Komšije smislile ubistvo 130 ljudi: Jama u kojoj su leševi bila je puna smeća i neeksplodiranih mina

Izvrsioci ovih strasnih ustaskih zlocina nad Srbima, decenijama su bili bez imena i prezimena. Njihovo ime, ustase, se nije smelo izgovarati, a zrtve su bile osudjene na cutanje i zaborav. Ako bi se zlocin katkad i pomenuo, govorilo se neodredjeno, kao o zlocinu koji je pocinio "okupator i njegove sluge", bez imenovanja ko su bile te " sluge okupatora". Mnoge jame su zabetonirane, kako bi se zatrlo secanje. Negde oko 1790. godine, moj predak, Manojlo Dukic, svestenik, iz sela Korita, kod Gackog, u Hercegovini, doselio se u Macvu, u selo Klenje. Danas se njegovi potomci prezivaju Popovici, jer je familija Dukic, pocevsi od Manojla, dala sest generacija pravoslavnih svestenika u nizu, sa oca na sina. Da je nas predak ostao u svom zavicaju, mozda bi i njegovi potomci zavrsili na dnu Koritske jame. Moj Otac, koji je 1991. godine uradio rodoslov nase familije Dukica-Popovica, imao je zelju da obidje selo Korita, kod Gackog, odakle smo poreklom, ali su ga rat i prerana smrt sprecili da sazna da li u Koritima jos ima Dukica, koji slave Lazarevu subotu.

Strašno ni oprostiti ni zaboraviti tako nešto

Шта су Срби преузели по том питању по завршетку рата обзиром да су били на победничкој страни ... ОПРОСТИЛИ ! ? Толико о људскости на Балкану...

Не заборавити ко нам је вечни непријатељ, не заборавити страшне и непојмљиве злочине, јер тај народ се није ни покајао ни постидео, већ се поносе својим неделима!