"Želim te uhvatiti za ruku i mirno zaspati. Volim te zauvek": Ljubav Nikole i Jasenke veća od života i smrti

Rekao je "Ne zovi doktora, molim te, nema više smisla. Želim te samo uhvatiti za ruku i mirno zaspati'..Učinio je to, uhvatio me za ruku i zajedno smo se prisećali trenutaka iz prošlosti...Kako smo se upoznali, prvi put poljubili...Gledali smo se u oči, plakali i smejali se istovremeno...Ni za čim nismo žalili, već smo bili zahvalni za sve što smo proživeli zajedno... 'Ti si ljubav mog života, volim te zauvek'...Nekoliko trenutaka kasnije zatvorio je oči i zauvek zaspao..." Negde između ovih silnih trostrukih tačaka krije se jedna dirljiva priča, za koju smo, videvši je na društvenim mrežama, najpre pomislili da je upravo to - samo priča.

Neki osećaj nam je rekao da je ipak sve to životno realno i da vredi potražiti ženu koja je očigledno svom čoveku života posvetila prelepe i pretužne reči na njegovom rastanku sa životom a njenom sa njim. I bili smo u pravu. Za ruku je svog supruga Nikolu Bastaića držala njegova Jasenka dok je umirao od one najjezivije bolesti današnjice...Ovo je njihova priča o ljubavi većoj i od života i od smrti...

Godina prođe, a taj utorak traje

- Nikola je u januaru 2022. godine druge saznao da ima karcinom debelog creva. Kod prve operacije je ustanovljeno da se bolest proširila po trbušnoj dupljii kada su došli nalazi bio je to karcinom 4. stadijuma. Nakon 5 dana od operacije je puklo crevo i bila je još jedna hitna operacija. Nikola je tad dobio stomu. U bolnici je bio 40 dana u vreme "korone" kada su bile zabranjene posete - priseća se Jasenka iz Zagreba, najtežeg perioda svog života.

E onda je, baš kao u pesmi Petra Graša, došlo ono "da mi prođe utorak"...jer Ljutki, kako ju je njen Ljubek zvao, upravo utorak, 21. maj 2024. godine, dan kad je dušu ispustio njen svega 43-godišnji čovek, bio najgori u životu... I još traje....

Jer, kako nam je naša sagovornica rekla, od tri želje koje joj je suprug ostavio u amanet, jednu teško ispunjava.

- Nikola je 4 dana pred smrt seo i rekao da mu je, između ostalog, želja da njegova Ljutka nastavi da živi. Iskreno, sa tim se i dalje borim - priznaje nam Jasenka sa velikom setom u glasu.

Samo kad pročitate ovo "seo i rekao" (a zna se koliko su izuzetno bolni i razarajući poslednji dani ljudi obolelih od raka), jasno je da je gospodin Bastaić i u takvim momentima davao sve od sebe da svojoj voljenoj supruzi i kaže i pokaže šta želi.

- Nikola je taj dan pričao sa mnom. Oko 14.10 sam mu ja pričala kako ga volim i primetila sam da on više ne može da priča. Ja sam mu pričala koliko ga volim, da je moje sve, da ide na mesto gde nema boli. Rekla sam mu da će tamo moći da jede, jer poslednjih 30 dana nije jeo i pio. On mi se na to osmehivao i pokušao nešto reći, a zapravo je samo ispuštao neke zvukove - priča Jasenka.

Telo lomila 31 hemioterapija, duh ništa

Toj terminalnoj fazi bolesti prethodilo je dve godine lavovske borbe jer je karcinom bio izuzetno jak. Nikola je primio čak 31 veoma agresivnu hemioterapiju.

- U februaru 2024. godine počeo da povraća jer mu je tumor stiskao crevo i nije mogao jesti. Dvadesetosam dana je bio u bolnici, niti jeo niti pio. Znate, nekoga bi to slomio, a on je strpljivo čekao da ga pozivu na operaciju u nadi da će napraviti "hipec operaciju" i odstraniti tumore po trbušnoj duplji - objašnjava nam gospođa Bastaić neopisivo teške dane svog muža.

Ali, uprkos svoj toj muci i nimalo optimističnim izgledima za njegovo zdravlje, Nikola je bio taj koji je Jasenku bodrio da će biti dobro.

