3

7 APOSTOLA MODERNOG BEOGRADA (2. deo): Ovo su ljudi čija su imena komunisti izbrisali iz sećanja Beograđana (FOTO)

Nakon Emilijana Josimovića i Živka Karabiberovića, drugi od tri dela priče o beogradskim „apostolima“ bavi se trojicom ljudi koji su udarili neizbrisivi pečat tokom prve polovine XX stoleća, kada je Beograd ne samo ispunio obrise koje je dobio u prethodnom periodu već stekao i nove koje će ispuniti naredna generacija „apostola“

Kosta D. Glavinić, srpski društveni radnik i 33. gradonačelnik Beograda. Foto: Wikipedia/digitalna.nb.rs

Priču o „apostolima“ modernog Beograda, koja je počela Emilijanom Josimovićem i Živkom Karabiberovićem, nastavljamo danas u drugom od tri dela, baveći se trojicom ljudi koji su gradonačelnikovali tokom prve polovine XX stoleća i koji svojim delom razobličuju kao veliku laž onu priču komunista da su 1945. godine zatekli selendru od koje su napravili velegrad.

TREĆI & ČETVRTI APOSTOL — KOSTA D. GLAVINIĆ (1858-1939) & LJUBOMIR M. DAVIDOVIĆ (1863-1940)

Majski prevrat je doneo dramatične promene u Kraljevinu Srbiju, a sve one se mogu sažeti u jednu reč — demokratizacija. Srbi su napokon dobili ono za šta su se uporno borili i oko čega su se sa svojim vladarima rvali još od onog prelomnog Zbora u Orašcu o Sretenju 1804. godine: državnog poglavara, sada već kralja, koji će da kraljuje a da ne vlada. Petar Prvi je taj posao predao narodu i narod je to znao da iskoristi: običan čovek je napokon svoju zemlju počeo da doživljava kao istinski svoju.

Industrijalizacija je ušla u treću brzinu, u kraljevstvo je počela da se sliva reka doseljenika iz okolnih zemalja i da sa sobom donosi preko potrebni kapital (danas bismo rekli: strane investicije), i generalno svako polje društvenog delovanja dobilo je do tada neviđeni zamajac. Tih jedanaest godina između Majskog prevrata i izbijanja Prvog svetskog rata, u razvoju Beograda obeležila su dva čoveka: Kosta D. Glavinić i Ljubomir M. Davidović.

Zgrada trgovca Stamenkovića podignuta 1907. godine na uglu ulica Kralja Petra i Uzun-Mirkove. Foto: Wikimedia Commons/Sinobador

Glavinić je gradonačelnik postao 20. avgusta 1903. godine, svega nekoliko meseci nakon rušenja Obrenovića, i ostao je na toj funkciji sve do 20. novembra 1907. Nakon jednoipogodišnjeg mandata Velisava Vulovića, Glavinić se vratio na pola godine, a onda palicu Beogradske opštine 24. oktobra 1910. predao Davidoviću u ruke, ruke koje tu palicu neće ispustiti do 19. januara 1914.

Beograd u tom periodu postaje pravi pravcati evropski grad, u punom smislu te reči. Počinje da se širi van istorijskih granica i daleko premašuje onih 70.000 ljudi koliko je imao 1900. godine: pred početak Velikog rata 100.000 Beograđana živelo je i radilo, vodilo ljubav, kuvalo kafu, pilo vino i pivo, rađalo decu, ogovoralo komšije, hvatalo krivine, jurilo suknje i pantalone, dizanjem šešira pozdravljalo gospodu i gospođe, varalo bračne drugove, pljuckalo semenke, i psovalo gradsku i državnu vlast u Varoškom, Vračarskom, Terazijskom, Dorćolskom, Savamalskom, Palilulskom, Topčiderskom i Gradskom kvartu (Kalemegdan), u Savincu...

Beograd se ubrzano gradi u tom periodu. Pomenimo Male stepenice na Kalemegdanu koje je projektovala naša prva arhitektica Jelisaveta Načić, ista ona po čijem je projektu 1906. sazidana Osnovna škola „Kralj Petar Prvi“.

