Željko ni 5 godina nakon razornog zemljotresa ne može da se vrati u svoju radnju: "Najteže je bilo kad..."

Na današnji dan 2020. godine razoran zemljotres pogodio je Hrvatsku, a Željsko Vrzan, zanatlija iz Petrinje i dan danas ne može da se vrati u svoju radnju u kojoj je radio više od 50 godina.

!Samo želim da radim i da i dalje budem na usluzi svim svojim sugrađanima i ostalim klijentima u prostoru u kojem sam boravio od 1963. godine pa sve do 19 sekundi pre kobnog zemljotresa 29. decembra 2020. godine, kada sam izašao ispred zgrade i time sebi spasao život. Osim radionice, u prednjem delu tog prostora bio bi muzejsko-izložbeni deo obogaćen aparatima s kraja 19. veka, 20. veka pa do danas", govori za 24sata Željko Vrzan (65), zanatlija iz Petrinje, koji je ceo svoj profesionalni rad posvetio održavanju i popravci radio i TV aparata, kao i ostale elektronike.

Željko je sa starijim sinom, u danima nakon zemljotresa, iz urušene zgrade u centru Petrinje spasavao ono što se od alata spasiti moglo.

"Nije bilo saobraćaja tog dana i nešto mi je govorilo da moram da izađem. Baš je ispred ulaza stao moj komšija s automobilom. Pitao me: ‘Komšija, kako...’, a ono ‘si’ se više nije čulo. Samo se sve urušilo", kazao je Željko tada. Potrčao je prema ulici, gde je, dok se slegala prašina od porušenih zgrada, video zarobljenog oca i sina u automobilu. Odmah im je pritekao u pomoć.

"Rukama smo bacali crepove i cigle i pokušavali da ih iskopamo. Izvukli smo dečaka, a njegovog oca su izvukli vatrogasci. Moj automobil je ostao zatrpan", pričao je Željko.

Na sreću, njegovi sinovi, danas stari 20 i 11 godina, kao ni pas Zeus koji vlasnika inače prati u stopu, nisu tog dana hteli s njim u radionicu. Kako mu je mobilni telefon ostao pod ruševinama, jedino ga je brinulo kako su mu deca. Našao ih je kod kuće žive, zdrave i nepovređene.

Radionica se delimično urušila, a kasnije su vatrogasci razbili zid kako bi došli do radnog prostora koji je izdržao podrhtavanje. Većina alata je ostala čitava, iako je bilo nemoguće sve izneti napolje.

"Najteže mi je bilo kada sam ušao u radionicu i morao da biram šta ću ostaviti, a šta spasiti. A sve ti je vredno, time zarađujem za hleb svojoj deci", govorio je tada vidno potresen i zabrinut šta im budućnost nosi.

Noa mu je pomogao u izvlačenju stvari, a dobri ljudi su preneli sav alat do zgrade u kojoj živi. Uspeo je da spasi oko 20 odsto.

"Nakon pet sati rada seli smo na izlog. Zagrlio sam mlađeg sina, koji je dotad bio u parku, nisam mu dao blizu, a pod noge je došao Zeus. Slomio sam se, ne od tuge, to je kasnije došlo, već od umora nakon pet sati rada", prisetio se Željko.

Uprkos nekoliko tragedija u životu, uspeo je, iako teško, kao samohrani otac, da podigne i školuje sina Nou (20). Iako je u zemljotresu izgubio gotovo sve što je sticao tokom decenija rada, proteklih pet godina Željko nije posustao. Nastavio je da radi, da ulaže u sebe i svoj posao. Sav novac koji bi zaradio koristio je kako bi pribavio alat i delove koji su mu potrebni za posao.

Nastavio je i da se edukuje te je u proteklim godinama, pod brendom "Antique Radio & TV Clinic", postao jedan od nekoliko najpriznatijih i najtraženijih stručnjaka u Evropi za restauraciju i reparaciju istorijskih radio-aparata. U prilog tome govori i izložba u Koncertnoj dvorani Vatroslav Lisinski u Zagrebu, koja je trajala mesec dana i predstavila kolekciju od preko 37.000 eksponata, koje je Vrzan popravljao. Napisao je i tri knjige koje čekaju objavljivanje: Integrisana kola, Istorija radija na području bivše Jugoslavije i Cevni radio-aparati Radio industrije Zagreb (RIZ).

