Trećeg dana sam čuo glas u glavi - "Ti ne možeš da pričaš": Vuk pola života proveo s pogrešnom dijagnozom

Foto: Privatna arhiva

Vuk Golubović (34) iz Jagodine rođen je iz blizanačke trudnoće. Sebe predstavlja kao ono nemirnije dete, aktivnije, vrlo radoznalo. U detinjstvu je imao i jedan tipičan dečiji peh - ujed krpelja - koji mu je život obeležio na tada nezamisliv način. Kako je objasnio u razgovoru za Telegraf.rs, odsudni događaj se zbio 1993. Do kraja te godine njegovo zdravstveno stanje zabrinulo je i roditelje i lekare.

"Otac je primetio da slabije koristim desnu ruku, ispala mi je čaša. Brzo posle toga smo otišli u ćuprijsku bolnicu. Doktor je rekao da odemo za Beograd. 'Ovo je vrlo neobična stvar. Može biti loše ako ne odete što pre'", prepričava nam Vuk šta im je tada rečeno.

U Beogradu je radio lumbalnu punkciju. Tada mu je kazano da ima lajmsku bolest. Kratko je bio u bolnici, a kada je trebalo da je napusti, desilo se ono što i sam u čudu prepričava.

"Trebalo je da uzmemo otpusnu listu i da odemo kući. Međutim, trećeg dana, kako god da to deluje drugima, posle buđenja sam čuo glas u glavi: 'Ti ne možeš da pričaš'".

Istog časa zatražio je pomoć majke, a njegov boravak u bolnici potrajao je mnogo duže. Tokom bolničkih dana doživeo je mali moždani udar, telo je odbilo poslušnost, ali ni u tom času nije znao šta ga je snašlo. Spoznaja o dijagnozi, koja sa sobom nosi i invalidsku penziju, doći će mnogo godina kasnije.

"Rekao sam majci, a dok je ona pozvala doktorku i vratila se, ja sam legao i telo je otkazalo. Oni objašnjavaju da je podsvesno došao taj glas, kako gubim funkcije tela i govora. Nisam mogao da gutam, samo da vidim očima i čujem."

Slabost je, kaže, potrajala par meseci. Kada je snaga počela da mu se vraća, jedva je čekao da načini prve korake. Tako je i učinio, a danas smatra da se to desilo pre vremena i da je bila greška koja ga i dalje košta.

"Ustao sam, krenuo, ali je ostalo blago hramanje u levom stopalu".

Potom je pošao u predškolsko, kupio ortopedsku cipelu, ali se hod nije popravio. Podrhtavanje u levoj šaci i danas oseća.

"Nije kao desna", objašnjava prostim poređenjem.

Trenirao karate, igrao fudbal

Nove životne uloge dale su mu nove prilike. Kao školarac u mlađim razredima trenirao je karate. U višim je voleo da igra fudbal. I srednju je upisao osećajući se, sopstvenim rečima, normalno. Muke su krenule potom.

Godine 2007. stekao je diplomu, ali ne i platu. Tek četiri godine kasnije dobio je svoj prvi posao. Već tada radio je kao lice sa invaliditetom. U godinama koje su usledile, zaključno sa majem 2020, svoje službene angažmane može da nabroji na prste jedne ruke.

"Posla nije bilo, ja sam se nervirao. To je rezultiralo pogoršanjem stanja. Zna se vrlo dobro da nervoza nikako ne utiče dobro na organizam i na tok bolesti. Pogotovo kod multipla skleroze. Opšte je poznato da se spazam pojačava u rukama i nogama pri emotivnom naboju. Dođu dani kad se osećam dobro, ali ima dana vrlo često, pogotovo poslednjih par meseci, gde ne mogu da funkcionišem bez pomoći majke, uz pomoć šetalice i invalidska kolica. Stanje se menja iz dana u dan i bojim se pogoršanja", kaže otvarajući vrata jednoj novoj temi.

U međuvremenu su brat blizanac i on dobili i poziv za vojsku, u koju naš sagovornik nije primljen. Medicinska dokumentacija još jednom mu je stala na put. A uskoro je i izmenjena. Godine 2016. dobio je novu dijagnozu.

(Ipak) Oboleo od multipla skleroze

"Do 2016. sve se vodilo kao lajmska bolest, dok mi nisu dijagnostikovali multipla sklerozu. Od tada prolaze dve godine, a trebalo je što pre da se javim. Rekli su mi da za pet meseci dođem na kontrolni pregled, ali oni to nisu zakazali, niti sam ja obratio pažnju, zato što nisam imao svest koliko je to ozbiljna bolest i koliko može da se pogorša", navodi bolnu novost, ističući greške na svojoj i lekarskoj strani.

Objašnjava i šta je kumovalo tolikom odlaganju.

"Nisu mi objasnili kako ne bih smeo da propustim kontrolu. Tek posle dve godine uspevam da je zakažem i odlazim u klinički centar. Bilo je pregleda, reči o rehabilitaciji, preporuka da se držim treninga, da budem uporan. Tek 2019. godine, doktorka me pozvala da ponovim analize. Tada nisam radio ni lumbalnu punkciju ni magnet glave, nego su mi samo izvadili krv. Posle sedam dana ležanja na klinici pozvao me konzilijum lekara i rekli su mi videvši sve moje izveštaje od 1994. do 2009. godine da ja zapravo imam multipla sklerozu od sedme godine. Pitao sam kako je sad moguće da ne urade nijednu analizu, a svih ovih godina su ih radili i nisu mogli bolesti da uđu u trag. Oni su mi dali objašnjenje da lajmska bolest može dati simptome multipla skleroze, kao što MS daje simptome lajmske", navodi sve što mu je servirano i što mu je prošlo kroz glavu.

Ujeda krpelja je bilo, ali za bolest više ne zna šta da kaže. Zna da je godinama živeo u magli, ne poznajući uzroke svog krhkog zdravlja.

"Možda sam imao i jednu i drugu bolest. Ili je krpelj bio samo okidač za 'aktiviranje' MS. Ako lično mene pitate, vrlo mi je teško, ljut sam na tu medicinsku branšu. Ja nemam dva života. Takve greške menjaju život nas pojedinaca. Pitao sam ih kako godinama na osnovu svih tih analiza nisu mogli da uđu u trag bolesti. Objašnjenje su mi dali usmeno. Tražiću da mi stave napismeno, da imam multiplu od sedme, kako bih mogao da dobijem penziju", govori o onom što je prošlo i onom što ga tek čeka.

Nada se transplantaciji matičnih ćelija u Turskoj, kako bi probao da povrati funkcije hoda i ruke. Potrebna mu je i posebna robotska neurorehabilitacija. Voleo bi da može da priušti i sprave, kao i odelo koje bi stimulisalo njegov nervni sistem.

Za pomoć Vuku ukucajte SMS sa brojem 109 na 2407. Uplate za pomoć u lečenju mogu se izvršiti i na dinarski i devizni račun korisnika i putem E-doniraj internet plaćanjem platnim karticama iz celog sveta, kao i preko PayPal-a

Cena SMS-a iznosi 200 dinara. PDV se ne naplaćuje. Mogućnost slanja SMS-a imaju korisnici MTS-a, Yettel, A1i Globaltel mreže.

(Telegraf.rs)