Zašto Hrvati proteruju Srbina zbog tri prsta, a Pakistanca silovatelja ne?

Danas su se pojavile dve vesti koje, kada se uporede, otvaraju ozbiljna pitanja o načinu na koji hrvatske institucije primenjuju zakone koji se tiču stranih državljana.

U prvom slučaju, državljanin Srbije je proteran jer je na društvenoj mreži objavio fotografiju na kojoj tokom vožnje motocikla podiže tri prsta. U drugom slučaju, državljanin Pakistana, koji je ranije u Hrvatskoj pravosnažno osuđen za silovanje, nije bio proteran ni nakon odslužene četvorogodišnje zatvorske kazne. Ostao je da živi i radi u Hrvatskoj, gde je sada ponovo uhapšen zbog novog silovanja.

Preporučujemo

Slučaj Pakistanca silovatelja

Prema optužbama, Pakistanac Mohamad Sh. je početkom juna silovao ženu iz Nepala koju je zaposlio. Žrtva mu je rekla da odlazi jer se boji za svoju bezbednost, napomenuvši da je čula kako su njegova braća nasilna. On ju je, prema krivičnoj prijavi, zaključao u stanu, fizički napao i više puta silovao. Žena je sve prijavila policiji, a on je priveden.

Ono što ovaj slučaj čini posebno zabrinjavajućim jeste činjenica da je Mohamad Sh. već 2021. bio osuđen za silovanje i da je kaznu od četiri godine zatvora već odslužio. Uprkos tome, nakon izlaska iz zatvora nije bio proteran, iako Zakon o strancima jasno propisuje da se državljanin treće zemlje mora proterati ako je pravosnažno osuđen na bezuslovnu kaznu dužu od jedne godine za krivično delo počinjeno sa namerom.

Slučaj Srbina koji je pokazivao tri prsta

S druge strane, Hvarska policija je pokrenula postupak protiv 22-godišnjeg državljanina Srbije jer je na Instagramu objavio fotografiju na kojoj vozi motocikl i pokazuje tri prsta, što su vlasti protumačile kao nacionalistički simbol. Policija ga je pronašla, privela, utvrdila da motocikl ima tehničke nedostatke i isključila ga iz saobraćaja.

Uz optužni predlog za prekršaj protiv javnog reda i mira, predložena mu je novčana kazna od 700 evra, a odmah je doneto i rešenje o proterivanju iz Hrvatske, uz zabranu ulaska u Evropsku uniju i Evropski privredni prostor.

Drastična razlika u postupanju

Zašto su u jednom slučaju mere bile brze i stroge, a u drugom ih nije bilo uopšte, uprkos daleko ozbiljnijem krivičnom delu?

Advokat Veljko Miljević je za Index objasnio da proterivanje nije automatski proces i da sve zavisi od toga ko ga traži i kako se postupak vodi.

"Državno tužilaštvo u slučaju ovog Pakistanca nije tražilo proterivanje, a nakon što je svoju kaznu odslužio, ostao je tu. Za ovog drugog je odmah zatraženo proterivanje. I on bi kaznu trebalo da odsluži, ali ko će to kontrolisati ne znam. U svakom slučaju, automatizma nema. Ja bih, da sam na mestu zakonodavaca, bolje uredio tu problematiku, odnosno da postoji jasno propisan zajednički kriterijum kada se za nekoga traži proterivanje i kada se ono određuje", rekao je Miljević.

Da se zaista proterivanje ne određuje uvek, već da zavisi od slučaja do slučaja, za Index je potvrdio i advokat Ivan Jelavić, koji je radio na brojnim slučajevima vezanim za strane državljane.

Index je upitao i sud nadležan za slučaj Pakistanca Mohamada Sh. da li je u njegovom slučaju određena mera proterivanja iz Hrvatske, a odgovor će objaviti ako i kada ga dobiju.

Šta propisuje zakon?

Zakon o strancima predviđa više osnova za proterivanje državljana trećih zemalja. Stranac se može proterati ako pomaže u nezakonitom ulasku, tranzitu ili boravku, ako iz koristi sklopi brak ili životno partnerstvo, ako počini prekršaj iz propisa o zapošljavanju i radu stranaca, propisa o javnom redu i miru, oružju, zloupotrebi droga, carinskim i poreskim davanjima te propisa o sprečavanju nereda na sportskim takmičenjima.

Upravo jedan od tih prekršaja, onaj protiv javnog reda i mira, počinio je srpski državljanin koji je pokazivao tri prsta, pa je protiv njega doneto rešenje o proterivanju.

Zakon, međutim, ne predviđa samo mogućnost, već i obavezu proterivanja stranaca u određenim slučajevima. Tako se mora proterati onaj ko je zbog krivičnog dela počinjenog s namerom pravosnažno osuđen na bezuslovnu kaznu zatvora dužu od godinu dana. To se direktno odnosi na Pakistanaca koji je 2021. bio osuđen na četiri godine zatvora zbog silovanja. Ipak, on nije bio proteran, a ako mu je takvo rešenje i bilo izrečeno, očigledno nije sprovedeno jer je ostao da živi i radi u Hrvatskoj, gde je sada ponovo uhapšen zbog novog silovanja.

Zakon takođe propisuje obavezu proterivanja ako je stranac u periodu od pet godina više puta pravosnažno osuđen na ukupno najmanje tri godine zatvora, ako je osuđen za krivično delo za koje je propisana kazna zatvora od najmanje osam godina ili ako predstavlja pretnju nacionalnoj bezbednosti.

Ostaje da se vidi da li će ovaj nasilni Pakistanac, ako ponovo bude proglašen krivim i osuđen, biti proteran kako to i propisuje Zakon o strancima.

Svaka država, pa tako i Hrvatska, ima pravo da protera strane državljane – pa i zbog prekršaja, kao što je to bio slučaj sa srpskim državljaninom koji je na fotografiji pokazivao tri prsta. No ako je to dovoljno za zabranu ulaska u Hrvatsku i EU, teško je razumeti po kojim se tačno kriterijumima odlučuje da neko ko je pravosnažno osuđen za silovanje ne bude proteran, već mu se omogući da ostane i da ponovo siluje.

Takav nesrazmer teško je objasniti. Tim pre što Zakon o strancima jasno propisuje da se osobe osuđene za teška krivična dela moraju proterati.

(Telegraf.rs)FIN