U zajedničkom prostoru zgrade u kojoj živi, a koji su mu na korišćenje dali ostali stanari, privremeno ima radionicu, a na petrinjskom Sajmištu, u skučenom kontejneru od deset kvadrata, ima radnju u koju mu klijenti donose svoje radio i TV aparate na popravku. Jedini je serviser elektronske opreme u Petrinji i šire. Gradu za tu radnju plaća zakup, kao što je to činio i za prostor u centru Petrinje, čija se obnova sada bliži kraju.

Objašnjava za 24sata da su njegovi roditelji, Franjo i Olga Vrzan, još 1963. godine iznajmili prostor na tadašnjoj adresi Petrinja, Strosmajerov trg 3. Reč je o, s ulične strane, jednoj prostoriji površine oko 30 do 40 kvadrata, koju je njegov otac, inače soboslikar i moler, koristio kao poslovni prostor.

S dvorišne strane, u prizemlju levo, bile su dve prostorije, hodnik i WC, površine oko 51 kvadrat, u kojima je njegova majka imala registrovanu fotografsku radnju Foto Korzo, dok se druga prostorija koristila za stanovanje.

Prednji, ulični i dvorišni prostor, nastavlja, bili su izvorno povezani vratima. Ne zna s kim je potpisan ugovor o zakupu, ali pretpostavlja da je to bilo s opštinom Petrinja, a računi su se mesečno plaćali na blagajni preduzeća Privreda.

"Ovde sam odrastao"

U tom dvorišnom prostoru je odrastao i boravio od 1963. godine. Nakon rata u Jugoslaviji adresa se menja i to postaje Trg dr. Franje Tuđmana 3. Željko poseduje lična dokumenta s tom adresom. Njegova majka je nastavila da radi kao fotograf u delu dvorišnog prostora i 2000. godine, kada je postalo aktuelno otkupljivanje stambeno-poslovnih prostora, otišla je u Gradsko poglavarstvo da preda papire za otkup prostora.

Rečeno joj je da ne brine, da će se sve rešiti. Ništa se nije rešilo, a svi stanari su već otkupili svoje stanove. Rekli su joj da ne brine i da je niko neće izbaciti dok je živa. U međuvremenu je došlo do promene adrese i to sada postaje Trg dr. Franje Tuđmana 7.

"Majčinim odlaskom u penziju i povlačenjem u Komarevo, nastavio sam u dvorišnom prostoru da obavljam delatnost RTV servisa i tako sve do zemljotresa. Zakupninu sam plaćao Gradu Petrinji, komunalna naknada, smeće, voda i struja su takođe plaćani. Katastrofalnim zemljotresom sva moja dokumentacija, računi, moja imovina i sve što se nalazilo u tom prostoru nepovratno su uništeni", poslao je Željko Gradu Petrinji pismo namere u kojem je izložio svoje buduće planove za taj prostor.

Podržali su njegovu ideju, ali, kaže, tada je usledio šok. Iz grada su rekli da je prostor u vlasništvu države i da se obrati Državnim nekretninama, jer će taj prostor, nakon obnove, ići na konkurs.

"Pisao sam i njima s molbom da mi omoguće nastavak korišćenja tog prostora nakon obnove, jer da nije bilo zemljotresa ja bih i danas bio u njemu. Svi računi za komunalije vode se na moje ime. Grad Petrinja mi daje punu podršku oko nastavka korišćenja prostora, jer bi se time ostvarila i velika korist u turističkoj, izložbeno-istorijskoj i edukativnoj ponudi grada", pisao je Vrzan i Državnim nekretninama.

Već mesecima ne spava, svestan da sa svojim prihodima ne može biti finansijski konkurentan na konkursu za taj prostor. Ponovo se obratio i gradu s molbom da potraže ugovor o zakupu u svojoj arhivi i pošalju mu kopiju kako bi se mogao vratiti u prostor u kojem je odrastao i ceo život radio.

Podstimo, Hrvatsku je 29. decembra 2020. godine pogodio razoran zemljotres jačine 6,2 stepena po Rihteru, koji je udario Petrinju, Sisak i Glinu i odneo sedam života.

(Telegraf.rs)