- Bodrio me je da ćemo zajedno pobediti ovu bolest. Nikada predamnom nije zaplakao, požalio se da mu je teško. Ja sam plakala u autu putem do trgovine kako mu ne bi pokazala koliko me strah...Nikola je imalo lavovsko srce do samog kraja - ističe Jasenka.

Kaže da je Nikola jako voleo da ima čiste zube, te mu je ona, svega 5 minuta pre smrti učinila i to. Uzela je četkicu i vodu i svom voljenom čoveku oprala zube.

- On mi se smeškao, gledao me, primio za ruku. Samo još jednom mi se nasmejao i zatvorio oči - priseća se naša sagovornica.

Ljutkin Ljubek i "heroj ulice"

Nikola je bio njen "heroj ulice", po stihovima kultne zagrebačke grupe "Prljavo kazalište" koji idu ovako: "Uvek sam sanjao da je neko drugo vreme, ja bih bio Romeo, a ti Juliet, uvek sam sanjao, da sam ja heroj, koji će promeniti čitavi svet". I sve je to zaista Ljutkin Ljubek bio, od reči do reči...

- Nikola je bio poseban, on je bio moj heroj, oslonac, podrška baš u svemu ali i mlijenik u društvu, u susedstvu. Dok je boravio u bolnicama na hemioterapijama, njega su lekari molili da bude u sobi s pacijentima koji se teško bore s činjenicom da imaju tumor. On, i sam bolestan, pružao im je veliku podršku. Ma, Nikola je jednostavno bio anđeo na zemlji - s tugom ali i velikim ponosom priča Jasenka.

A Jasenka je bila njegova i on njen čitav jedan život.

- Nikolu sam ugledala prvi 20. aprila 1996. godine . Obije smo bili jako maldi, nepunih 16 smo imali. On je išao u osnovnu školu s prijateljem iz susedstva. I tako...počeli smo se najpre družiti i mic po mic, naša bajka počela je 8. novembra iste godine - evocira uspomene gospođa Bastaić.

Sa namerom da i mi damo sitan doprinos velikoj stvari kakva je čuvanje uspomene na njihovu veliku i beskrajnu ljubav, pitamo je, šta je kod svog supruga najviše volela.

- Šta sam volela kod njega? Uh...Dok sve ovo pričam, suze samo naviru..Nikola je bio divan prema meni, iskren, pun ljubavi. Kako nabrojati kad sam sve na njemu volela. On je duša od čoveka, zaista jeste. Ko god ga je znao to bi rekao za njega - kaže Ljutka.

Inače, taj nadimak Ljutka je, pogađate, Nikola svojoj ženi nadenuo jer je se šalio s njom kako ume povremeno da se naljuti.

- Ali ja nikada nisam bila zaista tako ljuta. No, tako me je nazvao još sa 16 godina. I to je tako ostalo - navodi naša sagovornica.

Od 16 godine do kraja života ljubav iz bajke

A ostalo je iza ovog divnog bračnog para iz Zagreba 28 godina čiste ljubavi, poštovanja, prijateljstva. Teško je, kaže Jasenka, i nabrojati sve lepo što su zajedno proživeli i posebno izdvojiti nešto.

- Uspomena je zaista veoma puno. Ali voleli smo jako putovati, u svom domu smo voleli plesati i pevati, voziti bicikle, odlaziti na koncerte, šetnje. Gledali smo dokumentarce, filmove. Nikola je, u slobodno vreme, kad nije vozio i popravljao tramvaje, voleo i da crta, odnosno slika. Ma verujte, šta god radili, nama je samo bilo važno da smo zajedno. Dovoljno je bilo i da samo sedimo jedno kraj drugog, držimo se za ruke i uživamo - ističe ona.

Naprosto, obožavali su jedno drugo čitavog života i prihvatili jedno drugo sa svim vrlinama i manama koje svako od nas ima.

Kako nam je priznala Jasenka, ona je manje-više čitav život bila punije građe, ali Nikoli to nije smetalo i ženu svog života je voleo baš takvu kakva jeste, od glave do pete.

Ipak, daleko važnija stvar od pomenutog, a sa kojom je gospodin Bastaić odmah bio upoznat, još dok su imali po 17 godina, jeste da njegova voljena najverovatnije nikada neće moći prirodnim putem da ostane u drugom stanju. Ni to ga od ljubavi sa njom nije odvratilo.

- Znate, neko bi pobegao, ali on je uz mene ostao uprkos tome. Ostao je iako sam uvek imala viška kilograma. Uvek je ponosno koračao uz mene – s posebnom emocijom nam priča naša sagovornica o svom čoveku ogromnog srca i o muškarcu kakvih je danas sve manje.

Humanitarna misija u amanet

To što su igrom sudbine i prirode, nažalost, bili onemogućeni da imaju svoju decu, Nikolu i Jasenku je motivisalo da pokrenu svoju humanitarnu misiju u kojoj bi pomagali i kroz koju bi usrećivali upravo mališane, odnosno omladinu.

- Nikola i smo se humanitarnim radom počeli baviti pre osam godina. Naši najbliži prijatelji bi kupovali slatkiše i garderobu, te smo posećivali Dom za nezbrinutu decu u Nazorovoj u Zagrebu. Kada se on razboleo, njegova želja je bila da posećujemo decu na onkološkim odelenjima. Posećivali smo bolnicu "Rebro" i Dečju bolnicu Klaićeva. Kada je Nikola preminuo, ja sam u decembru posetila bolnicu u Splitu, Kninu i ponovo "Rebro" – navodi gospođa Bastaić.

Deca koja su se borila (i bore) sa karcinomom, baš kao i Nikola što se lavovski odupirao toj pošasti, dobijali su i dobijaju paketiće složene po dobi i polu. U svakom su obavezno bili slatkiši, lutkice, autići, didaktičke igračke, a oni malo stariji su dobijali šminku i slušalice. Za one malo već bili su šminka i slušalice.

Humanitarna misija koju su zajedno vodili, a sada je uz pomoć dobrih ljudi nastavlja Jasenka, ujedno je jedna od tri želje i amanet koji joj je Nikola ostavio.

Druga, ispunjena, bila je da ispusti dušu u svom domu, a treća da njegova Ljutka, nastavi dalje. Kao što rekosmo, oko toga se i dalje trudi i nije lako.

- Kada ostanete sami, raspadate se na komadiće, duša vam se cepa. Ali ja znam da je on sada na mestu gde nema boli, znam da gradi kućicu sa cvećem i da me čeka da zajedno uživamo u tome, baš kao što smo maštali da ćemo raditi jednog dana kada budemo u penziji – otkriva nam naša sagovornica želje svoje duše i duše njene duše.

Ljubav i uspomene iznad svega materijalnog

Posle ovakve priče o vanvremenskoj ljubavi, u vremenu kad se sve više ljudi plaši i stidi da je pokaže, a mnogi i dižu ruke od nje, pitamo ženu koja je bila blagoslovena da čitav život bude istinski voljena i isto tako voli, ima li recept neki za to?

- Ljubav ne dolazi preko noći, ona se gradi kroz život, uz puno poverenja i iskrenosti. Važno je da cenite osobu kraj sebe, da se slušate međusobno, da svakodnevno pokazujete koliko jedno drugom značite, da budete zausta i u dobru i zlu jedno uz drugo. Znate, Nikola i ja smo našu bajku započeli sa 16 godi ona je trajala punih 28. Tolika je to emocija bila da ja odlazim na posao, on me s prozora prati, a kad dolazim stoji isto tu i s osmehom mi maše. Verujete mi, brak kakav smo smo mi imali, svakom bih poželela – poručuje naša sagovornica.

Jasenka je uprkos svom bolu nastavila humanitaran rad sa decom, kroz Udruženje za pomoć deci oboleloj od malignih i drugih bolesti NIKOLA BASTAIĆ i za to je dobila nagradu Ponos Hrvatske 2024. Uporedo sa svojim poslom administratora u jednoj poznatoj trgovinskoj kompaniji, ona radi na usrećivanju dece kojoj bolest svu radost pokušava uzeti. U paketiće stavlja ne samo pobrojane stvari, već nešto najdragocenije što ima - dušu. Kako svoju tako i dušu svog supruga koji upravo kroz tu njenu filantropiju nastavlja da živi. A ono što će zauvek živeti jeste njihova ljubav. Karijera, bankovni računi, bilo šta materijalno, ističe Jasenka, sve to ostaje na ovome svetu. Samo ljubav i sećanje koje ostavljate iza sebe, istinski su važni. Ona i Nikola su bili nagrađeni od strane sudbine da i jednog i drugog imaju za dva života.

(Telegraf.rs)