Damir ubio komšinicu Slavojku, telo skrivao u bunaru 11 godina: "Kriv je sin, ili partner, ili ja. Ja nisam"

Na županijskom sudu u Zagrebu nastavljeno je suđenje Damiru Keleminčiću optuženom da je u jesen 2011. ubio komšinicu Slavojku Senišin i pomoću falsifikovanog kupoprodajnog ugovora preuzeo njen stan. Njeno telo potom je skrivao 11 godina u bunaru.

Na pitanje predsednice sudskog veća kako je telo Senišin završilo zatrpano u bunaru na njegovu imanju u Prečnom, Keleminčić je izneo tri moguća scenarija: "Prvi je da je umešan njen sin, ali ja to ne znam jer nisam inspektor. Drugi je da je njen partner Marijan J. 'snimio' situaciju kad je s njom došao u Prečno i raspitivao se oko moga bunara. Treći je da sam to učinio ja, ali ja to nisam učinio", rekao je.

Preporučujemo

Ugovor s lažnim podacima

Optuženi je objasnio i zašto se u kupoprodajnom ugovoru koji je predao zemljišnim knjigama nalaze pogrešni podaci. Iako je dogovor bio da će Slavojki za njen udeo platiti 30.000 evra, u ugovoru je navedeno 85.000 kuna (oko 11.280 evra).

"To je cena za državu, radi manjeg poreza. Toliko je ona platila porodici od koje je kupila suvlasnički udeo", rekao je.

Sudiju je zanimalo zašto je u ugovoru kao mesto sklapanja naveden Split, iako je potpisan u Zagrebu.

"To je isto fiktivno. Potpisao sam blanko ugovor u kojem je bila navedena samo cena. Znam da su ga overili kod javnog beležnika u Splitu", odgovorio je, prenosi Index.

Tri rate i usmeni dogovor

Keleminčić tvrdi da je dogovor sa Senišin i njenim partnerom Marijanom postojao još 2005. godine.

"Potpisali smo ugovor u mom stanu. Dogovorili smo da ću isplatiti 30.000 evra u tri rate tokom pet godina, ali to se produžilo do 2011. Marijan je rekao da se ne žuri jer tek planira graditi kuću. Dogovor je bio da u posed stana ulazim nakon isplate zadnje rate, a dotad Slavojka može u njemu živeti. Sve smo imali na reč", rekao je.

Tvrdi da poslednju ratu od 10.000 evra nije predao Slavojki nego Marijanu, 11. novembra 2011., kada se Senišin već vodila kao nestala. Na pitanje sudije kako je zapamtio taj datum odgovorio je: "Zapamtio sam jer je sve bilo u broju 11."

Prema njegovim rečima, Marijan mu je doneo dva primerka overenog ugovora, a on mu je dao novac. Iako Marijan nije bio vlasnik stana u Dinarskoj ulici, uvek je on preuzimao isplate. Keleminčić smatra da je to zato što je Slavojka trebala živeti u kući koju je Marijan gradio.

Dodao je da u posed stana službeno ulazi tek 2017. ili 2018., kada je Opštinskom građanskom sudu podneo predlog za upis vlasništva. To je učinio 20. decembra 2016., tačno pet godina nakon nestanka Senišin i nakon što je proglašena umrlom.

"Učinio bih to i ranije, ali nisam mogao naći ugovor. Valjda sam ga sakrio sam od sebe", rekao je.

Keleminčić: Policajci su me zlostavljali

Sudiju je zanimalo i zašto je tokom istražnog zatvora svu imovinu, osim Slavojkinog stana, prebacio na sinove.

"Kako sam onkološki pacijent, kad sam dobio koronu mislio sam da je gotovo. Hteo sam da sinovi imaju sve čisto. Prodao sam oba automobila i gliser, a kuću u Dinarskoj i imanje u Prečnom darovao sam sinovima", kazao je.

Govorio je i o tajno snimljenim razgovorima.

"Policajci su me psihički zlostavljali i zastrašivali sinovima, vršili mobing i govorili: 'Priznaj, priznaj'. Zato sam na mobilnom spominjao nož i govorio da je to bila samoodbrana jer sam hteo otkloniti krivicu sa svojih sinova", izjavio je.

Telo pronađeno na dubini od sedam metara

Članovi porodice prijavili su nestanak 76-godišnjakinje, ali istraga godinama nije davala rezultate. Keleminčić je pet godina nakon ubistva krivotvorio i overio dokumentaciju o kupovini stana kako bi prisvojio nekretninu žrtve.

"Budući da prvobitno nisu postojala saznanja da je oštećena žrtva krivičnog dela, članovi porodice su 2011. godine prijavili njen nestanak, dok sprovedenim kriminalističkim istraživanjem nije utvrđeno gde se oštećena nalazi", piše policija zajedničkoj stambenoj zgradi.

Policajci su od 2020. do 2022. došli do novih saznanja koja su povezala Keleminčića s nestankom 76-godišnjakinje. Tražili su nalog Županijskog suda u Zagrebu za pretragu imanja osumnjičenog koje se nalazi u naselju nedaleko od Ivanić-Grada.

U ssradnji s pripadnicima MORH-a prekopali su dvorište i pronađen je zatrpani bunar. Iz policije su posumnjali da je osumnjičeni zatrpao bunar kako bi sakrio mesto gde je bacio telo oštećene. 22. septembra 2022, na dubini od sedam metara, pronađeno je telo zamotano u tepih.

"Došli smo tamo i shvatili da nema bunara"

Šef Službe opšteg kriminaliteta PU zagrebačke Zvonimir Petrović je tada potvrdio kako je policiji pri istrazi pomogao Google Street View.

"Što se samog bunara tiče, pregledom Google Street View-a smo shvatili da je pre samog nestanka žrtve bunar bio na svom mestu. Kad smo na mesto pronalaska tela došli fizički, shvatili smo da bunara nema, da je samo kruna od bunara premeštena ispred vikend-kuće. To je bila indicija da intenzivnije krenemo u sprovođenje drugih mera", naveo je.

Dodao je i kako je policija razgovarala s Keleminčićem još 2011.

"U tom trenutku nikakve indicije nisu upućivale na njega", napomenuo je.

(Telegraf.rs)