Danas slavimo najvećeg Hristovog pravednika: Devojke u ponoć treba da urade jednu stvar

Srpska pravoslavna crkva i vernici proslaviće 5. novembra Svetog apostola Jakova, jednog od najpravednijih i najstrožih sledbenika Hristovih. Njegov život bio je oličenje skromnosti i odricanja od svega telesnog, ali i primer istinske ljubavi prema Bogu i ljudima. Ovaj praznik donosi i posebne običaje, naročito za neudate devojke, ali i važno upozorenje onima koji žive u izobilju.

Život potpunog odricanja: "Koža mu se na kolenima stvrdnula od molitve"

Sveti Jakov, sin pravednog Josifa, obručnika Presvete Bogorodice, od mladosti je izabrao put čistote i molitve. Nosio je vlasenicu, spavao vrlo malo, dane i noći provodio u klečanju i molitvi, a od čestog metanisanja koža na kolenima mu je postala tvrda kao kamen. Nikada nije okusio vino, mast, ni ulje, živeo je samo o hlebu i vodi i ostao devstvenik do kraja života.

Preporučujemo

U narodnom predanju posebno se pamti trenutak kada su Josifovi sinovi delili očevu zemlju, a jedini Jakov prihvatio malog Isusa kao svog sunaslednika. Zbog toga je nazvan "bratom Gospodnjim".

Apostol koji je prvi služio svetu liturgiju

Kada je Isus započeo propoved, Jakov je poverovao u Njega i u potpunosti posvetio život veri. Posle Hristovog vaskrsenja, Gospod mu se ukazao pre ostalih apostola, što pokazuje koliko ga je voleo i cenio.

Jakov je kasnije postao prvi episkop Jerusalimski i sastavio prvu hrišćansku liturgiju, koju su kasnije prilagodili Sveti Vasilije Veliki i Sveti Jovan Zlatoust.

Bio je poznat po tome što je sve bogatije ljude upozoravao da ne zaborave poniznost:

"Kao što cvet travni uvene kad ga ogreje sunce, tako i bogataš nestaje sa svim svojim slavoljem."

Upozorenje bogatima i poruka o praštanju

Sveti Jakov je govorio da Bog bira siromašne ovoga sveta da budu bogati verom, i da će naslediti Carstvo nebesko.

Njegove reči i danas odzvanjaju kao opomena:

"Nisu li bogataši ti koji vas ugnjetavaju i zar vas oni ne vuku na sudove?"

On je podsećao da će nepravda i pohlepa uvek biti primećene od Boga:

"Gle, vapije plata radnika koji su požnjeli njive vaše, koju ste im zakinuli; vapaji žetelaca dođoše do ušiju Gospoda Savaota."

Mučenička smrt pravednika

Kada je u Jerusalimu zavladao prvosveštenik Anan, Jakov je postao meta zbog propovedanja o Hristu. Tokom Pashe naređeno mu je da sa krova hrama govori protiv Isusa, ali je on javno svedočio da je Hristos sin Božji. Razjareni sveštenici su ga oborili s krova i kamenovali.

Pao je teško ranjen, ali je na kolenima podigao ruke i molio se za svoje ubice rečima:

"Oprosti im, Gospode, jer ne znaju šta čine."

Umro je u svojoj 63. godini i ušao u istoriju Crkve kao Jakov Pravedni.

Običaji za praznik Svetog Jakova

Na dan Svetog Jakova, narod poštuje niz starih običaja i verovanja. Neudate devojke u ponoć uoči praznika treba da se umiju hladnom vodom, kako bi zaštitile telo od zlih duhova i obezbedile sebi zdravlje i srećan brak.

Takođe, na ovaj dan svi vernici treba da se sete praštanja. Kaže se da treba "oprostiti zlim jezicima" - onima koji su nas klevetali, ogovarali ili povredili rečima.

Sveti Jakov nas uči da je praštanje znak snage, a ne slabosti, i da onaj koji iskreno prašta, biva oslobođen težine greha i nezadovoljstva.

Poruka praznika

U sredu, kada slavimo Svetog apostola Jakova, podsetimo se njegovog života i primera. Njegove reči o skromnosti, poštenju i praštanju važe i danas, možda više nego ikada.

Devojke neka u ponoć ispune svoj običaj, a svi zajedno se setimo da oprostimo - i onima koji to nisu zaslužili. Jer, kako je govorio Sveti Jakov, "Bog je izabrao siromahe da budu bogati verom" - i to je blago koje nikada ne propada.

(Telegraf.rs)