"Ko u ovoj zemlji zaboravi 27. februar 1993. i stanicu Štrpci odustao je od budućnosti": 3 decenije od zločina

Foto: Profimedia/ELVIS BARUKCIC/AFP

Pre trideset godina, 27. februara 1993. godine, dogodio se zločin otmice u stanici Štrpci. Tog dana iz voza koji je zaustavljen na stanici Štrpci na pruzi Beograd – Bar, izvedeno je 19 (prema drugim navodima 20) osoba, koje su potom nestale.

Brzi voz broj 671 krenuo je tog 27. februara iz Beograda nešto posle 11 sati, put Bara. Kompozicija u kojoj se nalazilo osam vagona, sa više stotina putnika, zaustavljena je u stanici Štrpci, neplanirano.

Preporučujemo

Brzi voz uobičajeno, po redu vožnje, nije se zaustavljao na toj stanici. Toga dana, međutim, naoružani ljudi primorali su otpravnika vozova u stanici da zaustavi kompoziciju.

Štrpci su naseljeno mesto u opštini Rudo, Bosna i Hercegovina. Od Višegrada su udaljeni tridesetak kilometara, vazdušnim putem udaljenost je otprilike trećinu manja. Pruga Beograd – Bar kroz BiH prolazi nepunih devet kilometara.

Naoružani ljudi ušli su potom u voz i započeli legitimisanje putnika.

Otmičari, pripadnici paravojne grupe poznate kao "Osvetnici", pregledali su dokumenta putnika i iz voza izveli 19 (ili 20) osoba.

Iz voza je tada izvedeno 18 lica koja su imala muslimanska imena. Takođe i Tomo Buzov, koji je pokušao da zaštiti one koji su izvođeni iz voza. Buzov je inače bio penzionisani oficir JNA, nastanjen u Beogradu. Prema svedočenju, dvadeseta izvedena osoba bila je afričkog ili azijskog porekla.

Otmica se dogodila oko 16.30. Među putnicima u vozu nalazili su se i pripadnici MUP-a Srbije zaduženi za obezbeđenje kompozicije. Nisu pokušali da spreče otmicu.

Svi izvedeni smešteni su u kamion i dovezeni u selo Prelovo, nedaleko od Višegrada. Koliko se zna, u školi u tom mestu, u fiskulturnoj sali, oni su pretreseni, opljačkani, zlostavljani.

Odvezeni su potom na obalu Drine u mesto Mušići, gde su pobijeni, iste večeri. Tela su pobacana u Drinu. Prema svedočenjima deo žrtva je streljan na zidu brane Hidroelektrane Višegrad.

Ubijeni su: Esad Kapetanović (19) radnik preduzeća Rad, Beograd; Ilijaz Ličina (43) zaposlen u preduzeću Ratko Mitrović, Beograd; Fehim Bakija (43) radnik firme Planum, Beograd; Šećo Softć (48) radnik ŽTP Beograd; Rifet Husović (26), radio je u Bijelom Polju; Ismet Babačić (30) zaposlen u Podgorici; Halil Zupčević (49) izbeglica iz Trebinja; Adem Alomerović (59) radnik Rakete, Prijepolje; Rasim Ćorić (40) radnik reduzeća Limka, Prijepolje; Fikret Memetović (40) zaposlen u ŽTP Beograd; Favzija Zeković (54) privatnik, Kraljevo; Nijazim Kajević (30) radnik pošte, Priboj; Muhedin Hanić (27) zaposlen u firmi Zmaj, Beograd; Safet Preljević (22) radnik u Beogradu; Džafer Topuzović (55) radnik Planuma, Prijepolje; Jusuf Rastoder (45) zaposlen u Beogradu; Zvezdan Zuličić (23) izbeglica iz Sarajeva, student; Sead Đečević (16) učenik iz Bara. Kao i Tomo Buzov (53), vojni penzioner, rodom iz Kaštela, Dalmacija. Dvadeseta žrtva, čiji identitet nije razjašnjen, prema svedočenjima, bila je afričkog ili azijskog porekla.

Na spomen obeležju podignutom u Prijepolju žrtvama otetim u stanici Štrpce, nalazi se tekst, epitaf: "Ko u ovoj zemlji zaboravi 27. februar 1993. i stanicu Štrpci odustao je od budućnosti".

Čelnik paravojne grupe poznate kao "Osvetnici" bio je Milan Lukić, rodom iz Rujišta kod Višegrada. Do rata u Bosni bio je milicioner. Uhapšen je avgusta 2005, u Buenos Airesu, Argentina. Haški tribunal jula 2009. osudio ga je na doživotnu robiju. U Hagu mu inače nije suđeno zbog slučaja Štrpci.

Posmrtni ostaci četiri žrtve pronađeni su godinama kasnije. Prvo, krajem 2009, Halila Zupčevića, godinu potom i Jusufa Rastodera, Rasima Ćorića i Ilijaza Ličine. Ostaci drugih žrtava nisu pronađeni.

Tokom suđenja Nebojši Ranisavljeviću pred Višim sudom u Bijelom Polju 2002. godine, utvrđeno je da je grupa pripadnika paravojne formacije iz Višegrada, predvođena Milanom Lukićem, 27. februara 1993. zaustavila voz i iz njega izvela 18 Muslimana i jednog Hrvata, koje su potom sproveli do sela Prelov, da bi ih potom pobili.

Mićo Jovičić, sporazumno je, novembra 2016, priznao krivicu pred sudom BiH zbog učešća u zločinu u slučaju Štrpci. Osuđen je na pet godina.

Viši sud u Beogradu izrekao je 7. februara ove 2023. godine, ukupno 35 godina zatvora za četiri optužena lica u predmetu Štrpci. Gojko Lukić, Dušan Vasiljević i Jovan Lipovac osuđeni su na po 10 godina, dok je Dragana Đekić osuđena na pet godina. Kazna im je izrečena na osnovu krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva. Postupak je vođen na osnovu optužnice iz marta 2015. godine.

Sud u Sarajevu, BiH, oktobra 2022. godine, izrekao je po 13 godina zatvora zbog ratnog zločina u slučaju Štrpci, Obradu i Novaku Polugi, Radojici Ristiću, Petku Inđiću, Miodragu Mitrašinoviću, Draganu Šekoviću i Oliveru Krsmanoviću. Januara ove 2023, Sud BiH osudio je Bobana Inđića na 15 godina, na osnovu iste optužnice.

(Telegraf.rs)