• 2

"Kako smo? Život u Hrvatskoj u doba korone": Četvrtina u depresiji, posebno ugroženi mladi i žene

Na skali od 1-10 zadovoljstvo životom ocenjuju ocenom 6,8 - a optimizam u pogledu budućnosti ocenom 6,3

  • 2
foto Pixabay

foto Pixabay

U Hrvatskoj se 40 odsto građana oseća psihički iscrpljenim od pandemije korona virusa, a telesno 22 odsto, dok se 35 odsto oseća istrošenim od borbe s pandemijom, pokazuju rezultati istraživanja koje je sprovela grupa "Covidovih 13" .

Prema studiji pod nazivom "Kako smo? Život u Hrvatskoj u doba korone", oko 25 odsto građana izjasnilo se da oseća jaku ili izrazito jaku depresiju, anksioznost i stres.

Podložniji iscrpljenosti i psihičkim smetnjama su mladi, žene, siromašniji građani i oni koji su ranije imali neke psihičke poteškoće.

Skoro 50 odsto učesnika istraživanja ima značajno narušen kvalitet spavanja, a 20 odsto bar povremeno koristi tablete za spavanje.

Svaka treća osoba manje je zadovoljna svojim seksualnim odnosima i smatra ih lošijima nego na početku pandemije.

Građani su umereno zadovoljni životom i osrednje optimistični u pogledu budućnosti.

Na skali od 1-10 zadovoljstvo životom ocenjuju ocenom 6,8, a optimizam u pogledu budućnosti ocjenom 6,3.

Silueta muškarca kako plače, tuga, depresija,  sedi kod prozora, kontras emocije, emocija

Foto: Shutterstock

Dve trećine učesnika ankete, odnosno 66,7 odsto ocenjuje da se dobro prilagođava drugačijem načinu života. Svaki peti dečak i svaka treća devojčica školskog uzrasta ima teškoće sa psihičkim zdravljem.

Većina učenika, 65 odsto, izjavila je da im je život sada lošiji nego pre pandemije, a nastava na daljinu im teže pada od nastave u učionici, prenosi Index.hr.

Tri četvrtine studenata se brine zbog pogoršanja svog psihičkog zdravlja uzrokovanog stresom i telesnog zdravlja koji je psoledica dugotrajnog sedenja i gledanja u ekran.

Skoro 70 odsto je zabrinuto da li će steći odgovarajuće znanje za buduće zanimanje, a 12 odsto je potražilo psihološku pomoć tokom pandemije.

Zaposleni smatraju da poslodavci pokazuju visok nivo brige o njihovoj zdravstvenoj bezbednosti, ali da manje brinu o njihovom profesionalnom rastu.

Siromaštvo i financijske teškoće najsnažniji su faktor psihičkog zdravlja zaposlenih, a ključni radnici su više opterećeni poslom od ostalih.

Građani se većinom slažu s merama Kriznog štaba, a pozitivniji stav prema zvaničnim merama povezan je s boljim psihičkim zdravljem, višim optimizmom i višim stepenom kvaliteta života.

Skoro 80 odsto učesnika ankete smatra da postoje dvostruki standardi u vezi sa pridržavanjem mera.

Oni koji smatraju da su mere nejasne, preterano restriktivne i da ne važe za sve pođednako kažu da imaju više simptoma narušenog psihičkog zdravlja i niži kvalitet života.

Istraživanje je sprovela grupa od 13 psihologa s Odseka za psihologiju Filozofskog fakulteta u Zagrebu i Zdravstvenog univerziteta Zagreb.

U istraživanju je učestvovalo više od 2.600 osoba od 18 do 94 godine i više od 1.400 učenika od 1. razreda osnovne do 4. razreda srednje škole.

Podaci su prikupljeni preko online ankete tokom novembra i decembra 2020. godine.

Video: Posle ovog videa svi idemo u šetnju bar pola sata

(Telegraf.rs)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Jura pokatoliceni srbin

    Ja mislim da ih je vise

  • Iskreno

    Evo probudili me košmari u 03:50 jutros. Posledica stresa od pandemije.😩

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima