Šta BIH može da uradi da spreči Hrvatsku da odlaže radioaktivni otpad kod granice?

Povodom planova Republike Hrvatske da radioaktivni otpad odlaže u neposrednoj blizini granice s Bosnom i Hercegovinom, nadležne institucije BiH moraju hitno i koordinisano delovati, uz snažnu podršku nevladinog sektora i civilnog društva, izjavila je Feni izvršna direktorka Arhus centra u BiH Emina Veljović.

Veljović je podsetila da institucije Bosne i Hercegovine imaju jasnu obavezu da zaštite pravo građana na zdravu okolinu i informirano učešće u odlučivanju, što je propisano Arhuskom konvencijom, čija je BiH punopravna strana.

Preporučujemo

"Nakon dostavljanja zvaničnog odgovora Hrvatske, Bosna i Hercegovina treba proceniti da li je došlo do kršenja člana 6. konvencije, koji garantira javnosti pravo na blagovremeno, transparentno i efektivno uključivanje u odluke o projektima sa značajnim uticajem na okolinu" rekla je Veljović.

U slučaju izostanka adekvatnih konsultacija s javnošću, nadležna tela BiH mogu, pojašnjava sagovornica, u skladu s ESPOO konvencijom, pokrenuti postupak pred relevantnim međunarodnim telima, uključujući Sekretarijat ESPOO konvencije, te insistirati na formiranju međunarodne istražne komisije.

Veljović ističe da BiH treba razmotriti i evropskopravne mehanizme. Posebno se oslanja na Direktivu Vijeća 2011/70/EURATOM, koja reguliše odgovorno i sigurno upravljanje istrošenim nuklearnim gorivom i radioaktivnim otpadom.

"Kao potpisnica Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), BiH ima pravni osnov da pred Sudom pravde Evropske unije pokrene postupak ukoliko se pokaže da primena Direktive u slučaju Nuklearna elektrana Krško diskriminira države kandidatkinje, uključujući BiH. Pored toga, moguće je pokretanje postupka pred Evropskim sudom za ljudska prava, ukazujući na potencijalno ugrožavanje osnovnih ljudskih prava građana, uključujući pravo na život, zdravlje i sigurnu životnu sredinu" pojasnila je.

Veljović je napomenula da BiH treba uključiti i međunarodne organizacije za nuklearnu sigurnost, uključujući Međunarodnu agenciju za atomsku energiju (IAEA) te pozvati na primenu međunarodnih konvencija o građanskoj odgovornosti za nuklearnu štetu: Bečke, Pariske i Briselske konvencije.

Nevladine organizacije i civilno društvo, prema njenim rečima, imaju ključnu ulogu u primeni Aarhuske konvencije.

"One mogu inicirati međunarodne žalbene mehanizme, dokumentovati kršenja prava javnosti u prekograničnom kontekstu, pružati stručnu i pravnu podršku državnim institucijama i informisati domaću i međunarodnu javnost. Saradnja s evropskim parlamentarcima može dovesti i do izmena Direktive 2011/70/EURATOM, kako bi se spriječilo odlaganje radioaktivnog otpada u blizini granica država koje nisu članice EU, a snose direktne posledice", naglasila je.

Posebno je istaknula da Arhuska konvencija nije samo proceduralni instrument, već ključni mehanizam zaštite demokratskog prava građana da učestvuju u donošenju odluka koje direktno utiču na njihovo zdravlje, sigurnost i životnu sredinu.

Konvencija Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu (UNECE) o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima koja se tiču životne sredine usvojena je 25. juna 1998. u danskom gradu Arhus.

(Telegraf.rs)