VUDU POPAJ: Ljigavci i gmizavci od repera snimaju duete sa pevaljkama, ja sam bez konkurencije! (FOTO) (VIDEO)

Reper Vudu Popaj je neko čija autentična duhovitost, ali i originalan pristup ukazivanju na društvene probleme osvajaju i već dvadesetak godina bogate ovdašnju, ne samo muzičku već, uopšte, kulturnu scenu. Zato je Radenko Stojanović, kako mu piše u ličnoj karti, savršen sagovornik za skeniranje muzičke, ali i, generalno, stvarnosti Srbije u svakom pogledu.

Repovanje devedesetih i danas u Srbiji - kad ti je bilo teže, koje vreme nosi veću inspiraciju...?

Preporučujemo

- Ima razlike, stariji smo za desetak godina, ha,ha. Mislim da sam zadržao ono najbitnije i danas. Pored duhovitosti koja je jedan od znakova prepoznavanja mog autorskog rada, kritiku lošeg i isticanje pozitivnih primera, nalazim nove stilove i fazone. To je put kojim već dugo idem, ali sa uvek prisutnim varijacijama na zadatu temu. Ovde uvek ima inspiracije. Evo vidite, društvo se suočava sa posledicama svog neozbiljnog i neodgovornog ponašanja na koje sam upozoravao. Danas je još otuđenije, zaglupljenije, bezobzirnije, bolesnije i pogubljenije, suočeno sa sve težim izazovima, siromaštvom, raznoraznim teškim dijagnozama, dilemama svih vrsta. Partijsko zapošljavanje i korupcija su potpuno uzeli maha, svi kriterijumi ljudskosti su pogaženi. Nezakonito se dolazi do svega, to je već dovoljno da se samouništimo. Sličnosti su svakako u tome da i onda i sad imamo mnogo velikih problema, različitih možda samo po profilima.

Kako danas gledaš na fenomen prvog albuma koji je, definitivno, ostavio najveći pečat kad je tvoja karijera u pitanju?

- Možda je to najveći pečat za producenta Vojislava Aralicu i ljude koji nisu pratili moj dalji umetnički rad, ali to je njihov problem i njihova sramota. Živimo u 21 veku, u doba interneta, gde o mom bogatom umetničkom radu mogu svi sve da saznaju, ali kad je neko egocentričan, zaostao, ograničen, lenj ili nepismen, tu nema pomoći. Što se mene tiče, takvi ne mora nikad ništa kvalitetno ni da znaju u životu. Njihovo mišljenje i podrška mi, svakako, nisu potrebni. Ja sam toliko otišao u svojoj nezavisnosti da me niko ne može ničim ugrožavati. Svoj sam i kao umetnik i kao čovek, i ne zavisim od nečijeg mišljenja.

Iz današnje perspektive, koju pesmu smatraš najznačajnijom sa tog izdanja?

- Sve.

Koji ti je tvoj omiljeni jezički kalambur?

- Teško pitanje.

LJIGAVCI I GMIZAVCI OD REPERA SNIMAJU DUETE SA NARODNJACIMA

Da li si nekad imao ponude da koketiraš sa narodnjacima, što su uradili mnogi reperi na ovim prostorima?

-Da, bile su ponude za saradnju s pevaljkama. Nudili su mi 100 evra za tekst i obećavali nastupe po Evropi kad se to snimi. Ja sam bio prvi kome se to nudilo i, pošto sam odbio, pojavili su se ovi razni ljigavci i gmizavci od repera i počeli da snimaju te duete. Oni su očigledno bili oduševljeni što će snimiti duet s pevaljkama i živeti od obećanja, ostvario im se reperski san. Svi gledaju kako da se ubace u nešto što se zove estrada. Kakav je to polusvet shvatite kad neka pevaljka izjavi u tabloidu da kod nje u kući pripreme za slavu traju tri meseca unapred, i da ona to sve organizuje i obavlja. Lako se da zaključiti da je ta osoba totalni promašaj. Pokušava da izgleda drugačije od drugih na estradi, da kaže kako je mnogo vredna i van posla, i da nekom imbecilnom pričom privuče i pravoslavce. Ovamo priča kako ima turneje, kamioni, avioni, sebi daje na značaju, a vidiš iz toga što priča da se užasno dosađuje u životu dok joj muž daje lovu, čim može tri meseca da zavija sarmice i postavlja escajg. Te probisvete je veoma lako uhvatiti u lažima kojima pokušavaju da se domognu popularnosti ili da je održe, pošto ne umeju ni da lažu.

