Nastavak kampanje besplatnih preventivnih pregleda kože: Ovo su svi detalji

Pitanja o riziku od melanoma, koje su najugroženije grupe i načini borbe protiv bolesti kože su bile glavne teme na konferenciji za medije održanoj na Vojnomedicinskoj akademiji u okviru kampanje preventivnih pregleda kože, Euromelanoma 2026. Ova kampanja postoji od 1999. godine i aktivna je u 33 zemlje. Njen cilj je podizanje svesti o prevenciji, ranom otkrivanju i lečenju raka kože. Ove godine fokus je na razotkrivanju mitova o UV zračenju uz naglašavanje važnosti prevencije i rane detekcije raka kože, kao i edukacije dece i roditelja o pravilnoj zaštiti od sunca.

Na njoj su govorili najveći srpski stručnjaci u tom polju: nacionalni koordinator kampanje Euromelanom u Srbiji prim. dr sc. Miroslav Dinić, načelnica Klinike za kožne i polne bolesti VMA prof. dr Tatjana Radević i predsednica Udruženja dermatovenerologa Srbije prof. dr Danica Tiodorović.

Prim. dr sc. Miroslav Dinić je kratko predstavio ovogodišnju kampanju, odnosno kapacitete pod kojima će ove godine funkcionisati.

- Ove godine, u okviru kampanje borbe protiv raka kože, organizovani su besplatni preventivni dermatološki, odnosno dermoskopski pregledi stanovništva u 23 grada i mesta, sa 47 ustanova, što civilnih, što privatnih, od kojih su tri vojnomedicinske ustanove. Opredeljeno je 1.580 termina za preglede i učestvovaće čak 148 dermatologa. Taj dan je ponedeljak, 18. maj. Prethodno će jedna polovina građana moći preko sajta "Euromelanoma Srbija" da zakaže taj pregled, a druga polovina će zakazati pregled preko kol-centra, sa broja o kome ćete biti obavešteni, od ponedeljka 11. maja do četvrtka 14. maja - objasnio je prim. dr sc. Dinić.

On je istakao da su ovi pregledi samo "kap u moru potreba" i da če, uprkos svim preduzetim merama, do 2050. godine broj tumora kože povećati u celoj Evropi za čak 40%.

- Ono što možemo da uradimo, pored ovog neposrednog pomaganja ljudima i konkretnim pregledima, ovog puta će se ta borba voditi preko društvenih mreža, zato što su one, nažalost, najveći izvor dezinformacija i ohrabrivanja, mogu slobodno reći, jednog suludog ponašanja, a to je da se adolescenti u najosetljivijem uzrastu, podstiču da svesno gore na suncu, takođe i da ne koriste mere zaštite od sunca, a to kasnije koža svakako ispostavi u vidu računa koji se zove tumor kože - zaključio je prim. dr sc Dinić.

Prof. dr Tatjana Radević je podsetila da je rak kože jedan od najopasnijih oblika raka, te su cifre koje je predstavila jasno ilustrovale da ovo nije problem samo građana Srbije, već da se radi o pitanju na koje se traži rešenje na globalnom nivou.

- Svi mi koji se zapravo bavimo melanomom suočeni smo sa povećanim brojem obolelih od melanoma, koji predstavlja najagresivniji oblik raka kože, gde se godišnje u svetu zabeleži 332.000 novoobolelih slučajeva i 59.000 ljudi umre od melanoma. U Evropi godišnje beležimo 150.000 novoobolelih slučajeva i preko 26.000 ljudi takođe svake godine umre - istakla je prof. dr Radević.

Ipak, zahvaljujući boljom tehnologijom kojom stručnjaci sada raspolažu, kao i povećanom svešću koju pacijenti imaju u odnosu na periode od pre nekoliko decenija, ovaj oblik raka se lakše preventuje i lakše leči.

- Što se tiče epidemiologije melanoma u Srbiji, tokom 2024. godine registrovano je 786 novoobolelih osoba i iste godine je umrlo 292 osobe. Obolevanje i umiranje su češći kod muškaraca u odnosu na žene i to se može objasniti time što se muškarci, pre svega, češće izlažu suncu bez zaštite, slabije pregledaju svoju kožu, kasnije se javljaju lekaru i samim tim se kod njih melanom detektuje u uznapredovaloj fazi - rekla je prof. dr Radenović i dodala:

- Stanovništvo se značajno izlaže suncu, zbog čega je melanom sve učestaliji, i to posebno kod mlađih odraslih osoba koje se izlažu prirodnim ili veštačkim izvorima zračenja, kao što je solarijum, što je, kao što sam rekla, najznačajniji faktor rizika za nastanak melanoma. U ovom periodu od 2016. do 2022. godine primećen je i pad broja umrlih od melanoma, što se može objasniti time što se danas melanom detektuje u ranijoj fazi bolesti, pa ima i bolju prognozu, ali mnogo značajniji faktor jeste napredak u lečenju melanoma, a to je primena imunoonkološke i ciljane terapije koje su značajno produžile preživljavanje pacijenata, tako da ovi pacijenti danas duže žive - izjavila je prof. dr Radević.

