Igor je došao do kuće sa dečakom kog je kasnije ubio: Porazgovarao sa komšijama, pa počinio pokolj

Dok si mali imas osecaj bezbriznosti a kad porastes imas osecaj straha i zebnje kroz zivot,shvatis kako je ovaj svet suruv ,suroviji nekad od bilo koje divlje zivotinje,nesto sto postenom i normalnom coveku nezamislivo,jednostavno stojis nemocan i posmatras sve te stvari koje se desavaju oko tebe ,tajac i tisina natera te da stavis prst na celo i da se zapitas postoji li tu odgovornost ljudska,kolektivna,odgovornost sistema ili porodice, da se neke stvari sakcionisu ni po babu ni po stricu verovatno da ovakvih ili slicnih slucajeva nebi ni bilo

Uzas nije bitno cije porjeklo. ..boze moj dragi pomozi svakom djetetu I neduznom svijetu

Тојагић је српско презиме. Несрећни деда је био Србин,мада је то скроз небитно у овој трагедији.