Foto: Facebook/Voodoo Popeye - Vudu Popaj - Oficijelna stranica

Zbog svega toga je, kažeš, umetnost skoro potpuno ugušena u Srbiji?

- "Frankenštajn" muzika je svuda, stalno i eksplicitno prisutna. Čini vam se da je rokenrol ili bilo koja kvalitetna,originalna, autorska i angažovana muzika sahranjena, a ovi bednici još odozgo skaču po grobu, ko ono kad su Ameri bacili bombu na Hirošimu i uopšte više nije bilo važno hoće li baciti još koju, jer su s tom jednom već završili posao. Kad bi se ukinuli splavovi, opet bi te budale našle neko novo mesto i novi način da uživaju u svojoj Sodomi i Gomori, jer šaban ostaje šaban. Iz tog pepela krećemo sa nadom da će, kao bilo koja zla imperija, i ta odvratna muzika imati svoj rok trajanja i skončati jednog dana. To bi bilo sasvim prirodno. Nemam, međutim, ništa protiv da ostane jedna Dragana Mirković ako neko to voli da sluša. Ona bar u svojim pesmama oslikava neke plemenite ženske vrednosti, i to sa dosta emocija, što je poučno za današnje devojke.

Foto: Zoran Stojković

RIJALITI - ZLOČIN IZ KORISTOLJUBLJA

Jesi li dobijao ponude za ulazak u neki rijaliti?

- Ah, pa svi su me "obrađivali", osim "Farme". Uloga rijalitija je svakako degradirajuća i ponižavajuća za ovu zemlju, ali ja bih se osvrnuo i na onaj predikt ,"zabavno-humoristički program", koji stoji uz njih. To mi nije jasno. Kad želite nasmejati i zabaviti narod, to, pre svega, treba da bude iskreno i da ljude leči. Ako je to odvratno i smišljeno da podstiče najnegativnije porive, to je dupla tragedija za one koji to gledaju. Tragediju od svojih života već imaju, a ti im ponudiš još toga - to je, po meni, čist zločin iz koristoljublja. Zločin je nuditi lošu zabavu ljudima koji jedva preživljavaju sve ove nedaće koje trpimo. Razumnim ljudima nije više ni do šale kojom se samo prazna slama mlati i služi svrsi zabave na dnevnom nivou. Sutra ih čeka novi dan i svi problemi nerešeni, a vi im niste ulili dozu zdravog optimizma, ni motivisali da imaju osećaj da bi moglo biti bolje. Katastrofa - žali Bože i učesnika i gledalaca.

Rep je uvek bio muzika bunta, da li toga još ima u Srbiji?

- Rep u Srbiji je sličan dens muzici. Dečije pesmice i tekstovi na nivou retarda. Da nema po pet klinaca u svakoj zgradi koji prave rep matre, rep bi se odavno ugasio. Ovako, i baba iz ulaza zna da postoji nekakav rep, jer je čula muziku klinca iz komšiluka. I najveći glupan, ako ga snimaš iz 500 puta i izmontiraš jedino smisleno od svega što je baljezgao, može odmah na televiziju, a vi ne znate kako je to snimio pa i ne primetite ništa neobično, jer ste glupi ko i on.

NAŠI REPERI SU PODMUKLI KOMPLEKSAŠI

Pitali smo Popaja da poimence prokomentariše nekoliko ličnosti koje se na našoj sceni deklarišu kao reperi, međutim...

- Ne bih da komentarišem rad bilo koga sa te odurne takozvane rep scene. Smešno je praviti bilo kakve paralele i aluzije. Niko tu ne zavređuje moj komentar, niti liči na mene i ono što ja radim, o čemu pevam i kako se ponašam, niti je bilo šta postigao na originalan, ljudski i primeran način. Samo im je država sa ovim katastrofalnim sistemom vrednosti omogućila da se uopšte negde pojave. U normalnim zemljama ne bi smeli da se pomole u javnosti. Što se tiče mog umeća, zna se dobro ko sam i koliko sam u umetnosti već sada ostavio traga, ne samo u muzici. Smatram da je to što radim jedinstveno i originalno, i da je, samim tim, bez konkurencije. Ko su ostali, sa kakvom pričom i na kakav način su šta prezentovali - to me se ne tiče, ali znam da je način itekako bitan u celoj priči. Da li imaš putera na glavi, preko kojih si prevara do nečega došao i koliko si sebe kao čoveka srozao da bi nešto postigao... To je danas jednako važno kao i ono što stvaraš.

Foto: Privatna arhiva

Bez jakog karaktera, kako poručuješ, ništa što radiš ne vredi?