Čak i za onkološke pacijente koji se nalaze u poodmaklim stadijumima, u poslednjim decenijama, postoje načini obuzdavanja bolesti terapijom, ali da je neophodan još koji korak da bi ta terapija zaista bila na željenom nivou.

- Što se tiče aktuelnog lečenja pacijenata sa melanomom, znamo da je u poslednje dve decenije došlo do značajnog napretka u lečenju primenom imunoonkološke i ciljane terapije koje su produžile preživljavanje i značajno unapredile kvalitet života naših pacijenata. Tako da već deceniju, od januara 2017. godine, pacijenti u Srbiji kod kojih je došlo do toga da se bolest proširila na udaljene organe, imaju mogućnost primene imunoterapije ili kombinovane ciljane terapije lekovima koji pokazuju značajnu efikasnost i aktivnost u borbi protiv tumora. Ali upravo su ovi pacijenti grupa kojima nedostaje još jedan lek da bi kombinovana imunoonkološka terapija bila još efikasnija i da bi se lečenje usaglasilo sa svim svetskim, evropskim, kao i nacionalnim vodičem, čije se novo izdanje očekuje u narednim mesecima - rekla je prof. dr Radević.

Prof. dr Danica Tiodorović se složila sa svojim kolegama i još jednom podsetila da su mladi, u uzrastu od 20 do 39 godina, ti koji su najugroženiji. Stoga je apelovala i na roditelje da se zainteresuju za ovu temu.

- Čuli smo i od primarijusa Dinića i od profesorke Radenović da incidenca melanoma, kao najmalignijeg tumora kože, beleži drastičan porast poslednjih godina. Mi to vidimo i u svakodnevnom radu u našim ambulantama. Ono na šta stalno skrećemo pažnju jeste da je mnogo veći broj dijagnostikovanih kako melanoma kao najmalignijeg tumora kože, tako i nemelanomskih karcinoma kože. Ono što jeste zabrinjavajuće jeste sve mlađa populacija. Znači, imamo mlade osobe mlađe od 30 godina, a na kraju imamo i pedijatrijsku populaciju. Zato negde uvek ide alarm i mlađim ljudima i roditeljima, ukoliko primete promenu na koži koja se menja, iako se radi o pedijatrijskoj populaciji, da se jave dermatologu na dermoskopski pregled - istakla je prof. dr Danica Tiodorović.

Ona je govorila i o već preduzetim akcijama, kao i podršci koje uživaju od strane Ministartsva zdravlja. Te akcije su imale veoma važne rezultate i nema sumnje da su spasile mnoge živote.

- Podelili smo i besplatnu dermoskopsku knjigu "Praktična dermoskopija", koja može biti primenljiva svim dermatolozima u svakodnevnom radu. Od aktivnosti Udruženja dermatovenerologa Srbije, spomenula bih da smo po prvi put, pored aktivnosti "Euromelanoma", 2023. godine krenuli sa besplatnim preventivnim pregledima u regijama gde nema dovoljno dermatologa. Tada u manjem obimu, a 2024. godine u mnogo većem obimu. Samo par informacija koliko su ove akcije zaista bitne, značajne i važne, govori činjenica da smo u toj akciji dijagnostikovali 32 melanoma, 91 bazocelularni karcinom, 31 planocelularni karcinom i preko 120 atipičnih mladeža. To govori o važnosti ovakvih akcija i da zapravo preventivni pregled treba biti dostupan svima. Upravo zbog toga, Udruženje dermatovenerologa Srbije kreće ove godine u još obimniju aktivnost u smislu besplatnih preventivnih pregleda, uz podršku Ministarstva zdravlja, u regijama širom Srbije gde nema dovoljno dermatologa, u želji zapravo da preventivni dermoskopski pregledi budu dostupni svim građanima Srbije - istakla je prof. dr Tiodorović.

Najavila je da će datumi besplatnih pregleda biti objavljeni uskoro i pozvala građane da učestvuju u što većem broju i dođu, jer je prevencija izuzetno važna po ovom pitanju.

- Tačne datume i mesta objavićemo u narednim nedeljama, a akcije će trajati od juna do oktobra. Zaista želimo da to rasporedimo i tokom letnjih meseci jer znamo da je tada negde najpraktičnije obaviti te besplatne preglede. Ponovo ću reći da će u tim akcijama biti uključeni dermatolozi koji su vrhunski u oblasti dermoskopije, eksperti će obavljati i ove godine preglede. I ono što uvek negde zahvaljujem dermatolozima, ta akcija je potpuno volonterska, dermatolozi rade besplatno. Ovom prilikom bih negde pozvala sve građane da se u što većem broju odazovu ovim pregledima, jer znamo da rana dijagnostika karcinoma kože zaista spasava život i negde smo svi tu da brinemo o zdravlju - zaključila je prof. dr Tiodorović

(Telegraf.rs)