Nine se otac odrekao čim je čuo da je teško bolesna: A onda je naišao Marko i zavoleo devojčicu i njenu mamu
Očuh Marko kaže da će njegove noge biti Ninino sredstvo za hod dokle god ona ne stane na svoje, danas ponosno priča mama Danijela
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Dragi zeka
Ostaje nam da se nadamo najboljem (i pomognemo koliko ko može). Čitao sam o čoveku koji živi negde u centralnoj ili južnoj Americi, koji možda nije bio najbolji đak u razredu dok je bio dete, ali je funkcionisao normalno i samostalno. Jednom se požalio na bol u glavi, pa su ga poslali na snimanje. Lekari su bili zapanjeni kada su videli da mu je polovina lobanje ispunjena moždanom tečnošću i da bukvalno nema jednu polovinu mozga. To mi daje nadu da bi uz pomoć savremene medicine i Nina mogla da vodi koliko-toliko normalan život.
Ena
Nazalost malo je ovakvih kao sto je Marco ,mnogo je vise ovakvih kao sto je ovaj sebicni otac od ove devojcice !Detetu i porodici zelim svu srecu ovog sveta a ocu od deteta ono sto zasluzuje !
Natasa
Pre vise od 10 god sam isla iz kg za bg. U autobus je usla zena koja je krenula u neku deciju kliniku sa dvoje dece koja boluju od Daunovog sindroma. U busu je pricala kako je muz napustio kad je video da je i drugo bolesno....Imam drugaricu koja se razvela od muza a imaju autisticnog decaka. Ruku na srce, oni to u tom trenutku nisu znali, mislili su da je samo malo specifican. Decakov otac ga uzima po rasporedu i dogovoru napravljenom u centru za socijalni rad davnih dana kada je decak imao 2 god. I nakon dijagnoze on se drzi rasporeda, ne trazi ga mimo toga, ne nudi se da pomogne...nije stvar u novcu oni oboje super zaradjuju, mojoj drugarici nije potreban novac(bivsi muz uredno placa alimentaciju koja nije mala) vec joj treba neko da je malo odmeni jel zivot pod takvim uslovima je pretezak. Kada bi se napravila statistika koliko je oceva napustilo tesko bolesnu decu videli bi da je to nazalost vecina.