Može li se cunami dogoditi u Jadranu? Posebno zabrinjavajuće je područje jednog hrvatskog grada

Snažan podvodni zemljotres jačine 8,8 stepeni pogodio je u sredu rano ujutru poluostrvo Kamčatku na ruskom Dalekom istoku, izazvavši cunami visine do 4 metra i podstakavši evakuaciju na tom području, kao i duž većeg dela istočne obale Japana, saopštili su zvaničnici.

Ruske vlasti su navele da je oštećeno nekoliko zgrada i da su aktivirani protokoli za vanredne situacije. Cunami je pogodio i obalne delove ruskih Kurilskih ostrva, kao i severni japanski ostrvo Hokaido, a kasnije i Havaje, piše Dnevno.hr.

Otprilike sat vremena nakon glavnog zemljotresa, usledio je naknadni potres jačine 6,9 stepeni, koji je pogodio oblast 147 kilometara jugoistočno od ruskog obalskog grada Petropavlovsk-Kamčatski, na dubini od svega 10 kilometara, što je dodatno izazvalo zabrinutost zbog moguće strukturne nestabilnosti i sekundarnih talasa.

Zemljotres jačine 8,8 stepeni dogodio se na maloj dubini od 19,3 kilometra, s epicentrom oko 125 kilometara istočno-jugoistočno od Petropavlovska-Kamčatskog, obalskog grada sa oko 165.000 stanovnika, koji se nalazi uz Avačinski zaliv, izvestio je Američki geološki zavod (USGS).

Snažan potres na maloj dubini

Cunamiji su morski talasi velike amplitude izazvani zemljotresima, vulkanskim erupcijama ili atmosferskim poremećajima, a traju obično od 10 minuta do sat vremena, u zavisnosti od prostornih i vremenskih karakteristika pomeranja morskog dna u zoni epicentra.

Deformacije morskog dna u blizini žarišta prenose se do površine, gde izazivaju talase koji se šire u svim pravcima. Visina cunamitalasa je veća na manjim dubinama, a uz samu obalu može dostići i 20–30 metara, pri čemu izaziva ogromnu štetu. Najčešće se javljaju na obalama Tihog i Indijskog okeana, a naziv potiče iz Japana, gde su vrlo česti.

Slično bujici

Cunami talasi mogu se pojaviti u "komplikovanim obrascima" kada udare u obalu Havaja, rekao je seizmolog za CNN dok su se stanovnici žurili da odu na više terene kako bi izbegli opasnost.

"Cunami talas se veoma razlikuje od tipičnog okeanskog talasa... Više liči na bujicu poplavne vode koja se obrušava na obalu", rekla je Helen Janiševski, docentkinja na Odeljenju za nauke o Zemlji Univerziteta Havaji u Manoi.

Za razliku od klasičnih okeanskih talasa koje pokreće vetar i koji se brzo lome i povlače, dodala je Janiševski, cunami talasi imaju dugačke talasne dužine i mogu nadirati u kopno tokom dužeg vremena, često u više navrata, što ih čini posebno opasnim za niska obalska područja.

"Brzo kretanje vode može vrlo lako srušiti osobu. Ne treba vam mnogo. I zbog toga je izuzetno opasno", rekla je.

Janiševski je naglasila da efekti cunami talasa mogu značajno varirati u zavisnosti od lokalne geografije, napominjući da podvodna topografija može pojačati ili preusmeriti talase na neočekivane načine.

"Nisu ugrožene samo obale koje gledaju ka pravcu iz kojeg talas dolazi... obrasci njegovog kretanja mogu biti veoma složeni", zaključila je.

Može li se cunami dogoditi u Jadranu?

U ovoj situaciji postavlja se pitanje da li se cunami može dogoditi i u Jadranu i pod kojim uslovima. Akademik Mirko Orlić, jedan od retkih hrvatskih stručnjaka koji se bave ovom temom, odgovorio je na to pitanje za Večernji list.

"Jedan od načina je da se pogleda istorija: ako se jak cunami dogodio pre 500 godina, postoji šansa da se dogodi ponovo. Najjači cunami u Jadranu zabeležen je 30. jula 1627. godine na poluostrvu Gargano, na italijanskoj obali nasuprot Splitu. Procenjuje se da je tadašnji talas bio visok oko deset metara, a visina se meri od dna do vrha talasa. Još jedan značajan cunami bio je 1667. godine, u vreme čuvenog dubrovačkog zemljotresa, o kojem postoje brojni zapisi iako tada nije bilo merenja. Visina tog cunamija iznosila je oko šest metara. To nisu mali cunamiji."

"Imamo merenja iz poslednjih stotinu godina, pomoću mareografa - uređaja za merenje nivoa mora. Najveći cunami koji smo zabeležili u tom periodu bio je 1979. godine, kada se desio crnogorski zemljotres. Talas je bio visok oko pola metra, ali gledajući lokalno, pokazalo se da je na nekim mestima bio znatno jači, posebno u Bokokotorskom zalivu, gde je nekoliko ljudi poginulo. To je tipično za cunamije - mogu biti lokalizovani, jaki na jednom mestu, a da na drugom potpuno izostanu. To zavisi od oblika obale i morskog dna, koji uzrokuju lomljenje i refleksiju talasa."

"Drugi način je statistički pristup: analiziraju se potresi i njihovi povratni periodi, a zatim se pomoću matematičkih modela procenjuje kakav bi cunami mogao da nastane u slučaju najjačih zemljotresa. U jednoj italijanskoj studiji iz 2007. opisano je kako se to radi. Gleda se karta izvorišnih zona, identifikuju se najjači mogući potresi, i pomoću modela izračunava se koliko bi jak cunami mogao da nastane. Tako su došli do zaključka da bi se u dubrovačkom području, gde je moguć zemljotres magnitude 7,5 sa veoma dugim povratnim periodom (i više od 1.000 godina), mogao dogoditi cunami visine oko deset metara (amplituda oko pet metara)."

"Dakle, prema obe osnove - istorijskoj i modelima - maksimalni cunami koji se može očekivati u Jadranu je visine do 10 metara. To nije kao cunamiji u Pacifiku ili Indijskom okeanu koji mogu dostići 30 metara, ali svakako nije ni zanemarljivo", rekao je ugledni stručnjak za Večernji list.

Sve informacije o zemljotresu na Kamčatki i cunamiju koji je potom nastao možete pronaći u našem BLOGU UŽIVO.

(Telegraf.rs)