"Nikad neću zaboraviti njegove prve reči, to je pitao samo Halid": Još jedan dokaz koliko je Bešlić bio veliki

Region je potresla vest da je Halid Bešlić, legenda narodne muzike, preminuo u 71. godini. Bešlić je neko vreme boravio na KCUS-u zbog zdravstvenih problema. Sve je krenulo tokom koncerta u Banjaluci, kada je osetio zdravstvene poteškoće, nakon čega je hospitalizovan. Nažalost, čuveni pevač nije uspeo da dobije ovu bitku, a vest o njegovoj smrti rastužila je ceo region.

Dok se pevač nalazio u bolnici, mnogi su se brinuli i molili za njegovo ozdravljenje. Prisetili su se trenutaka provedenih sa njim i opisali svoje susrete i razgovore.

Preporučujemo

Među njima je i Suzana Kozina iz Hrvatske, koja je nakon posete Africi sa prijateljicom osnovala udruženje "Putokaz za Afriku". Njegov cilj je obezbeđivanje hrane i školovanja tamošnjoj deci. Ona je u intervjuu za Telegraf pre nekoliko godina pričala o udruženju i strašnoj situaciji u kojoj se nalaze deca u Africi, koja često ne jedu danima.

Kada se saznalo da je Halid završio u bolnici, Suzana je u septembru na svom Fejsbuk nalogu podelila svoje iskustvo sa njim, otkrila kako je postao ambasador "Putokaza za Afriku" i kako će jedna njegova rečenica zauvek ostati u njenom srcu.

Kako je napisala u toj objavi, tada se već nisu čuli dugo, možda i godinu dana, a ona posebno pamti jedan trenutak, kao da se desio juče.

Njenu objavu prenosimo u celosti.

"Dugo sam razmišljala da li da ga nazovem. U ovom trenutku, u ovoj tišini, činilo mi se neprijatno, teško. Nismo se čuli mesecima… osam, devet, možda i više. A možda i godinu. Više se ni ne sećam. Ne da mi se ni kopati po Viberu. Ali jedan trenutak pamtim kao da je juče bio. Negde 2018. ili 2019. Halid nas je prvi put nazvao, na preporuku jednog prijatelja. Tada smo bile u Ruandi, u misiji. Nikad neću zaboraviti njegove prve reči: "Jeste li gladne?" Zamislite… kroz Putokaz za Afriku je prošlo osam hiljada dece. Hiljade školovanih, hiljade odgojenih, generacije koje su našle svoj put. I nikada, baš nikada niko nije pitao: "Jeste li gladne vas dve dole?" Samo on. Samo Halid. I nije mu bilo važno ništa - nema veze je li jedna izgledala mršavo ili debelo, umorno ili snažno. Za njega je bilo važno da je čovek sit, da ima, da nije gladan i da nije sam. Sećam se kako je rekao: "Šta vas dve dole u Africi radite? Šta hoćete? Koje ste vi partizanke?"

I mi smo se smejale, od srca, onako kako se retko smeje. A taj smeh bio je početak priče. Posle nas je pozvao u Sarajevo, na ručak. Sećam se njegove pumpe, sećam se tog dana kao da ga gledam. Celi dan se mučio da nam nabavi specijalnu njegovu pitu. Nije išlo, nervirao se, vrteo se, pokušavao. A nama je bilo dovoljno to što se trudio. Jer kad vidiš da se čovek daje oko jedne obične pite - znaš da si mu važan. Da te je stavio u svoje srce.

Od tog dana Halid je ambasador Putokaza. Doveo je ljude, doveo kumove, dao nam snagu i podršku kakvu nismo mogli ni sanjati. I onda sam mislila kako bi ga bilo lepo iznenaditi… Plan je bio doći na koncert u Splitu, 13. septembra, koji je trebao održati, htela sam mu u bekstejdžu doneti pitu - onako, za šalu, za smeh, za uspomenu na onaj dan u Sarajevu. Ali eto, život je takav… sprečilo nas.

I sad… kad zatvorim oči, postoji osoba za koju se svakog dana posebno molim. Jedan jedini… Halid. I kad ostaneš sam pred Bogom i sobom, kad se sve slike vrate, kad ti se uši napune tišinom, čuješ njegov glas, onaj prvi poziv, onu rečenicu koja para dušu: "Jeste li gladne?" I suze krenu. Jer znaš… da je retkost pronaći dragulj u ovome svetu… I zato, Halide… ozdravi nam, dušo, brzo…", napisala je Suzana u objavi od 10. septembra.

Foto: Privatna arhiva

Otada nije prošlo ni mesec dana, a danas je stigla tužna vest da nas je, nažalost, veliki Halid napustio. Ostaće upamćen kao čovek velikog srca, što potvrđuje i ova objava.

(Telegraf.rs)