Boško i Admira umrli su zagrljeni: Prošlo je 30 godina od tragične smrti sarajevskog Romea i Julije
Posle rata, po želji njihovih roditelja sahranjeni su u zajedničkoj grobnici u Sarajevu
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
123
Ma kakva Julija, Ma kakav Romeo, niko se nije tako voleo, i nikada niko nece, sve dok Miljacka reka tece...
salko
Svasta je Sarajevo prezivjelo.Kad se samo sjetimo komandi kako treba ,tuci Velusice jel tamo ima malo srba,?!!ali dobro je ispalo na kraju,kao u onoj pjesmi,Sarajevo ce biti,sve drugo ce proci,...
FANTOM(68)
Na žalost meci ne biraju veru ni naciju. Bio sam prisutan na skupu ispred Skupštine BiH zajedno sa studentima iz Neđarića kada je počela pucnjava ispred hotela Holidej in i prenela se prema Skupštini ka Jevrejskom groblju preko mosta. Pucalo se sa svih strana, a ja sam se spasio skokom u Miljacku i begom prema Ekonomskoj školi i ETŠC " Jaroslav Černi". To je bilo 18. maja 1992. a ne 1993. Tek uveče na dnevniku JUTEL-a video sam nepomična tela nastradalih ali im imena nisu spominjana. Jad, tuga, čemer, haos i smrt uglavnom mladih i života gladnih ostadoše na asfaltu moga i danas voljenog grada iako retko tamo odlazim. Naseliše ga meni neki strani ljudi bez duše i ljubavi kojom nekada disaše. Joj, nema više STELEXA, DIZAJNA 777, SLOGE, GALERIJE........