Boško i Admira umrli su zagrljeni: Prošlo je 30 godina od tragične smrti sarajevskog Romea i Julije

Posle rata, po želji njihovih roditelja sahranjeni su u zajedničkoj grobnici u Sarajevu

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

  • Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
  • Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
  • Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
  • Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
  • Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
  • Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
  • NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
Ime je obavezno
E-mail adresa je obavezna
E-mail adresa nije ispravna
*otkucano <%commentCount%> od ukupno <% maxCommentCount %> karaktera
Komentar je obavezan

<% message.text %>

Komentari

  • 123

    18. maj 2023 | 19:39

    Ma kakva Julija, Ma kakav Romeo, niko se nije tako voleo, i nikada niko nece, sve dok Miljacka reka tece...

  • salko

    18. maj 2023 | 16:55

    Svasta je Sarajevo prezivjelo.Kad se samo sjetimo komandi kako treba ,tuci Velusice jel tamo ima malo srba,?!!ali dobro je ispalo na kraju,kao u onoj pjesmi,Sarajevo ce biti,sve drugo ce proci,...

  • FANTOM(68)

    18. maj 2023 | 13:24

    Na žalost meci ne biraju veru ni naciju. Bio sam prisutan na skupu ispred Skupštine BiH zajedno sa studentima iz Neđarića kada je počela pucnjava ispred hotela Holidej in i prenela se prema Skupštini ka Jevrejskom groblju preko mosta. Pucalo se sa svih strana, a ja sam se spasio skokom u Miljacku i begom prema Ekonomskoj školi i ETŠC " Jaroslav Černi". To je bilo 18. maja 1992. a ne 1993. Tek uveče na dnevniku JUTEL-a video sam nepomična tela nastradalih ali im imena nisu spominjana. Jad, tuga, čemer, haos i smrt uglavnom mladih i života gladnih ostadoše na asfaltu moga i danas voljenog grada iako retko tamo odlazim. Naseliše ga meni neki strani ljudi bez duše i ljubavi kojom nekada disaše. Joj, nema više STELEXA, DIZAJNA 777, SLOGE, GALERIJE........

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA