Planina u srcu Hercegovine uskoro postaje svetska alpinistička destinacija

Velež; Foto: WIkimedia/Mostarac

Istočno od Mostara smeštena je krečnjačka hercegovačka planina Velež, koja je ime dobila po bogu Velesu iz slavenske mitologije. Na njoj raste nekoliko endemskih vrsta koje ne rastu nigde druggde, a istovremeno krije i istorijske znamenitosti poput nekropola stećaka koje svedoče o dugom kontinuitetu prisutnosti ljudi u blizini ove planine.

Preporučujemo

Ova stenovita planina idealna je za ljubitelje alpinizma, stoga je grupa entuzijazista odlučila da upravo Velež promovišu kao svetsku alpinističku destinaciju kroz projekat "Srce Veleža".

Stenovita planina Velež, idealna za alpiniste; Foto: WIkimedia/Mario Knezović

- Ideju je pokrenuo naš ponajbolji alpinist Armin Gazić, koji je zajedno sa svojim prijateljem Srđanom Kujundžićem (oba su članovi PD Treskavica) napisao projekat "Srce Veleža", a koji je predstavljen organizaciji Ambasade Švajcarske - MarketMakersima i kao takav prihvaćen. Inače, planina Velež se nalazi u srcu Hercegovine, na području opština Mostar i Nevesinje, a njena divlja lepota je još skrivena od većine naših građana, ponajviše radi zabačenosti i nepostojanja adekvatne literature - rekao je za "Radio Sarajevo" koordinator projekta Zehrudin Isaković.

Prirodne lepote Veleža; Foto: WIkimedia/Martin Brož

Isaković je govorio o tome kakve lepote krije ova jedinstvena hercegovačka planina.

- Podno stena, u gustoj šumi nalaze se ostaci nekadašnjeg puta, koji je izgrađen u doba Austrougarske vladavine Bosnom i Hercegovinom. Ovdašnje stene nastanjuju suri orlovi, a šume medvedi i ostale divlje životinje. Najviši vrh Botin dostiže do 1969 metara nadmorske visine. Ukupni krajolik svakako zaslužuje da bude zaštićen i kategorisan kao područje od posebne državne zaštite - rekao je Isaković.

Pogled sa Veleža; Foto: WIkimedia/Mario Knezović

Šta to Velež nudi alpinistima i planinarima?

- Važno je podsetiti da je severna stena Veleža, sa svojih 13 kilometara dugačkom barijerom, jedna od najprepoznatljivijih i najvećih u čitavom regionu jugoistočne Evrope. Ta stena ima bogatu alpinističku istoriju. U njoj je već ispenjano pedesetak alpinističkih smerova. Osim Bosanaca i Hercegovaca, tu su se penjali Slovenci i Hrvati, i tako velika alpinistička imena kao što su: Stipe Božić, Edo Retelj, Muhamed Šišić, Muhamed Gafić, Mukrim Šišić, Goran Gvozderac, Željko Rudan, Boris Kovačević, Dragan Ilić, Bojan Polak, Marko Prezelj, a tim stenama sam se kao mlad alpinist penjao i sam - rekao je Isaković navodeći kako su nakon proteklog rata aktivnosti u ovoj steni zamrle.

- Naš je cilj da je vratimo u fokus alpinističke zajednice, ali i da privučemo sve one koji vole prirodu, adrenalin, planinarenje. Takođe, cilj nam je da projekat pomogne da ovo područje bude mesto održivog planinarskog turizma, važan toponim za penjače iz celog sveta - kazao je Isaković.

(Telegraf.rs/Radio Sarajevo)