Ljubomir Davidović, gradonačelnik Beograda i predsednik Demokratske stranke. Foto: "Vreme", 20. februar 1940. godine, br. 6493/unilib.rs

Pomenimo zgradu Hotela „Moskva“ koja se gradila od 1905. do 1908. godine po projektu Jovana Ilkića (koji je projektovao i Zgradu Doma Narodne skupštine) i grupe arhitekata iz Sankt Peterburga, a koja je danas jedan od simbola našeg Beograda (zgrada se prvobitno zvala „Palata Rosija“, unutar koje se samo nalazila „Moskva“; kafana je bila odvojena, bilo je i stanova za rentiranje, kao sedište ogranka ruskog osiguravajućeg zavoda „Rosija“ koji ju je sagradio i bio u njenom vlasništvu).

Pomenimo zatim Zgradu vladike Krasojevića u Vuka Karadžića ulici i Zgradu trgovca Stamenkovića na uglu ulica Kralja Petra i Uzun-Mirkove, obe sazidane 1907. godine, pa sefardsku sinagogu „Bet Izrael“ za koju je kamen temeljac 1908. položio lično glavom i brkom Njegovo Veličanstvo kralj Petar Prvi (srušena tokom nacističke okupacije), zatim zgradu u Knez-Mihailovoj ulici br. 41 koju je projektovao Konstantin Jovanović za trgovca Dimitrija Živadinovića a koju je prvo koristilo preduzeće „Jevta Pavlović i komp“ (kasnije će to postati robna kuća Vlade Mitića), pa Pasaž Nikole Spasića dovršen 1912. godine u stilu bečke secesije.

Zatim je tu Zgrada stare telefonske centrale sazidana 1908. godine na uglu ulica Kosovske i Palmotićeve, pa „Kartonaža Milana Vape“ na Kosančičevom vencu podignuta 1910. na mestu nekadašnje kuće Milije Markovića Raspopa a za potrebe Vapinog preduzeća „Fabrika za preradu hartije i izradu trgovačkih knjiga“; ova potonja zgrada je od sudbonosnog značaja za našu istoriju, pošto je upravo nju Ministarstvo prosvete 1921. otkupilo za sumu od 3,5 miliona dinara za potrebe Narodne biblioteke, i koja je stradala 6. aprila 1941. godine.

Tramvajska mreža Beograda 1908. godine. Tri godine ranije sve su linije elektrifikovane. Foto: Wikimedia Commons/Istorijski arhiv Beograda

Za kraj priče o ovoj dvojici „apostola“, pomenimo i to, da su već 1905. sve tramvajske linije u gradu postale elektrifikovane: sedam godina kasnije imali smo osam linija na kojima su saobraćala 24 tramvaja sa 12 prikolica, kojima je te godine preveženo 7,5 miliona putnika.

Da sumiramo: čitav širi prostor nekadašnjeg Šanca, ono što danas smatramo za istorijsko jezgro grada, „strogi centar“ (tada smo govorili: „centrum“), u velikoj meri dobio je svoj savremeni izgled sa vreme Glavinića i Davidovića (i Vulovića, koji je bio spona između njih). Da bi se shvatio Beograd, njihovo gradonačelnikovanje mora biti otrgnuto od zaborava.

PETI APOSTOL — VLADA ILIĆ (1882-1952)

Pomenuto istorijsko jezgro grada, „strogi centrum“, u celini će dobiti svoj savremeni izgled tokom međuratnog perioda, za vreme Kraljevine Jugoslavije. Tih dvadesetak godina od kraja Prvog do kucanja Drugog svetskog rata na naša vrata, svedočile su jednoj nestvarnoj ekspanziji Beograda, eksploziji industrije koja je na tlu čitave zemlje ušla u četvrtu brzinu, eksploziji graditeljstva, trgovine, kulture, nauke, prosvete, konačno — populacije.

Kolarčeva ulica 1930-ih godina. Pogled sa mesta današnjeg „Staklenca“, tog najvećeg arhitektonskog napastvovanja grada Beograda. Foto: Arhiva/staribeograd.com

Beogradska opština imala je dosta predsednika u tom periodu, ali najdugovečniji i daleko najuspešniji bio je Vlada Ilić.

Ovaj gospodin rođen u Vlasotincu, sin sapundžije i zelenaša Koste Iliće te muž Olge iz „klana“ Dunđerski (kum na venčanju im je bio lično kralj Aleksandar), zajedno sa ocem a potom i sa bratom Milanom, izgradio je poslovnu imperiju u decenijama pre svog mandata (ne bez skandala, među kojima se ističe „Opanačka afera“ iz 1914. godine kada se obuća vrlo lošeg kvaliteta dopremala Srpskoj vojsci, mada krivica, ako ju je bilo, nije bila isključivo Ilićeva), imperiju koja je na svom vrhuncu imala 17 fabrika širom zemlje, mahom tekstilnih i mahom u samoj Srbiji, posebno u Beogradu i Leskovcu (zahvaljujući čemu je ovaj grad postao poznat kao „srpski Mančester“).

