Aleksandru majka nije mogla da donira bubreg, ali veruje u plemenite ljude: "Ne preostaje mi ništa osim borbe"

Foto: Budihuman.rs

Aleksandar Katanić (35) iz Beograda bavio se aktivno sportom od svoje 6 godine i nije imao zdravstvene probleme sve do 2016. Za dijagnozu je saznao na sistematskom pregledu koji mu je bio potreban da bi se profesionalno bavio sportom na poziciji fudbalskog sudije. Upućen je na lečenje u Klinički centar Srbije gde mu je dijagnostikovna hronična bubrežna insuficijencija.

Kako je vreme prolazilo, njegovo zdravstveno stanje je bilo sve gore. Terapija koja mu je propisana nije imala efekta.

Preporučujemo

U januaru 2021. godine lečenje je nastavio na VMA u Beogradu. Bubrezi su izgubili svoju funkciju, p je Aleksandar bio primoran da krene na hemodijalizu.

Na samo korak do ostvarenja njegove najveće želje, a to je transplantacija bubrega koja bi dovela do njegovog izlečenja i povratka normalnom životu, desilo se nešto što ga je skoro vratilo na sam početak, a nadu u pozitivan ishod, dovelo u pitanje.

Aleksandar je kontaktirao sa klinikom u Turskoj koja mu je odgovorila da je dobar kandidat na osnovu medicinske dokumentacije, međutim oni su mu odgovorili da njegova majka ne može da mu bude donor, pre svega zbog njenog, ai njegovog zdravstvenog stanja.

- Bio sam u Turskoj i tamo sam uradio sve analize. Rezultati koji su sa VMA-a poslati u Tursku bili su u redu. Na osnovu toga su odlučili da mogu da dođem. Međutim, kada sam došao tamo, magnetna rezonanca je pokazala da bubrezi moje majke rade slabijim kapacitetom.

Rekli su mi da ona iako je stara pedeset i pet godina, da njeni bubrezi izgledaju kao da ima osamdeset godina. Zbog toga su odlučili da mi majka ne može biti donor.

Razlog jer ukoliko bi mi ona donirala bubreg postoji opasnost da bi ona zbog zdravstvenog stanja mogla kroz dve godine da završi na dijalizi, kao i da meni bubreg neće ništa duže trajati - priča za Telegraf.rs Aleksandar Katanić.

Tada je osetio nemoć, ali ga ona nije slomila. Pokazao joj je zube i rešio da se uhvati u koštac sa svim problemima. Da se bori. Jer, šta mu drugo preostaje?

- Neopisiv je bio osećaj nemoći i bezizlaznosti u tom momentu, ali sam vrlo brzo posle toga doneo čvrstu odluku da nastavim sa započetom borbom, verujući da ima još plemenitih ljudi poput moje majke, spremnih da budu donori - priča ovaj hrabri mladić.

Bez donora u užoj porodici

Kaže da, nažalost, niko iz njegove uže porodice ne može da mu bude donor bubrega, a razlozi su brojni, od toga što su ili druga krvna grupa, ili imaju šećer, ili su jednostavno stari i bolesni.

- Novac za transplantaciju sam sakupio, prijavio sam se na listu, ali to je sreća, ili dobiješ ili ne. Moja krvna grupa je B i ja mogu da primim nultu ili B grupu - objašnjava Aleksandar.

Svestan je da mu nije preostalo ništa drugo nego da se bori.

- Sa dijalizom može da se živi u proseku 18 godina, ali to je mučenje. Svaka godina koja ti sa dijalizom prođe je sve gora i gora. Svi ti organi stradaju, ti živiš, ali to nije život - priča Aleksandar u kojem živi nada da će se neko plemenit javiti da bude njegov donor.

(Telegraf.rs)