Patrijarh Porfirije osveštao obnovljeni Saborni hram Svete Trojice u Pakracu

Patrijarh srpski Porfirije osveštao je danas obnovljeni Saborni hram Svete Trojice u Pakracu i poručio u besedi da se blagoslov Duha Svetoga spustio na ovaj hram koji je, kako je istakao, mučen, kao i svaki drugi hram, jer svaki hram se zida na moštima mučenika.

"Zato smo danas blagosloveni, jer je ovo hram koji je bio više nego ranjen, na sramotu svima nama, u ratu među braćom, na sramotu i poraz svakoga od nas, jer u tom ratu niko nije dobitnik, a svako ko ima savesti u svojoj duši, hrišćanske, evanđelske, zasigurno jeste gubitnik. I ovaj hram svedoči o tome", rekao je patrijarh Porfirije, prenosi TV Hram.

Preporučujemo

Podsetio je da je ovaj hram podignut u 18. veku, kao i da je pre njega postojao jedan drugi hram.

Naveo je da je srpski pravoslavni narod jedanput za svagda u Svetom Savi svoj žrtvenik i svoj hram podigao Hristu i slavi ga i veruje u njega na pravoslavan način.

"To znači ništa drugo nego da je Jevanđelje Svetim Savom zasađeno kao naš koren, da je postalo centar naših života, naših domova, srca, porodica, odnosa među nama, ali naših odnosa i opštenja sa drugima, uslovno kažem, drugačijima, jer sve što imamo i to što smo posebni, što smo drugačiji, je dar Božiji", poručio je patrijarh Porfirije.

Istakao je da nismo dobili taj dar da bismo ga ljubomorno čuvali i zatvarali se u sebe, odvajali se od drugih, već smo ga dobili kao zalog, kao zadatak.

"Dobili smo ga da bismo oblikovali sebe tim darom i u njemu proslavljali Boga i istovremeno mogli da darujemo sebe drugima, kao što, osposobljeni da darujemo sebe drugima, postajemo kadri da primamo darove drugih", besedio je patrijarh Porfirije.

On je naveo da u centru pravoslavnog srpskog naroda, koji je na prostor Pakraca došao s kraja 17. i početkom 18. veka, jeste Jevanđelje Hristovo, jeste pravoslavna vera i jeste svest o tome da je Bog tvorac svega što se vidi i ne vidi.

Tamo gde se živi verom, kaže patrijarh, nije moguće da zapovest o ljubavi koju nam Gospod ostavlja, "ljubi bližnjega svoga", pretočimo u njoj suprotnu reč, koja, kaže on, često danas glasi, "mrzi bližnjega svoga", "mrzi brata svoga".

"I često se time ponosimo. Često smatramo da onaj koji drugačije misli u najmanju ruku ne pripada nama ili je izdajnik. A reč Hristova je jednostavna. Kad god se udaljimo od Hrista, nažalost, izgleda da se vrata Adova otvaraju. To je u suštini jedini pravi istinski razlog postojanja mržnje među ljudima", kazao je patrijarh Profirije.

Podsetio je da je Gospod ipak rekao da vrata Adova neće odoleti crkvi, zato što je ona telo Hristovo.

"I evo Bog je dao, da mi znajući i verujući da vrata Adova crkvi neće odoleti, znamo i to da se neprestano moramo vraćati Jevanđelju, reči Hristovoj, da moramo u sebe neprestano obnavljati taj svoj metafizički temelj, metafizičko uporište, da moramo obnavljati u sebi lik Hristov. Drugim rečima, da moramo čuti reč kojom počinje Jevanđelje - pokajte se, jer se približi Carstvo nebesko. Znamo da moramo ići tim putem, ali istovremeno da taj put vodi Svetoj liturgiji, zbog koje je ovaj hram obnovljen", kazao je patrijarh.

On je poručio da u Svetoj liturgiji, u kojoj se pričešćujemo telom i krvlju Hristovom, postajemo Njegovi sutelesnici i sukrvnici, ali i jedno među sobom.

"Neka bi Bog dao da, kao što smo danas u radosti, Duha Svetoga sabrani, sabiramo se uvek u ljubavi, u međusobnom razumevanju, spremni da čujemo jedni druge, znajući da niko nije više, da smo jedni drugima potrebni, znajući da će nas Bog pitati šta smo mi učinili drugima, a ne oni nama. Uvek dolazimo ovde sa tim mislima, ali sa molitvom, kako bismo, sabirajući se, slavili jednoga u trojici Boga, kome je ovaj hram i posvećen, i kome neka je slava, sada i uvek, i u vekove vekova. Amin", završio je patrijarh besedu.