Vlada Ilić — kojeg su zbog odnosa prema svojim zaposlenima nazivali „radnička majka“ (gradio im je stambene zgrade, svake godine o Vrbici donirao svoju kompletnu garderobu, davao fer plate, redovne poklone i bonuse, posećivao ih u njihovim domovima, devojkama koje su radile u njegovim fabrikama davao miraz, najsiromašnijima poklanjao ogrev i toplu odeću tokom zime, prvi u Jugoslaviji uveo osmočasovno radno vreme) — postao je gradonačelnik 10. januara 1935. godine i na toj poziciji ostao sve do 13. septembra 1939.

Knez-Mihailova ulica i Ruski car tridesetih godina XX veka. Foto: arhitekturabezbeograda.wordpress.com

Reći da je izmenio sliku našeg grada nije dovoljno. Nekoliko nedelje pre nego što je preuzeo svoju novu dužnost, otvoren je Most kralja Aleksandra (koji je srušen tokom Drugog svetskog rata, a na temeljima kojeg je potom podignut današnji Brankov); Ilić je preko njega uveo tramvajsku liniju za Zemun, koji je prethodno administrativno pripojen Beogradu.

Potom je nadgledao dovršenje radova na Mostu kralja Petra II (koji je srušen tokom Aprilskog rata od strane Jugoslovenske vojske da bi se usporilo napredovanje Nemaca, što se pokazalo kao potpuno bespotrebno; na njegovim temeljima je podignut današnji Pančevački) koji je otvoren 10. novembra 1935. godine.

Istoga dana krenuo je redovni voz između Beograda i Pančeva prugom koja je obalama dve reke išla od Glavne železničke stanice, i puštena je u rad nova tramvajska pruga sa novom linijom: Pozorišni trg — Novo groblje — Most kralja Petra II.

Vlada Ilić, najuspešniji međuratni gradonačelnik Beograda. Foto: novosti.rs

10. maja 1935. godine, tačno 340 nakon spaljivanja moštiju Svetoga Save na Vračaru, udareni su temelji Hrama koji danas napokon dominira panoramom prestonice. Za vreme njegovog mandata nastavljeni su radovi na i konačno je dovršena Zgrada Doma Narodne skupštine koja je svečano osvećena 18. oktobra 1936. godine, a sagrađene su i Palata Glavne pošte i veličanstvena modernistička Igumanova palata na uglu Terazija i Pašićevog trga.

7. novembra 1937. pod Ilićevom palicom otkriven je Spomenik Vuku Karadžiću na mestu koje se tada zvalo Vukov park, a nedugo potom dobilo naziv Park Ćirila i Metodija (čitav prostor se zove Vukov spomenik, kao i mesna zajednica). Prvobitno je planirano da se spomenik smesti u Studentskom parku, ali je u poslednjem trenutku Ilić promenio odluku, i rekli bismo — doneo pravu.

Iste te godine srušena je poslednja „favela“ u centru Beograda, ona na Terazijama, tako da je jedino Jatagan-mala na obodu grada ostala da se opire. 1938. počinje gradnja prvog našeg oblakodera i najviše zgrade na Balkanu tog doba, Palate „Albanija“ (dve godine ranije bile su velike demonstracije zbog rušenja kafane istog imena koja se tu nalazila). Dovršena je 20. oktobra 1939. godine, tek nešto više od mesec dana nakon smene Ilićeve.

Knez-Mihailova ulica tridesetih godina XX veka kada je Beograd doživeo nezapamćeni razvoj. Foto: beogradskonasledje.rs

(Zanimljivo je što je Vlada Mitić — predratni veletrgovac i vlasnik naše najveće robne kuće, one u Knez-Mihailovoj — planirao da na Slaviji sazida novu robnu kuću, možda najveću na svetu a svakako u ovom delu Evrope, koja bi premašila „Albanija“ za dva sprata, zbog čega je kupio i plac na toj atraktivnoj lokaciji i udario temelje. Ali, omeo ga je u tome Drugi svetski rat, pobeda komunista i posledična konfiskacija imovine.

