ToI: Kako fašistička prošlost Hrvatske postaje sve manje tabu, neki lokalni Jevreji strahuju za budućnost

Među Jevrejima koji su se prošle nedelje okupili u devet gradova i mesta u Hrvatskoj kako bi obeležili Jom Hašoa – Dan sećanja na Holokaust – bio je i Darko Fišer, jedan od oko 140 preostalih preživelih iz ratnog režima čiji su fašistički lideri smatrani još brutalnijima od nacista, piše Times of Israel (ToI).

"Bilo je gore nego Aušvic. Tamo su imali krematorijume i masovna ubistva, ali i fizičko i psihološko mučenje. Bilo je izuzetno surovo, naročito u Jasenovcu", rekao je Fišer (87) u nedavnom intervjuu. "Mnogi Jevreji, uključujući neke moje rođake, tamo su završili život. Ja sam preživeo samo pukom srećom."

Fišer je preživeo jer je njegov otac 1941. godine, kada je fašistički ustaški režim počeo da sprovodi antijevrejske zakone, organizovao da porodica napusti Hrvatsku. Njegov otac je ubijen 1944. nakon što su nacisti okupirali Mađarsku, ali je ostatak porodice preživeo i vratio se u Hrvatsku posle rata.

Uskoro se obeležava 80 godina od završetka Drugog svetskog rata, kao i kolapsa ustaškog režima – nacističke marionetske vlade formalno poznate kao Nezavisna Država Hrvatska. Njena teritorija obuhvatala je veći deo današnje Hrvatske, kao i susednu Bosnu i delove savremene Srbije – i sadržavala je oko 30 koncentracionih logora, uključujući Jasenovac i dva logora namenjena isključivo deci – u Jastrebarskom i Sisku.

Tokom svoje vladavine terora, ustaški režim je progonio i ubijao stotine hiljada Srba, Jevreja i Roma, kao i Hrvata koji su se protivili njihovoj vlasti. Katolička crkva je otvoreno sarađivala s ustašama, čiju su podršku uglavnom činili mladići iz ruralnih, radničkih, neobrazovanih sredina, navodi ToI.

Danas je vlada te balkanske nacije saveznik Izraela, rođenog iz pepela Holokausta. Međutim, istovremeno, nacionalistički simpatizeri nekada strašnih ustaša dobijaju sve više prostora za svoj govor. Oni koji žele da obuzdaju pronacističke izraze kažu da ne nailaze na stvarnu podršku među zakonodavcima.

"Predložili smo da imamo isti zakon kao u Nemačkoj u vezi sa nacističkom simbolikom – da se to tretira kao krivično delo koje se kažnjava zatvorom, a ne kao prekršaj, kao što je sada, ali ništa se nije desilo", rekao je Zoran Ferber (55), generalni sekretar Jevrejske opštine Zagreb. "Ne možemo predložiti zakon ako nas niko drugi ne podržava."

Godine 2016. tadašnja predsednica Hrvatske slikala se s ustaškom zastavom tokom posete Kanadi, iako je prethodno izrazila žaljenje zbog tog režima tokom državne posete Izraelu. Danas, nacionalistički simpatizeri i dalje koriste zabranjeni, ali sve više tolerisani slogan "Za dom spremni" – ustašku verziju nacističkog "Zig hajl".

U znak koliko su nacistički sentimenti rašireni, Marko Perković, hrvatski pevač poznat kao Tompson, znan po nacističkim simpatijama, prodao je više od 500.000 ulaznica za koncert na otvorenom planiran za jul.

Tena Banjeglav, koordinatorka programa u Documenta – Centru za suočavanje s prošlošću, nevladinoj organizaciji iz Zagreba, kaže da nacistički simboli imaju snažnu simboliku za neke Hrvate.

"Normalni ljudi koji znaju šta su ti simboli značili u prošlosti smatraju da bi trebalo da budu zabranjeni", rekla je. "S druge strane, etnički Hrvati obično povezuju taj pozdrav s ratom iz 1990-ih protiv Srbije, a ne s ustašama. S ovom sadašnjom krajnje desničarskom vladom, nema šanse da to bude zabranjeno."

Trenutna vlada, kao i druge desničarske vlade u Evropi i šire, poslednjih godina se pokazala kao čvrst saveznik Izraela. Godine 2020, tadašnji izraelski ministar spoljnih poslova Gabi Aškenazi nazvao je Hrvatsku "jednim od naših najboljih prijatelja u Evropi" i pozvao svog kolegu Gordana Grlića Radmana da premesti ambasadu iz Tel Aviva u Jerusalim.

Hrvatska je bila jedna od samo četiri članice Evropske unije koje su glasale uz Izrael i SAD protiv rezolucije UN koja je 27. oktobra 2023. pozvala na primirje – tri nedelje nakon napada Hamasa na Izrael i na dan kada su izraelske trupe prvi put ušle u Gazu. (Ostale tri bile su Austrija, Češka i Mađarska; rezolucija je usvojena sa 120 glasova za i 14 protiv.)

U saopštenju za javnost, hrvatska vlada je navela da "nije mogla da podrži nacrt koji ne pominje Hamas, koji je počinio masakr nad civilima koji se smatra najsmrtonosnijim danom za Jevreje od Drugog svetskog rata."

Tokom Drugog svetskog rata, oko 80% hrvatskih Jevreja je ubijeno – što je jedan od najviših procenata u Evropi; 13.000 Jevreja je prebijeno ili na smrt pretučeno u Jasenovcu, koji je bio toliko strašan da su čak i visoki nacistički oficiri upozoravali upravnike logora da koriste "humanije metode" pogubljenja.

Pre 1941. godine, oko 39.000 Jevreja živelo je na teritoriji Nezavisne Države Hrvatske. Danas u Hrvatskoj živi oko 1.300 Jevreja, uključujući preživele Holokausta starosti između 80 i 102 godine. Oko 1.000 ih je u Zagrebu, a manjie u Osijeku, Splitu, Dubrovniku i još pet drugih gradova, prema rečima Saše Cvetkovića, potpredsednika Jevrejske opštine Zagreb.

"Mi smo ono što je ostalo od jevrejske zajednice", rekao je Cvetković (50), procenjujući da je 60% Jevreja u Hrvatskoj staro, te da godišnje umre između 20 i 40 članova. "Zamislite samo, za nekoliko godina, ako ne dobijemo nove članove, naša deca će biti poslednja generacija. To mi je veoma tužno."

Banjeglav, nejevrejka koja dokumentuje ratne zločine u okviru projekta koji je u toku, često vodi posetioce kroz jevrejski Zagreb. Ključne tačke uključuju grobljanski kompleks Mirogoj na uzvišenju – gde se nalazi najmanje 1.500 jevrejskih nadgrobnih spomenika – kao i Trg bana Jelačića, nekadašnje jevrejsko trgovačko središte, i parking u Praškoj ulici na kojem se nalazila prvobitna aškenaska sinagoga iz 1867, koju su ustaše srušile 1942.

U to vreme, napomenula je, ustaški komandanti su pretvorili ostrvo Pag u koncentracioni logor – "ali sada lokalno stanovništvo ne želi da prizna da je tamo bio logor. Izraelska filmska ekipa je 2015. godine pokušala da snimi dokumentarac i bila fizički napadnuta."

(Stanovnici Paga su navodno pozvali policiju nakon što su primetili grupu u kojoj su bili izraelski filmski radnici i jedan američki Jevrejin čija je majka bila zatvorenica na Pagu. Policija je privremeno oduzela pasoše posetiocima, a zatim ih ispratila sa ostrva, prema tadašnjim izveštajima.)

Ono što ture ne uključuju jesu memorijali posvećeni isključivo Jevrejima koje su ubile ustaše.

"Mi kao jevrejska zajednica nemamo nijedan jedini spomenik samo za Jevreje koje su brutalno ubile ustaše, jer su komunisti nakon 1945. pravili spomenike žrtvama fašizma i nacističkog terora", rekao je Cvetković. "Ali ko je ovde ubio većinu Jevreja? Budimo iskreni. Nisu to bili nacisti."

Banjeglav kaže da čak i visoki državni zvaničnici poriču Holokaust.

"Oni ne žele da prihvate odgovornost", rekla je, navodeći da je 2023. Hrvatska predsedavala Međunarodnim savezom za sećanje na Holokaust sa sedištem u Berlinu. "Glavna tema bila je borba protiv poricanja i iskrivljavanja Holokausta, ali sve što su radili bilo je upravo poricanje i iskrivljavanje. Svi događaji su bili na engleskom, ništa nije prevedeno, tako da hrvatska javnost nije ni znala da smo imali predsedavanje."

Na glavnoj železničkoj stanici u Zagrebu, bronzana skulptura visoka 12 metara – posvećena pre tri godine – prikazuje zid od kofera naslaganih u ogroman stub, uz lokomotivu i ploču sa natpisima na engleskom, hebrejskom i hrvatskom jeziku u znak sećanja na žrtve Holokausta. Ipak, lokalne jevrejske organizacije su se tome protivile, tvrdeći da spomenik zanemaruje ulogu ustaša u ubijanju Jevreja i umesto toga svaljuje krivicu na nacističku Nemačku.

"Nikada neću otići tamo", rekao je Cvetković. "Za mene to nije spomenik. Sagrađen je bez blagoslova jevrejske zajednice."

Savremena jevrejska zajednica je mala, rasuta po više gradova, sa Zagrebom kao glavnim centrom. Već 20 godina, Pinhas i Rajzel Zaklos su izraelski emisari Habad pokreta u Zagrebu, gde vode sinagogu u Rokovoj ulici – u kraju koji je pre Drugog svetskog rata bio snažno jevrejski. To je oko 10 minuta hoda od popularne zagrebačke uspinjače.

Zgrada na četiri sprata ima prvu mikvu u Hrvatskoj od rata, kao i malu prodavnicu s košer mesom iz Poljske, za tridesetak ljudi koji se pridržavaju košera. Tu je i kafe u izraelskom stilu i prostor za jevrejske studente koji nemaju gde da rade i druže se.

Na večernje šabat službe dolazi između 50 i 60 ljudi, a dva puta mesečno Habad organizuje aktivnosti za jevrejske tinejdžere. Za Hanuku, organizuju javno paljenje menore na Britanskom trgu, jednom od glavnih trgova u Zagrebu. Sve aktivnosti finansiraju se donacijama iz inostranstva.

Uprkos njihovim naporima, kaže Rajzel Zaklos, "ogroman je nedostatak razumevanja. Zajednica ovde judaizam vidi isključivo kroz prizmu Holokausta. A među mlađima, niko ne želi da se poistovećuje sa tim uspomenama. Oni žele da gledaju u budućnost."

U septembru, hrvatska vlada objavila je da će 52 napuštena jevrejska groblja širom zemlje biti zaštićena kao "memorijalna baština" radi očuvanja sećanja na Jevreje koji su progonjeni tokom Drugog svetskog rata. Još 15 već ima status zaštićenih kulturnih dobara.

Akti vandalizma porasli su od početka rata u Gazi. Na primer, nedavno se na ulicama Zagreba pojavilo grafita "Jevreje na vrbe". A u oktobru prošle godine, jevrejska zajednica je prekinula sve veze s Antifašističkom ligom – koja je ranije suorganizovala komemoracije Holokausta – nakon što je ta grupa izdala saopštenje u kojem osuđuje izraelski rat u Gazi kao genocid.

Banjeglav ovo vidi kao još jedan izazov u suočavanju Hrvata sa ratnom prošlošću.

"Za mene ništa nije previše kontroverzno", kaže za rad koji ona i kolege iz Documente rade na borbi protiv revizionizma Holokausta i veličanja ratnih zločinaca. "Ako nastavimo da poričemo i guramo ove teme pod tepih, nigde nećemo stići. Zato nas neki ljudi baš ne vole – ali to je deo našeg posla."

(Telegraf.rs)