Arhiepiskop antidonski Nektarije iz Jerusalimske Patrijaršije, Mitropolit dimitrijadski i almirski Ignatije iz Atinske Arhiepiskopije, Arhiepiskop mihalovsko-košicki Georgije iz Pravoslavne Crkve Čeških zemalja i Slovačke, mitropoliti crnogorsko-primorski Joanikije i nemački Grigorije i mitropolit raško-prizrenski Teodosije sasluživali su patrijarhu Porfiriju.

Osim njih, patrijarhu porfiriju sasluživali su i mitropoliti zahumsko-hercegovački i stonsko-primorski Dimitrije, budimljansko-nikšićki Metodije, episkopi vašingtonsko-njujorški i istočnoamerički Irinej, pakrački i slavonski Jovan, švajcarski Andrej, bihaćko-petrovački Sergije, buenosajreski i južno-centralnoamerički i administrator zagrebačko-ljubljanski Kirilo i vikarni lipljanski Dositej, kao i mnogobrojno sveštenomonaštvo, sveštenstvo i đakonstvo.

U besedi posle čitanja svetog Jevanđelja, patrijarh Porfirije je uputio molitvene želje da se uvek, kao danas, vernici sabiraju u ljubavi, međusobnom razumevanju i spremnosti da čuju jedni druge, da dolaze uvek u Pakrac sa molitvom kako bi slavili onog kome je pakrački hram posvećen.

Patrijarh Porfirije je istakao da hram u Pakracu svedoči o raspeću, ali i o vaskrsenju i iako je bio više nego ranjen, hram svedoči o činjenici da je Bog gospodar istorije i da je ljubav.

Povodom obnovljenja i osvećenja Sabornog hrama Svete Trojice u Pakracu, episkop slavonski Jovan je uručio ordene i povelje Eparhije slavonske zaslužnim pojedincima i institucijama.

Tim priznanjima eparhija je izrazila blagodarnost onima koji su svojim trudom, podrškom i ljubavlju doprineli obnovi svetinje.

Među odlikovanjima su patrijarh Porfirije, posthumno blažene uspomene Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, kao i protojerej-stavrofor Đorđe Teodorović.

Priznanja su dobili i Viktor Nikolajevič Djačenko, posthumno Mileta Radojević, Žarko Dragičević, Biskup požeški u mirovini Antun Škvorčević, nekadašnji Biskup londonski Ričard Čartres, general Rafaele Jubini i Žarko Španićek.

Osim što je Saborni hram Svete Trojice u Pakracu osveštan, svečano je i otvorena biblioteka Eparhije slavonske u Vladičanskom dvoru, čuvena biblioteka rukopisnih i štampanih knjiga kojoj je znameniti Episkop pakrački Nikanor (Grujić) dao ime Episkopska knjižnica u Pakracu.

Osim zbirke rukopisa, glavnu vrednost biblioteke čini druga u svetu zbirka ranih srpskih štampanih knjiga, uz veliku zbirku srpskih knjiga 18 veka i zbirku evropske misli sve do naših dana.

U saopštenju se navodi da je biblioteka je bila oduzeta i opljačkana od Nezavisne Države Hrvatske, potom su je zadržale i dodatno otuđile komunističke vlasti, da bi bila delimično vraćena Eparhiji polovinom osamdesetih godina i ona je većim delom sačuvana u poslednjem ratu trezvenoumljem hrvatskog oficira Ivana Hitija, zbog čega je odlikovan od strane Svetog Sinoda Srpske Pravoslavne Crkve.

Saborni hram Svete Trojice u Pakracu je podignut oko 1750. godine i predstavlja jednu od najznačajnijih srpskih svetinja u Slavoniji, tokom svoje viševekovne istorije bio je duhovno i kulturno središte slavonskih Srba, a u njemu je stolovao i Episkop pakrački.

U ratnim razaranjima devedesetih godina 20. veka hram je bio teško oštećen i dugo zapusteo.

Obnova Sabornog hrama, koja je trajala više godina, plod je zajedničkog truda, vere i ljubavi srpkog naroda prema svojoj svetinji.

Osvećenje obnovljenog hrama predstavlja radosni povratak duhovnog života u Pakrac i svedočanstvo vaskrsenja i istrajnosti srpskog naroda, navodi se u saopštenju Srpske pravoslavne crkve.

(Telegraf.rs/Tanjug)