Decenijama kasnije na tom mestu i dalje je bila „Mitićeva rupa“, i gradske vlasti nisu znale šta će sa njom, sve dok se neko nije dosetio da tu sagradi privremeni park. Park su srušile Miloševićeve vlasti zbog gradnje imaginarnog „Dafiment centra“, a obnovljen je prošle decenije i sada ima dva dečija igrališta. Simbolično, zvanični naziv parka je „Mitićeva rupa“.

Međutim, interesantna je spekulacija, šta bi bilo kad bi bilo: da nije bilo rata i socijalizma, možda bi se sva tajkunerija takmičila čija će zgrada biti viša pa bi Beograd danas stvarno, a ne umišljeno, mogao sebe da nazove „balkanskim Njujorkom“.)

Kraljev trg, danas Studentski, i zgrada Berze, danas Etnografski muzej, na razglednici iz 1938. godine. Foto: Wikipedia/Свифт

Tokom Ilićevog mandata sagrađeno je i Staro sajmište, da bi 10. septembra 1938. godine „Filips“ tu izveo prvu demonstraciju televizije u ovom delu Evrope. Počelo se i sa isušivanjem leve obale Save sa nakanom da se tu sagradi novi grad za pola miliona ljudi. Komunisti su nakon rata nastavili taj posao i dobili smo Novi Beograd.

Takođe, Vlada Ilić je gradu donirao vlastito zemljište na Kalemegdanu i na njemu od svog novca sagradio Zoološki vrt koji je otvoren 12. jula 1936. godine; tada se prostirao sve do Nebojšine kule i zahvatao dobar deo Donjeg grada, a danas se službeno tretira kao „legat Vlade Ilića“ (pre desetak godina mu je u Zoo-vrtu podignuta bista).

Pored toga, gospodinu Vladi Iliću imamo da zahvalimo i na podizanju Gradske bolnice, Gradske poliklinike (1935), Doma dečje zaštite u Zvečanskoj ulici (1935-1938), Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj ulici (1936-1940), Dezinfekcionog zavoda, Poliklinike za kožne i venerične bolesti (1938), kao i za podizanje desetak novih škola, među kojima su i one koje je sagradio kao dobrotvor pre nego što je postao gradonačelnik (današnja Osnovna škola „Jovan Cvijić“ na Karaburmi njegova je zadužbina koju je podigao 1923. u krugu svoje fabrike a za decu radnika; od 1929. se zvala Osnovna škola „Štofara Ilić“ a sadašnji naziv nosi od 1931. godine).

Predstavljanje novih motornih kola na Glavnoj železničkoj stanici u Beogradu 1937. godine. Foto: Wikimedia Commons/fortepan.hu

Sve to je bilo moguće zahvaljujući činjenici da je doveo u red budžet i finansije, da je sproveo reformu opštinskih taksi, da je izvršio strukturne reforme, snizio troškove administracije merama štednje, smanjio opštinski dug i korupciju, snizio cenu električne energije (vrlinom činjenice da je bio glavni deoničar Električnog preduzeća Srbije) što je dalo novi zamajac malim i srednjim preduzećima, te zaposlio mnoštvo energičnih, nadahnutih i kreativnih mladih ljudi.

Kada su Osovinske sile napale Kraljevinu Jugoslaviju, u avionu koji je kralja Petra II i njemu najbliže ljude odveo u izgnanstvo, dva mesta su bila rezervisana za gospodina Ilića i gospođu Olgu, ali on nije želeo da ide i ostao je u zemlji. Nažalost, bio je bliski savetnik Milana Nedića i jedan od potpisnika „Apela srpskom narodu“ kojim se osudio komunistički ustanak (u kojem su u tom trenutku učestvovali i četnici) i pozvalo na poštovanje okupatorskog poretka.

Početkom 1945. godine je osuđen na smrt zato što su njegove fabrike radile tokom okupacije (zgodno opravdanje da mu se prigrabi svojina), ali je to preinačeno u 10 godina robije nakon lične intervencije gospodina Vinstona Čerčila kod Josipa Broza. Dve godine kasnije formalno mu je konfiskovana celokupna imovina iz koje su nastali „Beteks“, „Beko“, „Vunarski kombinat“, „Hemikos“ i mnoga druga, navodno Titova, preduzeća. U njegovoj nekadašnjoj vili u Venizelosovoj ulici danas se nalazi „Admiral klub“.

