• 0

Zanimljiv posetilac šetkao se noću ulicama Daruvara

Inače, dabar je strogo zaštićena vrsta u Republici Hrvatskoj.

  • 0
Sremska Mitrovica, dabar

Foto: Shutterstock

Daruvarčani koji su ovog vikenda šetali gradom, imali su prilike videti dabra kako bezbrižno hoda strogim centrom Daruvara.

Sudeći prema snimcima, ljudi ga uopšte nisu zanimali, više se koncentrisao na svetla izloga i prazne terase, piše Mojportal.hr.

Jedna od građanki koja je uspela snimiti bliski susret s dabrom usred Daruvara je Nikolina Valečić.

- U subotu oko jedan sat u noći, nakon završene smene, ugledala sam dabra kako šeta po centru i odlučila sam snimiti jer se takav događaj ne viđa često. Uputio se prema haustoru između Star Caffea i Techno shopa, pa se vratio u haustor kod trgovine M&G-a. N

akon toga nastavila sam putem prema svojoj kući, a dabar se ponovno pojavio ispred mene kod gradske pijace i produžio prema parku. Inače dabrovi su biljojedi, tako da nije poznato zašto je šetao po centru jer hranu sigurno nije tražio - rekla je Daruvarčanka Nikolina Valečić.

Daruvarski veterinar Miroslav Pilat rekao je da ovo nije nikakvo čudo.

- Ne čudi me to uopšte. Dabrova ima u reci Toplici, doduše ne u samom gradu, ali ih ima. Na ovom području najviše ih ima u Končanici. Znam da tamo na ribnjacima prave velike štete. No, građani se ne moraju bojati ovog dabra koji je očito zalutao i koji se verovatno već vratio odakle je i došao. On se hrani grančicama i korom od stabala tako da mu ništa što je mogao naći u centru Daruvara nije bilo zanimljivo.

Dabrovi su nekad bili vrlo rasprostranjena vrsta glodarau celoj Evropi pa tako i u Hrvatskoj. Međutim, ta vrsta glodara je gotovo iskorijenjena radi nekontroliranog lova zbog kvalitetnog krzna, mesa i ulja kastorium. Te životinje koje su krajem 19. veka izumrle na području Hrvatske, projektom "Dabar u Hrvatskoj" iz 1996. godine ponovo su vraćene u našu državu. Obično imaju tri do četiri mladunca, a izgleda da im u Hrvatskoj toliko godi jer ih znaju imati i po sedmoro. Danas su zato prenastanjeni, navodi se.

Prema nekim procjenama, njihova populacija od tada je narasla do gotovo deset hiljada jedinki. Proširile su se i na Sloveniju, BiH, Mađarsku te Austriju, gde su takođe u jednom periodu bile nestale.

I dok nauka i ekolozi oporavak dabrova smatraju čudom, poljoprivrednici ih u nekim krajevima drže već elementarnom nepogodom jer za gradnju i metar i po visokih brana pustoše i obližnja kukuruzišta, voćnjake i ostalo drveće uz vodu.

Dabar je inače strogo zaštićena vrsta u Republici Hrvatskoj. Za nezakoniti lov dabra kazna je 50.000 do 100.000 kuna za pravnu, te 7000 do 10.000 kuna za fizičku osobu.

Video: Da li je sladak? DA BRE

(Telegraf.rs)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima