• 5

U Dalmaciji nema potvrđenih slučajeva korona virusa: Ima li to veze sa toplim vremenom?

U Hrvatskoj je broj obolelih porastao na 65, ali jedan deo zemlje ponaša se kao oaza

  • 5
hvar

Foto: Pixabay/ JoelleLC

Dok veći deo sveta broji nove obolele od korona virusa u stotinama, a raste i broj smrtnih slučajeva u područjima koja su proglašena žarištima zaraze, komad Hrvatske ponaša se poput oaze. Zaštićena i bez ijednog službeno potvrđenog slučaja, Dalmacija se probudila i danas, piše Slobodna dalmacija.

Temperature su prijatne, penju se negde i do 18 stepeni Celzijusovih. Međutim, ljudi nisu na ulicama, firme su zatvorene, radi se od kuće, bioskopi i pozorišta zaključala su vrata, ne sedi se po baštama. Život u Dalmaciji je stao, ali koronavirusa tu još uvek nema. Kako je to moguće?

Samoizolacija

Epidemiolog dr Diana Nonković, upravo u praznim baštama vidi nešto što bi se moglo nazvati najbližem objašnjenju zašto je to tako.

- Ljudi zasad dosta ozbiljno shvataju samoizolaciju, možda nam je to olakšavajuća okolnost ovde u Dalmaciji. Imamo jako puno slučajeva u kojima smo osobi odredili tu meru, a to naravno, znači kompletnu izolaciju i od ukućana. Preporučuje se da osoba koja je pod sumnjom od zaraze boravi u jednoj sobi, da nema baš nikakav kontakt s ostalima koji s njom stanuju. Donosi joj se hrana pred sobu, a u toaletu se veoma pazi na higijenu. Tu su vlažne maramice i dezinfekciona sredstva. I tako u periodu od četrnaest dana - objašnjava ona.

- Zasad bih rekla da to najteže pada našima mladima. Neki od njih jako teško prihvataju ove mere. Budući da im je društveni život okosnica života u globalu, ne mogu u početku shvatiti važnost samoizolacije od baš svega, od društvenog života, od ukućana... Dođu sa skijanja, s putovanja, i tvrde kako im je dobro, da su zdravi, da im nije ništa... Ne smeju zaboraviti da naše epidemiološke procene znače kako bi mogli biti nosioci virusa i tako ne samo našteti sebi, već i drugima oko sebe. Malo ih teže uverimo - dodaje ona.

Koliko se pisalo o mogućem uticaju proleća, toplijeg i vlažnijeg vremena na sprečavanje širenja zasad nezaustavljivog koronavirusa, verovatno znate i sami. Čuli ste zasigurno, barem od jedne osobe, kako će nas kiša i temperature spasiti. No tračak sumnje hrani činjenica da se virus u ovim trenucima širi i po južnoj polulopti. Zašto je to tako?

Ukratko - još se ništa sa sigurnošću ne zna. Ali, u svojim nastojanjima da objasne prirodu virusa, naučnici su objavili dosad nekoliko zanimljivih teza koje bi možda mogle dati odgovor na pitanje postavljeno na početku ovoga teksta. Zašto baš u Dalmaciji ne postoji ni jedan jedini potvrđeni slučaj zaraze? Je li virus stvarno sezonski, a stanovnici hrvatskog primorja već su na pragu proleća?

Stručnjaci povlače paralelu s gripom. Istražujući njen sezonski karakter, jer u globalu traje od oktobra do aprila, prošli su čitav niz teorija pokušavajući odgovoriti na pitanje deli li i "korona" tu karakteristiku.

hvar

Foto: Pixabay/ Dieter_G

Neki sugerišu da je to zbog činjenice da su tokom hladnijeg vremena ljudi najčešće u zatvorenom, i to veći broj njih. Radne organizacije, kafići i restorani, sva mesta koja okupljaju veći broj pojedinaca, a gde se, uz to, i greje pa je vazduh isušen, postaju leglo zaraze. Hladni, suvi vazduh pomaže, tvrde neki, virusima da ostanu aktivni i da "putuju" vazduhom ukoliko ste u blizini zaražene osobe, prenosi National Geographic.

Jedno od prvih istraživanja o klimatološkim uticajima koji bi mogli imati ulogu u prenosu zaraze donosi zanimljive podatke. Uz visoke temperature i visoki udeo vlage u vazduhu, grip se u potpunosti prestaje širiti. Topliji vazduh čuva više vlage, a ona sprečava neke viruse da se šire koliko bi to mogli na suvome vazduhu. U vlažnim uslovima, sićušne izlučevine pljuvačke, kašljanja i kijanja kupe vlagu iz vazduha i padaju na tlo, budući da postaju preteške, pa ih ljudi teže i "pokupe".

istraživanja van laboratorija potvrđuju ove pretpostavke, iako neke tropske regije imaju veći postotak obolelih od gripa tokom kišne sezone, a tu je razlog ponovno okupljanje u zatvorenim prostorima.

Jedna od hipoteza je i kako nizak nivo vlažnosti u vazduhu, koja se događa najčešće zimi, prirodno ili grejanjem koje dosta isušuje, može poremetiti funkciju sline u nosu, koju ljudsko telo koristi kako bi zadržalo strane čestice poput virusa i bakterija vani. Hladni, suvi vazduh podrazumeva i da je inače gusta slina suša, stoga i manje učinkovita u tom svom zadatku.

Ian Lipkin, direktor Centra za infekcije i imunitet na univerzitetu Kolumbija, tvrdi kako bi koronaviruse koji su preneseni na površine moglo oštetiti i sunčevo zračenje kojeg ima znatno manje tokom zimskih meseci.

- UV zračenje razbija nukleinsku kiselinu. Gotovo da sterilizuje površine. Ako ste napolju, generalno ste na području koje je čišće od bilo kojeg unutrašnjeg, upravo zbog zračenja - tvrdi, uz objašnjenje kako se UV svetlo koristi i u bolnicama za sterilizaciju opreme.

No iako se svi spomenuti podaci kreću u smeru da bi i ovaj koronavirus mogao biti "sezonski", nijedan stručnjak neće tu tvrdnju izložiti sa stopostotnom tačnošću. Uzimajući u obzir mutacije i trenutni način širenja, prerano je za donošenje konačnog zaključka.

- Ako pitate kako klimatski uslovi utiču na širenje virusa, niko vam neće dati konačan odgovor. No ako postavite pitanje štiti li vas vaša sluznica, on je svakako potvrdan - kaže dr sc Gordan Lauc, vođa naučne jedinice za istraživanje u glikoznanosti na Farmaceutsko-biohemijskom fakultetu u Zagrebu.

- Sluznica sadrži veliki sloj mucina, posebnih proteina koji love viruse. Znate da vas, udišete li suvi vazduh grlo počinje peckati. Upravo zato što je isušena mukozna barijera. A ono u šta smo trenutno sigurni je da suvi vazduh pogoduje virusima, no jedna je stvar kako se on ponaša u vazduhu. Pitanje je, ponovo, šta se događa s virusom koji ste udahnuli u nos?

Na pitanje zašto još nema potvrđenog slučaja u Dalmaciji ne može dati precizan odgovor.

- Nema nijedan potvrđen slučaj, no nešto ih možda i ima. Ne možemo znati sa sigurnošću dok ne uvedu testiranja. Svakako, jednom kad nastupi prestanak grejanja, i ljudi manje borave u grupama, u zatvorenim prostorijama isušenog vadzuha, ređe se prenosi i zaraza. Ne zaboravite da je sluznica vaša temeljna biološka barijera, koja ne sme biti isušena. Možete lagano pijuckati tokom dana i boraviti na svežem vazduhu kako biste je sačuvali vlažnom - dodao je on.

Video: Kako da olakšamo sebi izolaciju tokom pandemije?

(Telegraf.rs)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Pravednik

    Zato što su Dalmatinci poseban soj ljudi, i Bog je razbio kalup kada ih je napravio... Visoki, krupni, vredni, radni, na ostrvima zamalo nisam dobio batine kada sam ih nazvao Hrvatima... To je soj za sebe, prilično zatvorenog tipa, ali porodično stablo znaju X kolena unazad i veoma se poštuju međusobno... Pričam za Pašman i Ugljan, za ostalo nemam pojma...

  • Bsn

    Pa u Iranu je 30+ pa imaju previse

  • Nile

    To ima veze sa tim da je Dalmacija odmah prekinula sve brodske i katamaranske veze sa Italijom i svako ko ide tamo odmah završi u izolaciji šta znači da je u pitanju samo slušanje stručnjaka i disciplina. Toplo vreme pomaže da se virus sporije širi ali ga ne zaustavlja.

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima