Varhelji radi na ukidanju zakona o zabrani negiranja genocida: Sankcijama Dodiku se protiv Zagreb i Ljubljana?

Foto: Tanjug/Rade Prelić

Dok mediji pišu kako se evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji uključio u napore za poništenje zakona o kažnjavanju negiranja genocida u BiH, iz EU uveravaju da "nema nikakvih promena u stavu Evropske unije" i da "u Evropi nema mesta za negiranje genocida u Srebrenici, relativizaciji zločina i glorifikaciji ratnih zločina".

Britanski Guardian piše kako postoji transkript razgovora koje je u Sarajevu imao komesar za proširenje iz kojeg se vidi da je on ocenio Inckov zakon kao razlog sadašnje političke krize u BiH.

Preporučujemo

Prema istom izvoru, zvaničnici EU privatno zaključuju da izmene Kaznenog zakona BiH, kojim se zabranjuje negiranje genocida u Srebrenici, predstavlja opasnost za mir u regionu. Guardian dalje piše kako međunarodna zajednica osuđuje poteze vođe bosanskih Srba Milorada Dodika, ali Varhelji krivicu za krizu prebacuje na bivšeg visokog predstavnika Valentina Incka.

- Iako se Inckov zakon ne može osporiti s pravnog gledišta, problematična je činjenica da je on nametnut poslednjeg dana njegovog mandata. Pogotovo ako je to tako važna odluka, onda je trebalo da bude zasnovana na temeljnoj debati u koju bi bili uključeni svi. Sada je pitanje kako to ispraviti - citirao je britanski list Varheljija šta je rekao na sastanku 25. novembra.

Guardian piše da je Varhelji blizak mađarskom premijeru Viktoru Orbanu. Isti dan kad je Guardian objavio ovaj tekst, puno je reakcija izazvao i twit portparola mađarske vlade Lasla Kovača koji, citirajući Orbana, kaže da je problem u BiH "kako integrisati državu s dva miliona muslimana". Orban sve više preuzima ulogu jednog od vodećih desničara u Evropskoj uniji. Svojom politikom protiv migranata prkosi zakonima EU, pa i odlukama Suda Evropske unije.

Mađarska je država koja se u telima EU, prema diplomatskim izvorima, najviše suprotstavlja idejama o sankcijama protiv Milorada Dodika koje je predložila i Nemačka.

Podsetimo, nedavno je Orban rekao da se njegova vlada protivi predlogu Nemačke da se lideru bosanskih Srba Miloradu Dodiku uvedu sankcije, jer bi, kaže, takav potez dodatno narušio stabilnost Zapadnog Balkana.

Uz Mađarsku, diplomatski izvori kao državu koja ne želi sankcije protiv Dodika spominju i Sloveniju i Hrvatsku, piše Jutarnji. Nemačka i neke druge države EU zalažu se da se mehanizmi sankcionisanja pojedinaca koji su prepreka miru, koje EU već ima, primene i protiv Dodika nakon što je on pokrenuo postupke o napuštanju zajedničkih državnih institucija u BiH.

O Varheljiju su mediji i ranije pisali kako je "posebno jednostran" kada je u pitanju Srbija te da "pritiska službe Evropske komisije da poboljšavaju izveštaje o Srbiji".

Bivši visoki međunarodni predstavnik u BiH Valentin Incko je pred kraj svog mandata doneo zakon kojim se kažnjava negiranje genocida, što je izazvalo reakcije u Republici Srpskoj.

Sada u EU kažu kako pozivaju sve lidere u BiH da rade na promovisanju pomirenja i prevladavanju podela iz ratne prošlosti. U tom smeru, kažu u EU, treba izbegavati bilo kakvo negiranje genocida i dovođenja u pitanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Bosne i Hercegovine.

- Naš je stav o Srebrenici i negiranju genocida jasan. Kao što su na 26. godišnjicu Srebrenice rekli visoki predstavnik Žozep Borelj i komesar Varhelji, u Evropi nema mesta za negiranje genocida, revizionizam ili veličanje ratnih zločinaca što je u suprotnosti s temeljnim evropskim vrednostima. Međunarodni sudovi, domaći sudovi u Bosni i Hercegovini i susednim državama moraju da nastave da pružaju pravdu za sve žrtve ratnih zločina, zločina protiv čovečnosti i genocida, kao i članovima njihovih porodica. Mir se može graditi samo uz pravdu. Ne sme biti nekažnjivosti - iznela je stav Evropske komisije portparolka Ana Pisonero.

(Telegraf.rs)