Kad su dobili Janju i Jakova, Stankići su mislili da ništa ne može da im uruši sreću: Onda je stigla ova vest

Mala, živahna Janja pre nekoliko dana po prvi put je proslavila rođendan u igraonici - sa drugarima, tortom i osmehom koji se ne zaboravlja. Bila je neizmerno srećna. Progovorila je prvo na engleskom, a sada u svoj rečnik polako uvodi i srpske reči. Njeno detinjstvo, kao i detinjstvo njenog mlađeg brata Jakova, nije bilo lako, oboma je dijagnostikovan autizam, zbog čega su gotovo ostali nemi. Danas, Jakov čak ume i da peva.

Njihov napredak, kažu roditelji, počeo je nakon odlazaka na lečenje u Japan. Porodica je tamo boravila dva puta i od tada je promena ogromna.

Preporučujemo

"Sto hiljada bi dinara trebalo po mesečnom nivou, a ovako kad vodimo, na primer, da se izradi terapija u Japanu, imamo, znači, da se ne lažemo, od 14 do 15 meseci, sigurno, smo mirni sa terapijama, što se tiče i kapsula i ampula. I radi se, na primer, terapija od krvi roditelja donora", kaže Aleksandar Stankić, otac dvoje dece.

Terapije, iako su efikasne, na mesečnom nivou su jako skupe. Roditelji se ne zavaravaju, nijedna terapija nije čarobni štapić. Ali uz posvećenost, stručnu pomoć i svakodnevni rad sa decom, Janja i Jakov mogu imati normalan i ispunjen život.

"Jednom i drugom smo najveći oslonac, moja supruga je najveći oslonac. Pomažu i moji i njeni roditelji, prijatelji, humani ljudi kojima se zahvaljujemo na svemu. Znači koji su i do sada dva puta, evo sad i treći put, skupljali novac za Janju i Jakova. Pomaka ima, i biće, naravno, Bogu hvala. Sad, u odnosu na pre tri godine, mi sad živimo život. Nije to sad ono sto posto, ali jednostavno, sasvim je druga priča", kaže Aleksandar.

Zaga, majka dvoje dece, ne krije emocije.

"Kad padnem ja, tu je on, kad padne on, tu sam ja. I onda izvlačimo jedno drugo i uspemo to da odradimo. I ja mislim da ćemo to uspeti do kraja. Ja kažem, naravno, uvek su deca prioritet roditeljima, ali on prvi treba da bi ja mogla da funkcionišem za njih dvoje", kaže ona.

Jakov i Janja obožavaju da provode vreme zajedno - gledaju crtane filmove, vole pse, a najviše ih raduju papagaji. Na jesen će Jakov krenuti u prvi razred u specijalnoj ustanovi u Beogradu i pridružiće se sestri. Iako se svakodnevno suočavaju sa izazovima, roditelji ne odustaju.

"To je ono što se kaže, tog dana ako ne budemo mogli da ih izvučemo, tog dana ja ne postojim", kaže Aleksandar.

Janju smo nakon razgovora ispratili u školu. Otišla je nasmejana. Jakov nam je mahnuo i bacio petaka - baš kao pravi veliki dečak.

1544 na 3030

Kako je profil Moji koreni objavio, grupa humanih ljudi 25. maja kreće na hodočašće iz Kragujevca u manastir Ribnicu, a cilj je da se prikupe sredstva za njohovu terapiju u Japanu

"Cilj je prikupljanje sredstava za Janu i Jakova, brata i sestru koji boluju od autizma, i za čije lečenje, odnosno za odlazak u Japan, potrebna je veća svota novca. Pozivamo sve ljude da nas podrže i pomognu, da šalju poruke za Janju u Jakova: 1544 na broj 3030", kaže humanitarac Nemanja Jovanović.

(Telegraf.rs/Mondo)