Onda si fejker, folirant, nula od čoveka. Većina naših repera su teški kompleksaši, podmukli. Koriste trule fore za koje se bolesna masa lepi, na krajnje primitivan način - pomoću psovki, najraznovrsnijeg ludila i poruka da treba biti odvratan, besprizoran, degradirati se, prodati i na kraju u tome uživati. Život im je samo bleja i kreveljenje na gajbi, umivanje mokraćom i šutiranje baba u stomak, promovisanje nerada, siledžijstva, maštanje đokice i pljuvanje po onima koji su nešto postigli na pravi način. Sve prazno, prolazno i morbidno. Peva se o markiranim stvarima, golim ribama i gangsteraju. Na kraju krajeva, svako najbolje govori o sebi kroz svoje reči i dela, ne treba ja tu ništa da dodajem. Može rep da se preseli i na Mars - uzalud, ako je ta muzika beskorisna ili samo zatupljuje i unazađuje društvo. Neverovatno mi je da i 15 godina posle "promena" imamo neke ustondirane prsotine od javnih ličnosti, pa valjda kapirate da smo zato tu gde smo. Njihove odvratne šale mogu da slušaju samo teške đankoze, ali nažalost, to nekad slušaju i deca. A ja vas pitam da li je nečija želja za popularnošću po svaku cenu važnija od mentalnog zdravlja naše dece i omladine? I gde su sad mediji i političari da osude takvo ponašanje? "Nisu oni inače takvi"... Ma nemoj, a kakvi su?

Foto: Privatna arhiva

Nastavi: Starlete su...

- Još jedna izmišljotina od koje paraziti pokušavaju da žive. Na sreću, vreme uvek pokaže ko hoće hleba preko pogače, ko bi da proda maglu da bi se dokopao popularnosti i novca.

"Toolum" sa "Narodnim travarima" je ono što je aktuelno u tvojoj karijeri. Kako publika reaguje na tvoje jezičke vratolomije uz žešće rifove?

- Na dobrom smo putu, ali ne bih da se hvalim, da ne zaličim na sve one bedne lažove i prevarante kojima je, navodno, sve što naprave uspelo. Svima su puna usta uspeha, svi veličaju sebe i svoje "projekte", pričaju o velikim posetama, odličnom prijemu kod publike, i tako jadni sebi pokušavaju da daju na značaju. Ja se pitam da li bi se u Srbiji ovako loše živelo da su svi oni stvarno uspešni ko što pričaju, i što se onda ova zemlja ne zove Švajcarska a ne Srbija. Naša najbolja preporuka je sam album i dobra svirka.

Baviš se aktivno i pisanjem, okušao si se i u filmskim vodama. Da li ti je muzika, zapravo "preuska" da se izraziš?

- Ne, nego ne volim da se ponavljam. Nisam dobar slikar, ali u ostalim umetnostima plivam gde god je to što radim primenjivo. Ako obratite pažnju, videćete da ni ono što sam radio u muzici nikad nije bilo isto. Stalno sam eksperimentisao. Meni je nezamislivo da se ponavljam jer bi to ugušilo moj umetnički opseg i širinu. Naravno da sam mogao da snimam replike "Karantina" i da me boli uvo što je narod glup, ali ne mogu tako da se bavim stvaralaštvom, pa to ti je.

Ljudi gotovo ništa ne znaju o tvom privatnom životu. Jesi li svesno još na početku karijere postavio gard u tom pogledu ili je nešto drugo u pitanju?

- Pa ja sam vudu, znači da imam magiju kojom ostavljam ljude bez daha, he,he. Šalim se. Ja u svoj privatni život pustim samo one koji su mi se iskreno i bezuslovno dali u ljubavi, prijateljstvu ili nekoj saradnji. Za takve ću se uvek boriti svim srcem, dušom, telom i kako god budem mogao. A kad primetim da neko to ne zaslužuje a gura nos u moj privatni život, kažem mu da sam psihički oboleo i da pijem Zodol, i to tri kutije za nedelju dana. Onda taj jadnik valjda ode kući i izgugla da Zodol nije lek za psihu pa mu ništa nije jasno, ili pomene to nekom i ispadne glup u društvu. Ha,ha,ha.

Foto: Privatna arhiva

Šta slušaš od regionalne scene? Šta ti je zanimljivo iz Hrvatske, Bosne...?

