Strašna ispovest mladića o ocu nasilniku: Sa 3 godine sam zaradio prvu traumu, prestao sam da pričam
Mladić iz Podgorice trpeo je nasilje 20 godina, a onda su njegovi brat i majka konačno prelomili
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Gost
A vala da napanum 20 godina i da me otac prebija bez razloga, vala bi probao da mu vratim pa nek je jaci 100 puta. Mozda gresim sa ovim ali sa 20 godina si vec momak i momcina koja moze da fizicki dosta da uradi.
Id
Imala sam isto iskustvo, sa 17 sam se udala da bi pobegla od oca nasilnika, otisla kod goreg dzelata, trpela 11god jos torturu i uzela stvar u svoke ruke, imala sam srece da uspem da sve okrenem u svoju korist i promenim muza jer nisam imala gde da se vratim, uspela sam mogu reci da sada posle 20god braka zivim u krugu porodice bez bilo kakvog maltretiranja, oca nisam krivila, jako je bolestan, suludo zvuci ali sam mu po nekad i zahvalna jer svojom strogocom me nije ubio vec ojacao. Sada cvrsto stojim na nogama, podizem svoju decu i borim se za njih a uz podrsku muza jer sam i njemu dokazala da sam jaka.....a moje nesrecno detinjstvo pokusavam da nadoknadim uz svoju decu kada ih gledam srecne i nasmejane.......zivot je cudo!
Čiča
Razumem te potpuno. Samo budi oprezan. Da ne ogrešiš dušu. Ja sam od haosa u porodici otišao od kuće u 16 g. Prvi put sam prešao kućni prag sa 27. U porodičnoj kući više nikad nisam prespavao a sad mi je skoro 60. Ipak im ništa nisam zamerao. U starosti sam ih dogledao i sahranio kao ljude. Zbog sebe. Samo vodi računa da se ne ogrešiš. A mali nisi. U tim godinama lakše je potražiti svoj put.