Spomenik gospodinu Vladi Iliću, predratnom industrijalcu i gradonačelniku Beograda, jednog od dva najbolja koje je naš grad imao. Foto: Wikimedia Commons/Antidiskriminator

Sedam godina je gospodin Ilić ležao u Sremskoj Mitrovici; njegovi bivši radnici su mu donosili pakete pomoći, a njegova supruga je preživljavala šivenjem te davanjem časova engleskog, francuskog i nemačkog, ali i tako što su joj ljudi na pijaci poklanjali hranu, kada bi prepoznali svoju dobrotvorku.

Kada je pušten iz zatvora, sa Olgom se uselio u potkrovlje jednog rođaka, u kojem je ubrzo umro od šloga 3. jula 1952. godine, go i bos iako je bio verovatno najbogatiji Srbin svog doba. Sahranu su svojoj „majci“ platili isti oni nekadašnji radnici, u državi koja je bila „radnička“. Olga je umrla 1959. Njih dvoje nisu imali potomstvo (govorio je da bi celokupno bogatstvo dao kada bi mu Bog podario dete).

Od 2004. godine jedna ulica na Karaburmi nosi njegovo ime, a Okružni sud u Beogradu je 2009. proglasio ništavnom presudu Vojnog suda, navodeći u obrazloženju da je glavna namera procesa bila legitimizacija prisvajanja njegove svojine. Tako je rehabilitovan.

(Nastaviće se...)

Konstantin Jovanović, naš najznačajniji arhitekta s kraja XIX i početka XX veka, oko 1898. godine na fotografiji Marka Stojanovića. Foto: Wikipedia/Marko Stojanović/Branibor Debeljković, "Beograd i Beograđani krajem 19. veka viđeni okom Marka Stojanovića"

(O. Š.)

Tagovi: Beograd, Drugi svetski rat, Gradonačelnici, Gradonačelnik, Gradonačelnik Beograda, Istorija, Istorija Srbije, Kosta Glavinić, Kraljevina Jugoslavija, Kraljevina SHS, Kraljevina Srbija, Ljubomir Davidović, Palata Albanija, Prvi svetski rat, Srbija, Stari Beograd, Staro sajmište, Vlada Ilić, Zabavnik, zoo vrt

Pogledajte sve vesti u poslednja 24 sata

Komentari (3)
Poređaj komentare:
  • O
    Obilic

    EK NEKAD SMO IMALI BAR NESTO POGLEDAJTE SAMO SLIKE GDE SMO SAD PALI TO SU SAMO OVI BELOSVETSKI PREVARANTI IZMISLILI KOMUNIZAM NA BAZI HRISCANSTVA SIROTINJA CE KAO BITI BOGATA A VLADA SILA ROGATA ZAO. MI JE SRBIJE SAD JE NAJTEZE SVI NAS OBILAZE Ko LESINARI STA CE KO DA NAM OTKINE OD DRZAVE BAR SE NE PRODAJTE SACUVAJTE DUSU TELO I OVAKO ZAVRSAVA PRE ILI POSLE SRBIJO VOLIM TE I VRACAM SE BOLJE KO NAJVECI BEDNIK NO POSRANI STRANAC U TUDJOJ ZEMLJI ZA MOJU SRBIJU KAO STO JE NEKAD BILA

  • O
    Obilic

    PRVO I PRVO HVALA NA OVIM LEPIM FOTOGRAFIJAMA I ISTORISKIM PODACIMA EVO SA OVAKVIM BEOGRADOM MOGU DA SE POHVALIM PRE PAR MESECI SAM BIO U BEOGRAD I RAZOCARAN SAM

  • D
    ddd

    Zna sr sta je dr Arcibald Rajs govorio o srpskim trgovcima i eliti. Nisu birali nacina i sredstva da se obogate. Uglavnom preko ledja obicnoga naroda.

