Kako je o manastiru Ostrog pisao Glas Crnogorca 1886: Dolaze i oni koji su se prestali zvati Srbima

Ne damo Svetinje, koje slave Božije ime, Ne damo Svetinje, jer su naše od davnine, Ne damo Svetinje, naši preci su ih digli, I sa njima do Nebeskog Carstva stigli. Svako bira kom će Carstvu da se pokloni, Da l' će Bogu il' đavolu večno služiti. Niko sreću ne nađe u tuđoj nesreći, Niti onaj ko se rug'o Božjoj Svetinji. I sila tame da nebo prekrije, Neće biti jača od sile Božije. Ne damo Svetinje, koje slave Božije ime, Ne damo Svetinje, jer su naše od davnine, Ne damo Svetinje, naši preci su ih digli, I sa njima do Nebeskog Carstva stigli. Vekovima Crkva Bož’ja biva gonjena, I za Hrista Spasitelja svoga raspeta. Teško onom ko ratuje protiv Gospoda, Takvog uvek stigne kazna, ljuta nevolja. I sila tame da nebo prekrije, Neće biti jača od sile Božije. Ne damo Svetinje, koje slave Božije ime, Ne damo Svetinje, jer su naše od davnine, Ne damo Svetinje, naši preci su ih digli, I sa njima do Nebeskog Carstva stigli.

Veliki svetitelj i brzi pomoćnik je Sv. Vasilije ostroški. Ko god ima mogućnosti trebao bi da ode i pokloni se moštima ovog velikog ugodnika Božijeg.