Hrvatska vraća sav novac svojim osuđenim ratnim zločincima

Foto: Tanjug/Vladimir Dimitrijević

Republika Hrvatska vratiće sav novac pravosnažno osuđenim hrvatskim ratnim zločincima od kojih je tokom godina država retroaktivno  naplatila na ime podmirenja odštete žrtvama njihovih zločina.

Odlučila je tako Vlada u svojoj odluci kojom se takođe obustavljaju svi takvi regresni postupci koji su u toku, brišu se upisi na imovini zločinaca koje su stavljene zbog zaplene na osnovi tih odštetnih zahteva i slično. Takođe, istom odlukom trebalo bi da se obustave i svi postupci koje protiv porodica žrtava zločina vodi Republika Hrvatska, a radi se o naplati potraživanja troškova sudskih postupaka onih žrtava koji su protiv RH pokrenuli parnice zbog naknade štete, a da su parnice izgubili, najčešće zato što nisu uspeli da dokažu da im je član porodice ili imovina stradala u ratnim operacijama od ruku pripadnika tzv. hrvatskih Oružanih snaga (OSRH).

Preporučujemo

Načelo reciprociteta podrazumevalo bi da se i onima od kojih je u prošlosti RH uspela da naplati troškove postupka takođe vrati novac. Vlada procenjuje da bi za namirenje svih ovih troškova trebalo oko 700.000 evra.

Postupak u dve faze

Naime, kako što je poznato, na temelju dva zakona iz 2003. godine - Zakona o odgovornosti Republike Hrvatske za štetu uzrokovanu od pripadnika hrvatskih oružanih i redarstvenih snaga tokom tzv. Domovinskog rata i Zakona o odgovornosti za štetu nastalu usled terorističkih akata i javnih demonstracija - Hrvatska, tačnije javno tužilaštvo, retroaktivno je tužilo osobe koje su osuđene za ratni zločin koji su počinili kao pripadnici OSRH, te od njih tražilo da lično nadoknade štetu koju je RH prethodno morala isplatiti žrtvama zločina ili njihovim porodicama.

Dakle, postupak se u praksi odvijao u dve faze. Najpre bi neki pripadnik OSRH u postupku bio osuđen za ratni zločin. Žrtve ili njihove porodice bi zatim tužile RH potražujući odštetu ili po osnovi izgubljenog člana porodice, pretrpljenih povreda ili štete na imovini. Ključni dokaz žrtava da su štetu pretrpeli baš delovanjem pripadnika OSRH, bilo bi upravo postojanje presude za ratni zločin, te je često upravo to bio glavni kriterijum kojim su se sudovi vodili kod odlučivanja kod takvih tužbi.

Ukoliko bi žrtva dobila spor RH bi joj isplatila dosuđenu štetu, ali zatim bi tužilaštvo retroaktivno tužilo osuđenika za taj ratni zločin te od njega potraživalo da državi plati istu onoliku štetu koju je država morala isplatiti žrtvi. S druge strane, neke od žrtava bi izgubile sporove iz raznih razloga, te bi se zatim protiv njih provodili postupci za nemale parnične troškove. Ovom odlukom, sve bi ovo bilo stavljeno van snage, piše Jutarnji.hr.

Procena da je temeljem navedenih zakona pokrenuto od 1.500 do 2.000 zahteva, a posle i tužbi pred nadležnim sudovima. Tek 16 odsto tužitelja koji su bili u obvezi da plate parnične troškove, platilo je ili plaća te troškove. Za iznose koje Republika Hrvatska isplati u skladu sa navedenim propisima, Republika Hrvatska ima pravo regresa. Većina takvih slučajeva nije naplativa ni u postupcima.

Osniva se povereništvo za sprovođenje odluke

Međutim, iako su obveznici plaćanja u teškoj socio-ekonomskoj situaciji, na većinu navedenih slučajeva nije primjenjiva Uredba o kriterijima, merilima i postupku za odgađanje plaćanja, otplatu duga ili prodaju, otpis ili delimičan otpis potraživanja, jer je navedenom Uredbom propisano da se u skladu sa navedenom Uredbom ne mogu otpisati dugovi i potraživanja stečeni bez osnove.

Otpisivanje postojećih dugova kao i povraćaj naplaćenih sredstava ima jednak učinak na socijalnu uključenost i zaštitu, kako piše hrvatski medij, "stradalnika Domovinskog rata". Takođe se, dodaju, propisuje da se će se izvršiti povrat Republici Hrvatskoj dosuđenih i već naplaćenih potraživanja iz navedenih postupaka. Za provedbu ove Odluke osniva se tzv. Poverenstvo koje čine predstavnici Ministarstva pravosuđa i uprave, Ministarstva hrvatskih branitelja, Ministarstva finansija i Državnog tužilaštva Republike Hrvatske", navedeno je u obrazloženju odluke Vlade.

Među najpoznatijim slučajevima takvih regresnih tužbi koje su još u toku, jesu postupci koje je RH vodi protiv bivšega MUP-ovog specijalca Miljenka Hrastova, osuđenog zbog ratnog zločina nad zarobljenicima na Koranskom mostu, i Vladimira Milankovića, ratnoga zapovednika policije u Sisku, osuđenoga temeljem zapovedne odgovornosti za zločine nad civilima u Sisku.

(Telegraf.rs)