- Nisam nešto posebno impresioniran. Sve je uglavnom reciklaža i kopi-pejst. To što je svet globano selo ima svojih prednosti jer je dostupno sve. Ono što se pojavi na jednom imate ubrzo i na drugom kraju planete, međutim, treba obratiti pažnju da se u tome ne preteruje, jer neke stvari ipak nisu prenosive, niti se mogu tek tako iskopirati. Na primer, kad neko na Balkanu počne da svira brazilsku muziku, on će u tom regionu lakše doći do tezge i zarade samim tim što je bliži i pristupačniji sa cenom, pa organizatori događaja ne moraju da placaju muzičare da dolaze čak iz Brazila. To, međutim, nije ni blizu onog što se svira u samom Brazilu gde su ljudi odrasli i živeli s tom muzikom. Neke stvari ipak ne mogu da se uporede, i takav bend koji nešto oponaša ne moze da priđe gomili brazilskih interpretatora. Muzika se moze preneti preko "daunlouda" s kraja na kraj sveta, ali kvalitet muzičara je ipak presudan.

VOZAČI POMRAČENOG UMA UGROŽAVAJU TUĐE ŽIVOTE

Na koga bi bacio vudu?

- Na sve koji žive agresivno, bahato i nasilno, bez mere, kontrole i osećaja za okolinu i ostale ljude, kao i na one koji svojim ponašanjem provociraju nečije nasilje. Nema tu razlike, zli su i jedni i drugi, i to treba osuditi na vreme, a ne kad neko nedužan strada zbog takvih. Na primer - bahati vozači. Dobro je što država uvodi kaznenu politiku, ali je smešno kad se kaže da ih treba opomenuti da ne ugrožavaju svoj život. Po meni je mnogo gore i za najgoru kaznu je što ti vozači pomračenog uma ugrožavaju tuđe živote. Oni to rade na svoju odgovornost i, što se toga tiče, svoj život neka ugrožavaju do mile volje, tuđe živote ne smeju. Mnogo više treba da se priča o žrtvama nego o njima. Gde su pešaci koje bahati ubijaju kolima ni krive ni dužne, kad pod alkoholom ili drogom izgube kontrolu? Gde su vozači drugih kola koji isto tako stradaju? Čak se ni suvozači ne pominju, iako oni često i svesno sedaju u kola sa budalom, ili su u istom bahatom fazonu. Zar nije važnije prvo pomenuti one koji ništa nisu zgrešili a poginuše? Još ispada da treba da žalimo bezumnika što je uzeo za pravo da se otkači i nekog ubije. Pa kad je mogao sebi da da takvu slobodu da nekog ubije, treba li onda da žalimo za budaletinom? Nemojte mi reći da sa svojih dvadesetak godina nikad nigde, ni u kući ni na televiziji, ni na ulici, taj nije čuo da se u takvom stanju ne seda za volan.

Poručuješ, s tim u vezi, i da treba osuditi i pesme u kojima se promoviše alkohol i nasilje svih vrsta?

- Da, kao i vožnja 200 na sat u krivinu i prolazak kroz crveno. Aman, ljudi, mrdnite s mrtve tačke, upozorite na glavne faktore rizika kad već pričate o tome. Toliko poginulih nevinih žrtava i tolike ožalošćene porodice, njih treba pominjati a ne da brinete što neki imbecil svesno ugrožava svoj život ili izaziva nasilje na bilo koji način. Album "Toolum" upravo ukazuje na te savremene ljudske anomalije, upozorava na taj novi paket ogavnosti i ružnog lica i naličja današnjeg čoveka i tu izveštačenu masku u vidu lažnih vesti i zabluda. To je kao da imate čoveka koji ustaje rano, umiva se 25 minuta, ne puši, pije sok od ceđene pomorandže i kritikuje druge zbog higijene, a onda izađe na ulicu i izmasakrira čoveka. Iza ceđene pomorandže i umivenog lica krije se ubica. Ta nam se kultura modernog doba danas nameće, to je korov ovog društva. To su ti koji otimaju ono što im ne pripada, ponižavaju, povređuju, odbacuju, izbacuju, uslovljavaju, ne slušaju i ne poštuju nikog i ništa, nemaju empatije ni trunku i na kraju nekog ubiju...ili su zbog svega onog što čine gori od ubica iako nisu ubili, jer, nažalost, imate i one apsolutne zlikovce koji su uspeli da budu sve to u jednom. To je onaj fazon - imam ovaj život i radim s njim šta hoću, pa mogu druge da maltretiram. To su ti bezbožnici koji ne veruju u život posle smrti, a svako normalan zna i oseća da nema logike da nepravda pobedi i ostane nekažnjena, bar ne na onom svetu. Zar je logično da zlikovac iz Drugog svetskog rata doživi duboku starost negde u Argentini, umre bez posledica i ostane nekažnjen? Samo nečovek može da poveruje da je to normalno i da će na tome ostati.

Foto: Privatna arhiva

(Milan Ćunković)