpuno nepokretan i u krevetu sam stalno. Ne mogu sam na noge, mogu samo da ustanem u krevetu i da sednem. Levu nogu skoro ne osećam. Ako hoću da je pomerim, to moram rukama da uradim. Svakodnevna nega i presvlačenje su mi potrebni, jer ja to ne mogu ništa sam. Ne mogu da odem do kupatila da se okupam  - počinje priču za Telegraf Zoran.

Kako kaže, teško mu pada to što je sam i što nije samostalan, jer se od kako zna za sebe, trudio da bude aktivan član društva.

- Operisan sam od spine bifide treći dan po rođenju u Tiršovoj, kada me je operisao čuveni neurohirug dr Milorad Đaja. Ponosim se tim čovekom, jer da nije uradio tu operaciju, ja ne bih ni preživeo. Do četvrte godine sam bio nepokretan. Onda sam išao na lečenje u Nemačku i tamo smo pristali da mi daju neku vrstu injekcija, koju su zapravo i testirane na meni. Za dva meseca sam prohodao, primao sam oko 600 injekcija u nogu i kičmu. Imao sam doduše taj specifičan hod, kao geganje. Niko nije mogao da veruje kad sam se vratio. Krenuo sam u redovnu školu, onda u srednju i pošao na fakultet, zaposlio se, radio svoju struku dok sam mogao - objašnjava nam Zoran i dodaje da nikada nije razmišljao o tome da odustane i prestane da doprinosi.

- Osećao sam se sposobnim da mogu da radim. Radio sam u svojoj struci, koliko sam mogao. Kada sam oseto da polako gubim ravnotežu, da mi se dešava da padam i da više nisam samostalan, obratio sam se komisji koja mi je odobrila penziju. Kada sam bio dete nastojao sam da se igram sa decom. Imao sam sreće da me je okolina prihvatila, deca su me prihvatila kao da sam jedan od njih, niko me nije izopštavao. Igrao sam se sa njima koliko sam mogao, vozio sam i bicikl. Ranije sam ja i vozio auto na ručne komande. Ipak, kako sam bivao stariji to je sve išlo gore i gore. Dogurao sam do toga da sam postao potpuno nepokretan.

Foto: Budihuman.rs

Pre par godina je doživeo jednu vrstu kolapsa, kada je bio dugo u nesvesti, nakon čega se njegovo stanje pogoršalo.

- Pošla mi je odjednom glava prema podu, pao sam na glavu, izgubio svest. Sva sreća da je tu bila komšinica. Celu noć sam proveo u Kliničkom centru gotovo bez svesti. Tek ujutru sam se probudio, nisu smeli da me diraju da ne bi došlo do moždanog udara. Posle toga sam osetio da me leva noga polako izdaje i krenuo sam da idem sa štapom i šetalicom.

Ipak, najteže mu je pala smrt majke, zbog čega i danas kaže da mu je neopisivo teško.

- Ona mi je bila kao psihička podrška. Mogu reći da sam imao koliko toliko dobar život dok se ona nije razbolela. Bolovala je od Alchajmerove bolesti i zadnje dve godine je ležala. Nije me prepoznavala, ni brata, ni unuku. Bili smo svaki dan u istoj sobi, u jednom krevetu ona, u jednom ja. Bila mi je neka psihička snaga, imao sam krizu kad je umrla. Mnogo se u životu namučila zbog mene, žrtvovala je mnoge svoje stvari da bi meni omogućila normalan život, jer ja sam celog života morao da nosim pelene - priča Zoran gotvo kroz suze.

Sada ima brata koji mu je najveći oslonac.

- Bez njega ne bih mogao ništa, on mi mnogo znači. Nabavlja mi stvari, obilazi me, novačno me pomaže. Zahvaljujući njemu koliko toliko funkcionišem.

Zoranov brat Goran Stoiljković, za Telegraf objašnjava kako se koliko-toliko normalno živelo dok su im oba roditelja bila živa.

- Oženjen sam i već trideset godina ne živim sa njima, ali sam stalno bio prisutan, pomagao sam. Brat je pre godinu i po dana zanemoćao, u međuvremenu je majka preminula i više nije imao sa kim da živi - kaže Goran.

Zoranu je potreban neko ko bi u svakom trenutku mogao da bude pored njega, zbog čega imaju velike mesečne izdatke.

- Već četiri i po godine plaćamo dve žene koje se brinu o njemu. Jedna koja dolazi da pere, sprema, kuva i jedna koja dolazi da mu menja pelene u toku dana. Pored svega, pojavio mu se i dekubitus zbog toga što ne može da se kreće. Tri puta je bio u banji i tada je počelo da mu se poboljšava stanje. Pored njegove penzije dobio je i tuđu negu i pomoć i to je sve. U međuvremenu je dobio i pelene. Ceo život, 66 godina, on nije dobio pelene iako ih nosi ceo život. Pritom, dobio je one koje mu nisu adekvatne, pa moramo dodatno da doplaćujemo da bismo dobile one koje mu odgovaraju. Plus ima lekove i suplemente koji se plaćaju - navodi Goran.

Foto: Privatna arhiva

Gerontološka sestra Zorana obilazi od ponedeljka do petka, pa je problem što moraju da uvek nekoga plate da bude uz Zorana i tokom vikenda.

- Iscrpljeni smo jako, delimo troškove na pola, da bi mogao da živi. A troškovi su oko 1.200 evra na mesečnom nivou, samo da bi živeo i da mu se održava higijena. Razočaran sam jer mislim da se društvo apsolutno ne brine za ovakve ljude.

Ono što je Zoranu neophodno kako bi zaustavio progresiju bolesti jeste trenažer za aktivaciju mišića i kičme koji nije u mogućnosti da sam kupi pa se ovim putem obraća svim humanim ljudima da mu pomognu svojim donacijama.

Sredstva su mu potrebna za North system uređaj za terapije pokretom, za banjsku rehabilitaciju, za pelene, lekove i suplemente.

Za Zorana! Budimo humani!

Pomozimo Zoranu!

Slanjem SMS poruke: Upišimo 1203 i pošaljimo SMS na 3030

Slanjem SMS poruke iz Švajcarske: Upišimo human1203 i pošaljimo SMS na 455

Uplatom na dinarski račun: 160-6000001292568-17

Uplatom na devizni račun: 160600000129283589

IBAN: RS35160600000129283589

SWIFT/BIC: DBDBRSBG

Uplatom platnim karticama putem linka: E-doniraj

Uplatom sa vašeg PayPal naloga putem linka: PayPal

(Telegraf.rs)