Nikola prkosi multipla sklerozi, još je mladić, ali mračna skala bolesti pokazuje 8,5. Desetka znači smrt

Printskrin: Budi human

Nikola Bošković (31) iz Smedereva imao je svega 14 godina kada je imao potpuni gubitak vida na oba oka. Tada je hospitalizovan na očnoj i dečjoj klinici za neurologiju u Beogradu gde je lečen od zapaljenja očnog živca. Međutim, kasnije se ispostavilo da je njegova dijagnoza daleko ozbiljnija i da će značajno da utiče na njegov kvalitet života.

Preporučujemo

- Prve napade sam imao 2005. godine. Nepunih godinu dana nakon toga sam izgubio vid na levom oku, koji sam povratio, ali posle godinu dana sam počeo da gubim vid na desnom oku. Blagovremeno sam se javio lekaru, pa je taj problem brzo rešen. Oba puta su mislili da imam zapaljenje očnog živca. Četili ili pet godina kasnije su krneuli problemi sa hodom, ravnotežom, koordinacijom pokreta u rukama, trnjenje stopala, što su osovni simptomi multipla skleroze - priča za Nikola za Telegraf.rs.

Kada su se pojavili ti simptomi, lekari su mu vadili likvor i tada je ustanovljeno da je u pitanju multipla skleroza. Od tog momenta njegovo stanje počelo je da se pogoršava.

- U početku je u pitanju bio relapsno remitentan oblik multipla skleroze, što znači da bi se, ako dođe do poboljšanja, izgubili simptomi i da mi se ne bi oštetitila nijedna funkcija, da bi se sve vratilo u normalu. Vremenom je prešlo u sekundarno progresivni oblik multipla skleroze, što znači da nakon relapsa nema poboljšanja ili je u pitanju minimalno poboljšanje. Od tad gubim funkcije - dodaje.

Kako objašnjava, izgubio je osećaj u rukama, u prstima, koordinacija pokreta mu je loša, ne može da napravi korak, osim ako mu neko pomogne da pređe sa mesta na mesto. Sve što može je da stoji nekoliko sekundi.

- Imam osećaj kao da gubim tlo pod nogama. Oslabile su mi i kognitivne funkcije, imam jako veliki problem da se fokusiram, da pronađem odgovarajuću reč. Imam problem i sa probavnim i digestivnim traktom. Bolest se odražava na više frontova, ali to je takva bolest. Ja nemam ekstremno velika pogoršanja, bolest je trenutno u mirovanju, ali ne mogu da odem na transplantaciju matičnih ćelija u Rusiju, zato što mi je bolest previše odmakla. Postoji ta EDSS skala i na toj skali sam na osam i po. Devet je potpuna prikovanost za krevet, a 10 je smrt - objašnjava Nikola.

Nikoli je potrebna transplantacija matičnih ćelija koja se razlikuje od one koju bi primio u Rusiji.

- Kada rade transplantaciju u Rusiji, prvo obaraju imuni sistem, a moj organizam to ne bi mogao da podnese i ostao bih tamo. Trebalo bi da odem na transplantaciju matičnih ćelija na Kajmanska ostrva. Nijedna transplantacija nije navedena kao lek, ali svi vidovi transplantacija pomažu kod multipla skleroze. Uzorak pacijenata koji je podvrgnut tome nedovoljan da bi se to priznalo kao lek. Nikada nisam dobio lek jer je u Srbiji teško doći do leka. Poslednjih par godina se situacija poboljšala, ali i dalje se samo 20 odsto obolelih leči, a ima nas više od 12.000 u Srbiji - dodaje.

Klinike poput te na Kajmanskim ostrvima, postoje još u Meksiku i Kolumbiji, a kako Nikola objašnjava, u Evropi nije mogao da pronađe nijednu koja se bavi tom vrstom lečenja. Nadu mu je dala klinika u Litvaniji, ali se ta nada ispostavila kao lažna jer je u pitanju bila prevara.

- Mi kao oboleli se hvatamo za svaku moguću slamku. U Srbiji pomoći nema. Nema dovoljno svesti o toj bolesti, a ni uslova za lečenje. Svi lekovi za multipla sklerozu su na principu da zaustave napredovanje bolesti. Ukoliko je nekom recimo utrnula desna strana dela zaustaviće se tu ili će eventualno minimalno da se poboljša stanje. U suštini, dobro je i da se zaustavi napredak bolesti - kaže Nikola.

Kako ističe, navikao je da živi sa bolešću.

- Kad uzimam predmete igra mi ruka, pokreti su mi nesigurni, ali znam kako funkcioniše moja ruka, tako da sam se prilagodio svom stanju. Dosta pomažu vežbe, šetnja i aktivnost, ali nisam u mogućnosti to da radim jer mi je potrebna profesionalna pomoć, neki fizioterapeut, a to je jako teško za ispratiti finansijski. Ja sam 100 odsto invalid, primam tuđu negu i pomoć, to mi je jedini prihod. Sreća je da živim sa majkom i očuhom, te je lakše kad je neko tu da pomogne. Razmišljam o tome kako je ljudima koji nemaju pomoć, ta pomoć nije velika, a ne postoji opcija da se ima prihod sa strane - objašnjava.

Sama transplantacija matičnih ćelija košta 25.000 dolara. Uz to je potrebno da se urade analize, a potreban je i novac za put, hranu i smeštaj, jer bolnica nema ležeća mesta. Uz to Nikola mora da ima i pratioca, jer ne može sam, pa se suma za put i smeštaj duplira.

- Sve to košta jer, nažalost, ne mogu da odem negde gde je bliže. Potrebno mi je oko 6.000 poruka, to je oko 1.100.000 dinara. Ostalo mi je da prikupim još 39 posto sume koja mi je potrebna. Nemam zacrtan rok, ali je situacija teška i zaista je hitno. Bitno je da odem što pre kako bi terapija imala većeg efekta. Što je manje štete načinjeno, lakše je da se leči. Što duže čekam, bolest ima više prilike da napreduje. Morao bih da odem u oktobru - zaključuje Nikola.

Za Nikolinu pobedu! Budimo humani!

Pomozimo Nikoli!

Slanjem SMS poruke: Upišimo 1076 i pošaljimo SMS na 3030

Slanjem SMS poruke iz Švajcarske: Upišimo human1076 i pošaljimo SMS na 455

Uplatom na dinarski račun: 160-6000001131434-68

Uplatom na devizni račun: 160600000113398869

IBAN: RS35160600000113398869

SWIFT/BIC: DBDBRSBG

Uplatom platnim karticama putem linka: E-doniraj

Uplatom sa vašeg PayPal naloga putem linka: PayPal

(Telegraf.rs)