Ponovljeni izbori na opštini Stari grad: Do 19 sati glasalo 1.297 birača

Danas ponovo izbori na četiri biračka mesta na Starom gradu

Na ponovljenim izborima u Aranđelovcu, SNS lista još ubedljivija

Šutanovac u nedelju podnosi ostavku na mesto predsednika DS, bira se novo rukovodstvo stranke

GIK prelomio: Zbog prigovora jednog birača ponavljaju se izbori na četiri mesta

Da li će biti koalicionog sporazuma između SNS i SPS u Beogradu? Mi verujemo jedni drugima, samo pružimo ruku i to je to

Ružić odgovorio Đilasu: Birački spisak u Beogradu nikad nije bio ažurniji

Cukerberg je Vučićev bot?!: Internet se valja od smeha zbog paranoje Radulovićeve poslanice

ŠUTANOVAC ZANEMEO POSLE BALŠINE OSTAVKE: Lider demokrata i dalje beži od odgovornosti

Posle izbornog debakla Balša Božović podneo ostavku na funkciju u DS

Gradska izborna komisija odbila i odbacila 77 prigovora

Čedomir Jovanović na svom biračkom mestu osvojio samo 2 glasa

ZBOG IZBORNOG DEBAKLA! Rukovodstvo DJB podnelo ostavku

TELEGRAF ANALIZA: Ko ima najveće šanse da postane gradonačelnik

Vladimir Orlić čestitao Đilasovoj listi "pobedu": Nije bilo lako izgubiti više od 130 hiljada glasova Beograđana za samo godinu dana

Vesić najavio tužbu protiv RTS: Đilas hoće medijski mrak (FOTO)

Dragan Đilas optužuje SNS za kupovinu glasova (FOTO)

Pala prva ostavka zbog izbora, ali u Italiji: Zašto srpski političari izbegavaju odgovornost i ko treba da ode?

GENIJE DANA: Radulovićev odbornik prešao 200 km u Americi da bi glasao na beogradskim izborima, a nije znao da je sve to za džabe

SPS nije iskoristila moju popularnost: Dačić otkrio zbog čega je bilo svađe sa stranačkim funkcionerima

Stefanović otkrio da li se nastavlja saradnja SNS-a i SPS-a u Beogradu

KONAČNO: Vučićeva lista osvojila 44,99 odsto glasova

EKSKLUZIVNO: Vučić osvojio čak i Šapićev Novi Beograd. Ovo su rezultati po beogradskim opštinama, SNS nije pobedio u samo dve

Skoro 3/4 Beograđana je za Vučića ili nije nezadovoljno njegovom vizijom Beograda. Nije vam jasno? Evo zašto

VUČIĆ OBEĆAVA: Povećaćemo plate i penzije od septembra

Jutro posle izbora u Beogradu: GIK - SNS osvojio 64 mandata, još tri liste prešle cenzus, 20 njih nije

Kako će izgledati podela mandata posle pobede SNS-a?

Kako je opozicija reagovala na pobedu SNS-a: Neki se nadaju boljim rezultatima, drugi osuli paljbu

Vučić proglasio nezapamćenu pobedu u Beogradu, pratite prve reakcije posle izbora (VIDEO)

Pobednički vatromet iznad hotela Srbija: Naprednjaci upalili nebo posle neverovatnih rezultata na izborima (VIDEO)

Izbori dodatno učvrstili SNS u državi: AP o ključnoj ulozi Beograda u srpskoj politici

Otvaranje šampanjca u stilu slavlja posle trke Formule 1 i Vučićeva reakcija o kojoj se priča (VIDEO)

Dačić se obratio građanima: Izdržali smo veliki teret, ovo su bili važni izbori za budućnost. Čestitam SNS na pobedi (FOTO)

Šutanovac se zahvalio glasačima, ali nije želeo da čestita pobedu: "Danas je DS posrnula"

Nije mogao da dođe do reči od aplauza, a onda je Vučić pročitao procente koje u Beogradu ne pamte (VIDEO)

Stefanović: Nemamo problem, kada stignu rezultati, čestitaćemo svima koji su uspeli da se plasiraju u gradski parlament

Rezultate očekujemo svakog trenutka, a evo čemu se nadaju nosioci lista koji su učestvovali na izborima i ostali političari (VIDEO)

Kakva je atmosfera u izbornom štabu SNS-a: Stigli su Vučić, Vesić i Đurić, poslužena je bogata trpeza (FOTO)

Skat: Ponosan što sam bio jedan od posmatrača na izborima

Izbori u šatoru, pod šatorom peć, a na Zvezdari glasanje u kući Petra Mladenovića (FOTO)

Zagrađanin došao sa ćerkom na glasanje (FOTO)

Zorana Mihajlović na Dedinju glasala sa porodicom, a društvo im je pravio pas Sunčica (FOTO)

/
<% galerijaAlt  %>

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima