U javnim kuhinjama hrani se misica, pevač i magistar: Tužne priče iz Banjaluke slamaju srce

Ovo u mojoj dragoj Yugi je bilo samo u filmu, vjecno Yugosloven i uz Tita i NOB

Vremena su teska, a sigurno dolaze jos teza. Treba dobro razmisliti sta i kako dalje. Na primer prodati imovinu koja ima vrednost I kupiti nesto jeftinije, deliti ono sto imamo sa ljudima u slucnoj situaciji....I slicno. Ovde u Kanadi imam primer 4 penzionerke koje su prodale kuce I stanove I zive zajedno u cetvorosobnoj kuci deleci troskove, preseliti se u jeftiniji grad ili selo, .......shvatiti da nece brzo doci bolja vremena. Ima dobrih ili manje dobrih resenja samo treba razmisliti I krenuti u akciju. Najgore je sedeti I cekati.

Roditelji koji stede svoju decu i bivse muzeve pijance i bivsi borci za otadzbinu. Zbog sentimentalnosti covek nastrada. Da nemam sina koji brine o meni i ja bih bila u jos goroj situaciji od njih, ali ja sam njega vaspitala da bude dobar covek.

Moja očevina nadomak Banjaluke zjapi prazna,zemlja, šuma, kuća, pola sela prazno i pusto ,al neće niko na selo da radi,lakše im u gradu gladovati.

Ovoj misici se sinovi pretrgose e bruka,eto sta ostane kad ljepota prodje djevojke mislite o tome

Sto bi rekao Bora Corba "Cemer smrt i jad"

kad bi svi bili siti ko bi radio za site. narod nema leba da jede dajte im kolača

Sit gladnom neveruje.

A gde su oni koje još drži ponos i dostojanstvo a isto su u stanju socijalne potrebe !

Neko...nije...isplivali ovi koji se bolje "snalaze"...

E muke,jako tuzan tekst.Tuzan je zato sto je previse realan.Surova realnost,koja ce po mom misljenju biti jos gora.Nisam pesimista,nego realista(ako postoji)teska vremena.Zao mi je ljudi koji su zasluzili da se zale,al da je drzave ne bi ni dospijeli do ove situacije.

Ko bi gore, sad je dolje...