Advokatice iz BiH složne: Opravdanja sudija u Nizaminom slučaju su sramna

Foto-kolaž: Avaz, Facebook

Sud u Gradačcu nije smeo da odbaci zahtev Nizame Hećimović za zabranu prilaska protiv nevenčanog supruga Nermina Sulejmanovića, tvrde advokatice iz Bosne i Hercegovine.

One su za "Blic" posle izjave predsednice tog suda da "nisu imali dokaze" da izreknu siledžiji zabranu rekle da uopšte nisu potrebni dokazi da bi se odredila mera, već je dovoljna samo osnovana sumnja, čega je Nizama sudu pružila u izobilju.

Preporučujemo

Advokatica Elmedina Bojičić izjavila je, bez dlake na jeziku, da predsednica Suda u Gradačcu Slobodanka Kojić "priča gluposti".

"Tako je! Gluposti! Mera zabrane se izriče zbog osnova sumnje! Nisu trebali nikakvi dokazi! Sudija se bojala da donese meru. Bojala se i policija da ga privede, jer on je glavni baja u selu. Ovo je jedina istina. Nizama mogu biti ja, može biti vaša kćerka, vaša sestra", izjavila je advokatica Bojičić.

Slobodanka Kojić, predsednica suda u Gradačcu, tvrdi da dokaza za nasilje nije bilo, da je Nizama odbila da svedoči protiv Nermina, kao i da službena beleška policije nije dovoljan dokaz. Kojić je preskočila da pomene da je dokaza u službenoj belešci bilo napretek, i to u vidu potresnog iskaza same Nizame.

To svedočenje je isplivalo posle nevešte konferencije za medije predsednice suda u Gradačcu i u potpunosti demantuje njene argumente.

Vapaj Nizame koji sud nije čuo

Nizama Hećimović je otišla u policijsku stanicu, prijavila da joj Nermin preti i zamolila za pomoć. U izjavi koju je dala u policiji dan posle prijave nije želela da govori o detaljima prebijanja, ali je potvrdila da se dogodilo i dodala da joj nevenčani suprug preti. Zamolila je da mu se izrekne zabrana prilaska jer je uznemirava.

"Više ne želim da živim sa Sulejmanović Nerminom. Izašla sam iz njegove kuće sa detetom, a imajući u vidu da je Nermin nasilna osoba i da je pretio pozivima da se vratim što pre i da će me naći gde god se nalazim, ja se bojim njegovog prisustva. To je sve što imam da izjavim", izjavila je Nizama.

Zakonsko rešenje bolje i brže u Srbiji

Za razliku od Srbije, u Bosni i Hercegovini je zakon mnogo manje naklonjen ženama žrtvama porodičnog nasilja. U Srbiji Zakon o sprečavanju nasilja u porodici predviđa da policijski službenik na licu mesta procenjuje da li postoji rizik od nasilja u porodici i momentalno može da odredi hitne mere koje traju 48 sati.

Te mere predviđaju da se nasilnik može udaljiti iz kuće gde živi sa partnerkom i da ne sme da joj priđe na određenu udaljenosti. Posle izricanja hitne mere se ide kod tužioca sa krivičnom prijavom i on potom odlučuje da li će mera biti produžena.

U BiH nije tako. O merama zabrane prilaska ne odlučuje policajac po hitnom postupku, nego sud kojem se policijski službenici obraćaju sa zahtevom. Kao prilog podnose službenu belešku i dokaze, a postupajući sudija potom donosi odluku. Jasno je koliko je ovaj postupak sporiji od onog u Srbiji.

U slučaju Nermina i Nizame sudija je smatrala da službena beleška sa izjavom žrtve "nije dovoljan dokaz" za izricanje mere.

Sutkinja mogla da traži dopunu predloga, a ne da ga odmah odbacuje

Jovana Kisin Zagajac, advokatica iz Banjaluke, ističe da su u službenoj belešci, koja za sudiju nije bila dokaz, konstatovane lako dokazive činjenice, što otvara mogućnost za dopunu predloga, a ne odbacivanje!

"Ne smemo izgubiti iz vida činjenicu da u trenutku kada je sud zaprimio predlog nije mogao imati saznanja o ozbiljnosti i stepenu učinjenog nasilja u porodici, pretnjama i fatalnim posledicama koje su nastupile kasnije. Ipak, činjenica da su u službenoj zabelešci konstatovane lako dokazive činjenice, vidne fizičke povrede, što otvara mogućnost za dopunu predloga umesto odbacivanja", kaže advokatica Kisin Zagajac.

Valjda su i policajci nešto videli!?

Advokatica ističe da rešenje nećemo naći optužujući pojedinačno policijskog službenika koji je podneo predlog ili sudiju koja je u istom odlučivala.

"Uostalom, ispitivanje njihove odgovornosti je u rukama disciplinskih organa. Problem je sistemski pristupa mu se površno i nepotpuno. Od činjenice da je žrtva smogla hrabrosti da prijavi nasilje, da toga da nakon prijave nije dobila adekvatnu podršku koja mora biti mnogo veća i sveobuhvatnija od pozivanja u stanicu radi davanja izjave, dovoljno govori o površnom i nepotpunom radu sa žrtvama", kaže Kisin Zagajac.

Kisin Zagajc upozorava da se dokazivanje nasilja u porodici ne može svesti na svedočenje žrtve ako nije psihički i emotivno spremna, a posebno ako se kao svedoci mogu saslušati i policijski službenici koji su izašli na lice mesta.

(Telegraf.rs)