Oprezno na Jadranu: U Hrvatskoj se od početka leta utopile 73 osobe

Ovog leta Hrvatska je zabiležila čak 73 slučaja utapanja od početka juna do sredine avgusta, pokazuju podaci svih policijskih uprava. Za poređenje, prošle godine utopilo se ukupno 128 ljudi, a godinu pre njih 127, pokazuju zvanični podaci, prenosi portal 24sata.hr. Najviše utapanja ove godine bilo je na moru.

"Broj nam je uvek veliki jer je reč o ljudskim životima. Svaki broj, ako nije nula, veliki je, kaže Silvana Radovanović, voditeljka Službe spasavanja života na vodi i ekološke zaštite priobalja iz Crvenog krsta.

Preporučujemo

Prema podacima koje su dostavile policijske uprave, najviše slučajeva evidentirano je u Istarskoj županiji. Bilo je ukupno 17 slučajeva utapanja, od čega je 13 završilo smrću. Većina stradalih bili su strani državljani. U junu ove godine istarska policija zabeležila je sedam slučajeva utapanja, od čega je šest završilo sa smrtnim posledicama, a jedan s teškim povredama.

U julu istarska policija evidentirala je osam slučajeva utapanja, od čega je šest završilo sa smrtnim posledicama, a dva s teškim povredama. U prvih 17 dana avgusta evidentirala je dva slučaja utapanja, od kojih je jedan završio sa smrtnim posledicama, a jedan s teškim povredama. Sledi Zadarska županija sa 16 slučajeva utapanja, od čega 13 sa smrtnim ishodom, što je porast u odnosu na prošlu godinu, kad ih je bilo 11.

Silvana Radovanović nam je kazala kako su najčešći uzroci tragedija povezani s lošim znanjem plivanja, koje je u Hrvatskoj na niskom nivou  i kod dece i kod odraslih. Opasnost dodatno povećava kupanje nakon obroka, ulazak u vodu u alkoholisanom stanju, plivanje bez društva ili bez nadzora, kao i ignorisanje znakova upozorenja na plažama. Posebno rizično ponašanje uočava se kod tinejdžera, koji se često žele dokazivati, a neretko stradaju i deca zbog nedostatka roditeljskog nadzora. Policija naglašava da se i dete koje zna da pliva može utopiti u vrlo maloj količini vode, zbog čega roditelji moraju neprestano paziti na decu.

"Poseban izazov predstavlja nedostatak spasilaca. Trenutno ih u Hrvatskoj radi oko 400, ali nedostaje barem još 200. Kurs za spasioce je zahtevan i traži izvrsne plivačke sposobnosti, a problem dodatno stvara to što je posao sezonski i što ne postoji zakonska obaveza koncesionara da zaposle spasioce. Zbog toga mnoge plaže ostaju bez nadzora, a nesreće se često dogode upravo tamo gde pomoć nije dostupna", kaže Silvana Radovanović.

Crni brojevi i na kopnu

U Splitsko-dalmatinskoj županiji policija je zabeležila 12 slučajeva, a u Primorsko-goranskoj evidentirano je devet utapanja.

Na krajnjem jugu, u Dubrovačko-neretvanskoj županiji, zabeležena su četiri slučaja utapanja, jedna državljanka Slovenije i troje hrvatskih građana.

Iako je Jadran prema statistici policije najopasniji, ni unutrašnjost nije bila pošteđena. Zagrebačka županija zabeležila je četiri slučaja. Kako su naveli iz policije, jedan od slučajeva bio je na jezeru Bundek. Muškarac se utopio krajem juna. Dva sata nakon potrage telo su pronašli ronioci specijalne jedinice policije ATJ Lučko.

"Iako većina ljudi opasnost povezuje s morem, najveći rizik zapravo predstavljaju reke", objasnila je Silvana Radovanović.

Hladna i mutna voda, granje te nagle temperaturne razlike često dovode do šoka i zastoja srca. Problem je i to što je vrlo malo službenih i uređenih kupališta na rekama, pa se ljudi kupaju na lokacijama bez infrastrukture i spasilačke službe. More, iako sigurnije jer nema velikih razlika u plimi i oseki ni opasnih talasa, ipak privlači veliki broj turista, zbog čega i tamo beležimo mnogo nesreća".

Javnost je šokirao slučaj u Zagrebu kad se početkom jula u Maksimiru u bazenu utopilo jedno dete. Lekarsku pomoć pružili su mu na mestu događaja, a preminulo je u bolnici.

Nekoliko policijskih uprava navelo je da ove godine nisu zabeležili nijedan slučaj. To su: Ličko-senjska, Šibensko-kninska, Varaždinska, Bjelovarsko-bilogorska, Požeško-slavonska, Vukovarsko-srijemska, Krapinsko-zagorska i Koprivničko-križevačka županija.

Policija i spasilačke službe ističu da su posebno ugroženi stariji građani i osobe s hroničnim bolestima, kod kojih nagli ulazak u more može izazvati kobne posledice.

Kako pomoći osobi koja se davi?

"Građanima savetujemo da nikad ne prilaze direktno osobi koja se utapa jer ona u panici može potopiti i onoga ko želi da joj pomogne. Najbolje je baciti ili dodati plutajući predmet, poput gume za plivanje, daske ili SUP, čime se utopljenik može smiriti i zadržati na površini dok ne stigne stručna pomoć. Ako se neko sam nađe u opasnosti, treba da se okrene na leđa, pluta, jednom rukom da maše i doziva pomoć", ističe Silvana Radovanović.

Iz policije takođe ističu da građani ne ulaze vrući u vodu. Dodaju kako uvek treba ulaziti postupno u vodu i dati organizmu priliku da se pripremi i prilagodi. U protivnom, telo može u dodiru s hladnom vodom doživeti šok. Takođe napominju da građani ne skaču u vodu nepoznate dubine.

Dodaju da roditelji decu neprestano moraju držati na oku i brinuti se za njihovu bezbednost. Pre svega, među ljudima i u gomili lako se izgube, kao što se lako utope i u plićaku. Dodaju kako roditelji ne smeju računati na to da se starije dete može samo brinuti za mlađeg brata ili sestru.

Neplivači ili osobe koje slabije plivaju obavezno treba da koriste pomagala za plivanje. Takođe, prema njihovim preporukama, treba izbegavati plivanje u samoći. Treba, plivati u blizini spasilaca i poštovati njihova uputstva i znakove. U slučaju nevolje savetuju da građanin ostane smiren, pluta na leđima i maše jednom rukom dozivajući pomoć.

(Telegraf.rs)